Film „Saučesnici“ čiji je producent Lazar Ristovski, razgolićuje koruptivni sistem u kome živimo. Da li je Ristovski odlučio da „pumpa“?
Da li Lazar Ristovski „pumpa“? Da, ovo ptanje zvuči potpuno besmisleno – jer odgovor, naravno, svi znamo. Naravno da ne. Lazar Ristovski je jedan od onih kulturnih delatnika koji su decenijama otvoreno, bez zazora i bez ironije, stajali uz vlast: prvo uz demokrate, potom uz naprednjake, uvek po potrebi. To je opšte mesto. Tu nema zaista misterije. Ili… ipak ima?
Vreme je za jednu malu digresiju – ne brinite, poenta stiže brzo.
Pre nekoliko dana režimski mediji pokrenuli su hajku na komičnu seriju „Radio Mileva“, koja se emituje na Javnom servisu. Povod su Milevini pozivi na štrajkove i blokade (u okviru radnje, zbog rušenja zgrade u kojoj živi), koji su – gle čuda – protumačeni kao podrška studentskim zahtevima i aktuelnim protestima. RTS se naknadno oglasio, tvrdeći da je scenario epizode odobren pre početka demonstracija, ali to sada i nije ključno. Ključno je da je optužba pala. Signal je poslat. Nekome je zasmetalo ono što je izgovoreno u jednoj seriji.
Saučesnici
E sad, vratimo se Lazaru Ristovskom.
U bioskope je upravo stigao film „Saučesnici“, u režiji Marka Novakovića, po scenariju Ognjena Obradovića, a u produkciji kuće Zillion film, na čijem je čelu – pogađate – Lazar Ristovski. Zapravo, njegovo ime je prvo koje se pojavi u uvodnoj špici. Producent broj jedan. I tu sad dolazimo do zapleta. Jer „Saučesnici“ su film koji bez ikakvog uvijanja razgolićuje koruptivni sistem u kome živimo.
Radnja „Saučesnika“ je smeštena u Užice i prati život naizgled uspešnog i dobrostojećeg para – Branka i Sofije (Radovan Vujović i Nevena Nerandžić) – koji izazivaju saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom. Branko, bogat, umrežen i „jak“, želi da sve što zataška i nastavi dalje. Sofiju izjeda savest i, uprkos lagodnoj budućnosti koja joj se nudi, odlučuje da progovori. Ali tek tada film postaje zaista neprijatan. Ozbiljno neprijatan. Jer svi oko Branka pristaju na njegovu igru i zataškavanje: prijatelj – lokalni političar, policajac poznanik, kum… Krug njegovih saučesnika širi se kao fleka od ulja.
Uz to, svi su zgranuti Sofijinom namerom da „sve pokvari“. Logika je hladna, cinična i zastrašujuće poznata: čovek je mrtav, ništa ga ne može vratiti – zašto upropastiti živote živih, pogotovo kad je Branko spreman da plati? I ne staje se tu. Čak i žena poginulog čoveka (glumi je Danica Ristovski) pristaje na pogodbu. Branko će renovirati njen frizerski salon, a ona će lažno svedočiti da je njen muž ulicu prelazio van pešačkog prelaza. Tuga se monetizuje. Savest ide na rate.
Korupcija je normalnost
Neću, naravno, otkrivati sve preokrete „Saučesnika“, ali poruka je jasna: živimo u društvu u kome je korupcija normalizovana, u kome zakoni ne važe za sve i u kome se moral doživljava kao smetnja. Još gore – saučesnici nisu anonimni zlikovci, već prijatelji, rođaci, kumovi, partneri. Ljudi spremni da unovče i tuđu smrt i sopstvenu tugu.
Odavno jedan domaći film nije ovako direktno, precizno i bez alibija razgolitio mehanizme naprednjačkog društva. Već sam naslov – „Saučesnici“ – pogađa u centar problema. Jer sistem ne opstaje samo zahvaljujući moćnima, već zahvaljujući svima koji ćute, okreću glavu ili računaju svoj procenat.
Producent Ristovski
I sad dolazimo do ključne ironije: sve to je producirao Lazar Ristovski – proverena, javna i deklarisana perjanica režima. Pa šta to onda znači? Slučajnost? Profesionalna šizofrenija? Ili svedočanstvo da umetnost ponekad izmakne kontroli i kaže istinu, čak i kada joj to nije bila namera?
Ristovski nije želeo da „pumpa“, ali je ipak proizveo film koji udara pravo u stomak sistema koji inače tako svesrdno brani. Hoće li zbog toga imati problema? Hoće li doživeti sudbinu „Radio Mileve“? Neće. Napad na „Milevu“ imao je drugačiju pozadinu: bio je to povod da se još jednom udari packa RTS-u. Uz to, „spornu“ seriju gledaju milioni – „Saučesnike“ gotovo izvesno čeka kratak bioskopski život i nekoliko hiljada gledalaca.
Ristovski će zato ostati bez pridike i ukora i moći će nesmetano da nastavi sa snimanjem brojnih projekata na kojima trenutno radi.
Pre nego što je uobičajeno, u Leskovcu je počela Godina kulture otvaranjem izložbe koja postoji od 2024, bez medija i atmosfere kakva priliči ovakvom događaju. Bila je to direktiva Ministarstva kulture
Nacrt zakona o autorskim pravima je fasadni zakon i ne nudi pravnu sigurnost stvaraocima koju zahtevaju direktive EU, iako je navodno rađen zbog usklađivanja sa EU, kažu scenaristi
Nacrt zakona o autorskim pravima urađen je bez konsultacije sa filmskim stvaraocima, u njemu nema ni reči o AI i ne oslanja se na najnovije direktive EU već na one iz ranijih godina
Božo Koprivica bio je fudbaler, partizan i partizanovac, pesnik koji nije pisao pesme, pisac skokovite rečenice, namrgođeni dobri duh Beograda i jedne zemlje koja više ne postoji
Sniman u Hrvatskoj i u Beogradu, akcioni naučno-fantastični film „Gospodar Oluje“, prva holivudsko-srpska koprodukcija, imaće domaću premijeru 7. aprila
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
