Novi književni žanr Cli-Fi nastao kao reakcija na klimatske promene, izuzetno je popularan u svetu. Beogradska „Odiseja“ je izgleda jedini izdavač koji ga kod nas promoviše
Na našoj pregrejanoj planeti pojavio se novi žanr koji se bavi posledicama klimatskih promena – Cli-Fi. To je skraćenica od izraza climate (change) fiction, a koju je skovao novinar Den Blum po analogiji sa Sci-Fi.
U svetu su Cli-Fi romani sve brojniji, a sa njima i pitanje može li ova literatura doprineti spasavanju planete.
U Srbiji o svemu ovom znamo zahvaljujući tri prevoda, moguće da su i jedini, koje je objavila beogradska „Odiseja“ u novoj ediciji Cli-Fi. To je takozvani Klimatski kvartet norveške književnice Maje Lundе, romani Istorija pčela, Plavetnilo, i Poslednji divlji konji koji su već objavljeni, i San jednog drveta koji će biti objavljen uskoro.
Razlog zašto ovdašnjim izdavačima nisu interesantne Cli-Fi teme, Sandra Bakić Topalović glavna i odgovorna urednica „Odiseje“, kaže za „Vreme“ , vidi u činjenici da „klima ovde nije posebno zanimljiva tema, iako je u inostranstvu veoma popularna, posebno kod Skandinavaca. Klimatska fikcija je nastala kao podžanr naučne fantastike u kom su opisivane globalne katastrofe izazvane klimatskim promenama, ali kako je to danas sve bliže stvarnosti, sada se češće svrstava u spekulativnu književnost.“
U knjigama Maje Lunde, podseća Sandra Bakić Topalović, opisane su „neke stvari koje deluju kao fantastika, a istinite su – na primer u Kini se zaista već ručno oprašuje cveće. U ovaj žanr se dakle mogu svrstati sve knjige koje kroz fikciju približavaju probleme klimatskih promena. Mi ćemo u junu objaviti jedan dečji roman koji se samo uslovno rečeno može nazvati klimatskom fikcijom – Ekspedicija spasavanja koralnog grebena.“
Istorija pčela opisuje odnos ljudskog roda prema prirodi, o hibrisu. Junak romana je čovečanstvo, zabludelo, sebično, gramzivo. Preporučujući Istoriju pčela, izdavač očekuje da će zahvaljujući ovom romanu neki čitaoci prvi put shvatiti razmere gubitka koji nas očekuje ako nastavimo istom stazom, i poželeti da daju svoj doprinos preokretu koji je neophodan za očuvanje planete.
Drugi roman u Klimatskom kvartetu Maje Linden, Plavetnilo, posvećen je problemu nestanka vode, a treći, Poslednji divlji konji, je priča o tahijima, divljim konjima Mongolije i ruskoj ekspediciji koja ih je održala u životu. Dok su prethodni romani pokazivali kako ne treba, ovaj sugeriše kako bi moglo. Možda još imamo vremena. Možda još možemo da se opametimo.
Sandra Bakić Topalović podseća da je „Istorija pčela internacionalni bestseler. Prevedena je na sve važnije svetske jezike, što se književnosti na malim jezicima, kao što je norveški, izuzetno retko dešava“.
Inače, smatra da važeći utisak kako žanr Cli-Fi kod nas nije prihvaćen nije osnovan, jer je Istorija pčela ove godine dobila nagradu Biblioteke grada Beograda za najčitaniju stranu knjigu godine.
„Da li će ovaj žanr spasti planetu? Pa neće, ali će joj pomoći“, kaže Sandra Bakić Tošalović.
Umetnički direktor Martovskog festivala Dejan Dabić podneo je ostavku. Razlog: Odbor namerava da usvoji program u njegovom odsustvu, a tu su i nesuglasice o filmovima koji kritički opisuju našu stvarnost
Ministarstvo kulture i Gradski sekretarijat odvojili su nula dinara za glumačke nagrade čiji su osnivači Udruženje filmskih i Udruženje dramskih glumaca, a Narodno pozorište kao da je zaboravilo na svoje tri nagrade
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
