Novi književni žanr Cli-Fi nastao kao reakcija na klimatske promene, izuzetno je popularan u svetu. Beogradska „Odiseja“ je izgleda jedini izdavač koji ga kod nas promoviše
Na našoj pregrejanoj planeti pojavio se novi žanr koji se bavi posledicama klimatskih promena – Cli-Fi. To je skraćenica od izraza climate (change) fiction, a koju je skovao novinar Den Blum po analogiji sa Sci-Fi.
U svetu su Cli-Fi romani sve brojniji, a sa njima i pitanje može li ova literatura doprineti spasavanju planete.
U Srbiji o svemu ovom znamo zahvaljujući tri prevoda, moguće da su i jedini, koje je objavila beogradska „Odiseja“ u novoj ediciji Cli-Fi. To je takozvani Klimatski kvartet norveške književnice Maje Lundе, romani Istorija pčela, Plavetnilo, i Poslednji divlji konji koji su već objavljeni, i San jednog drveta koji će biti objavljen uskoro.
Razlog zašto ovdašnjim izdavačima nisu interesantne Cli-Fi teme, Sandra Bakić Topalović glavna i odgovorna urednica „Odiseje“, kaže za „Vreme“ , vidi u činjenici da „klima ovde nije posebno zanimljiva tema, iako je u inostranstvu veoma popularna, posebno kod Skandinavaca. Klimatska fikcija je nastala kao podžanr naučne fantastike u kom su opisivane globalne katastrofe izazvane klimatskim promenama, ali kako je to danas sve bliže stvarnosti, sada se češće svrstava u spekulativnu književnost.“
U knjigama Maje Lunde, podseća Sandra Bakić Topalović, opisane su „neke stvari koje deluju kao fantastika, a istinite su – na primer u Kini se zaista već ručno oprašuje cveće. U ovaj žanr se dakle mogu svrstati sve knjige koje kroz fikciju približavaju probleme klimatskih promena. Mi ćemo u junu objaviti jedan dečji roman koji se samo uslovno rečeno može nazvati klimatskom fikcijom – Ekspedicija spasavanja koralnog grebena.“
Istorija pčela opisuje odnos ljudskog roda prema prirodi, o hibrisu. Junak romana je čovečanstvo, zabludelo, sebično, gramzivo. Preporučujući Istoriju pčela, izdavač očekuje da će zahvaljujući ovom romanu neki čitaoci prvi put shvatiti razmere gubitka koji nas očekuje ako nastavimo istom stazom, i poželeti da daju svoj doprinos preokretu koji je neophodan za očuvanje planete.
Drugi roman u Klimatskom kvartetu Maje Linden, Plavetnilo, posvećen je problemu nestanka vode, a treći, Poslednji divlji konji, je priča o tahijima, divljim konjima Mongolije i ruskoj ekspediciji koja ih je održala u životu. Dok su prethodni romani pokazivali kako ne treba, ovaj sugeriše kako bi moglo. Možda još imamo vremena. Možda još možemo da se opametimo.
Sandra Bakić Topalović podseća da je „Istorija pčela internacionalni bestseler. Prevedena je na sve važnije svetske jezike, što se književnosti na malim jezicima, kao što je norveški, izuzetno retko dešava“.
Inače, smatra da važeći utisak kako žanr Cli-Fi kod nas nije prihvaćen nije osnovan, jer je Istorija pčela ove godine dobila nagradu Biblioteke grada Beograda za najčitaniju stranu knjigu godine.
„Da li će ovaj žanr spasti planetu? Pa neće, ali će joj pomoći“, kaže Sandra Bakić Tošalović.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
