Novi književni žanr Cli-Fi nastao kao reakcija na klimatske promene, izuzetno je popularan u svetu. Beogradska „Odiseja“ je izgleda jedini izdavač koji ga kod nas promoviše
Na našoj pregrejanoj planeti pojavio se novi žanr koji se bavi posledicama klimatskih promena – Cli-Fi. To je skraćenica od izraza climate (change) fiction, a koju je skovao novinar Den Blum po analogiji sa Sci-Fi.
U svetu su Cli-Fi romani sve brojniji, a sa njima i pitanje može li ova literatura doprineti spasavanju planete.
U Srbiji o svemu ovom znamo zahvaljujući tri prevoda, moguće da su i jedini, koje je objavila beogradska „Odiseja“ u novoj ediciji Cli-Fi. To je takozvani Klimatski kvartet norveške književnice Maje Lundе, romani Istorija pčela, Plavetnilo, i Poslednji divlji konji koji su već objavljeni, i San jednog drveta koji će biti objavljen uskoro.
Razlog zašto ovdašnjim izdavačima nisu interesantne Cli-Fi teme, Sandra Bakić Topalović glavna i odgovorna urednica „Odiseje“, kaže za „Vreme“ , vidi u činjenici da „klima ovde nije posebno zanimljiva tema, iako je u inostranstvu veoma popularna, posebno kod Skandinavaca. Klimatska fikcija je nastala kao podžanr naučne fantastike u kom su opisivane globalne katastrofe izazvane klimatskim promenama, ali kako je to danas sve bliže stvarnosti, sada se češće svrstava u spekulativnu književnost.“
U knjigama Maje Lunde, podseća Sandra Bakić Topalović, opisane su „neke stvari koje deluju kao fantastika, a istinite su – na primer u Kini se zaista već ručno oprašuje cveće. U ovaj žanr se dakle mogu svrstati sve knjige koje kroz fikciju približavaju probleme klimatskih promena. Mi ćemo u junu objaviti jedan dečji roman koji se samo uslovno rečeno može nazvati klimatskom fikcijom – Ekspedicija spasavanja koralnog grebena.“
Istorija pčela opisuje odnos ljudskog roda prema prirodi, o hibrisu. Junak romana je čovečanstvo, zabludelo, sebično, gramzivo. Preporučujući Istoriju pčela, izdavač očekuje da će zahvaljujući ovom romanu neki čitaoci prvi put shvatiti razmere gubitka koji nas očekuje ako nastavimo istom stazom, i poželeti da daju svoj doprinos preokretu koji je neophodan za očuvanje planete.
Drugi roman u Klimatskom kvartetu Maje Linden, Plavetnilo, posvećen je problemu nestanka vode, a treći, Poslednji divlji konji, je priča o tahijima, divljim konjima Mongolije i ruskoj ekspediciji koja ih je održala u životu. Dok su prethodni romani pokazivali kako ne treba, ovaj sugeriše kako bi moglo. Možda još imamo vremena. Možda još možemo da se opametimo.
Sandra Bakić Topalović podseća da je „Istorija pčela internacionalni bestseler. Prevedena je na sve važnije svetske jezike, što se književnosti na malim jezicima, kao što je norveški, izuzetno retko dešava“.
Inače, smatra da važeći utisak kako žanr Cli-Fi kod nas nije prihvaćen nije osnovan, jer je Istorija pčela ove godine dobila nagradu Biblioteke grada Beograda za najčitaniju stranu knjigu godine.
„Da li će ovaj žanr spasti planetu? Pa neće, ali će joj pomoći“, kaže Sandra Bakić Tošalović.
„Nevidljivi svet“ je izložba fotografija u Narodnom muzeju namenjena svima, a posebno slabovidima. „Kao slepi umetnik i pevač, i te kako razumem koliko je važno da kultura i umetnost budu dostupni svima, bez obzira na ograničenja“, poručio je Nemanja Crnatović
Svaki pokušaj kroćenja umetnosti je autogol za onoga ko to radi, ali postavljanje Bokana u Narodno pozorište je deo strategije vlasti da svakodnevno plasira neki senzacionalizam ili provokaciju – rekla je rediteljka Tatjana Mandić Rigonat za serijal „Kvaka 23“
Vlast Aleksandrovca preti ukidanjem „Bucinih dana“, jedinog pozorišnog festivala u okrugu, zato što su glumci svake večeri iznosili barjak Studenata Župe. Sve dok ga neko nije ukrao
Nebrojene su negativne reakcije povodom izbora Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Udruženje pozorišnih kritičara traži od Vlade Srbije odgovor na pitanje čime se Bokan nametnuo za to mesto, a SRCE kaže da je vlasti bitniji ćaćilend od kulture
Slovo nije samo znak koji deca treba da nauče, već njima bliska priča, kao što je pokazao Duško Radović – kaže glumac Ivan Jevtović, deo tima koji priprema mjuzikl po legendarnoj seriji „Na slovo na slovo“
Zaposleni u prorežimskim propagandnim glasilima osnovali su svoje udruženje – Asocijaciju novinara Srbije, još jednu tvorevinu paralelnog kosmosa odlazećeg režima
Mogu li studenti i opozicija da nadoknade 51 glas na ponovljenim izborima na biračkom mestu broj 25 u Kosjeriću? Da li je to nemoguća misija ili još jedan pokušaj koji menja sve
Srpska Vlada je izabrala komandanta „Belih orlova“ Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta ne bi li se u njemu orilo „Aco Srbine“ umesto „Ruke su vam krvave“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский