Novi književni žanr Cli-Fi nastao kao reakcija na klimatske promene, izuzetno je popularan u svetu. Beogradska „Odiseja“ je izgleda jedini izdavač koji ga kod nas promoviše
Na našoj pregrejanoj planeti pojavio se novi žanr koji se bavi posledicama klimatskih promena – Cli-Fi. To je skraćenica od izraza climate (change) fiction, a koju je skovao novinar Den Blum po analogiji sa Sci-Fi.
U svetu su Cli-Fi romani sve brojniji, a sa njima i pitanje može li ova literatura doprineti spasavanju planete.
U Srbiji o svemu ovom znamo zahvaljujući tri prevoda, moguće da su i jedini, koje je objavila beogradska „Odiseja“ u novoj ediciji Cli-Fi. To je takozvani Klimatski kvartet norveške književnice Maje Lundе, romani Istorija pčela, Plavetnilo, i Poslednji divlji konji koji su već objavljeni, i San jednog drveta koji će biti objavljen uskoro.
Razlog zašto ovdašnjim izdavačima nisu interesantne Cli-Fi teme, Sandra Bakić Topalović glavna i odgovorna urednica „Odiseje“, kaže za „Vreme“ , vidi u činjenici da „klima ovde nije posebno zanimljiva tema, iako je u inostranstvu veoma popularna, posebno kod Skandinavaca. Klimatska fikcija je nastala kao podžanr naučne fantastike u kom su opisivane globalne katastrofe izazvane klimatskim promenama, ali kako je to danas sve bliže stvarnosti, sada se češće svrstava u spekulativnu književnost.“
U knjigama Maje Lunde, podseća Sandra Bakić Topalović, opisane su „neke stvari koje deluju kao fantastika, a istinite su – na primer u Kini se zaista već ručno oprašuje cveće. U ovaj žanr se dakle mogu svrstati sve knjige koje kroz fikciju približavaju probleme klimatskih promena. Mi ćemo u junu objaviti jedan dečji roman koji se samo uslovno rečeno može nazvati klimatskom fikcijom – Ekspedicija spasavanja koralnog grebena.“
Istorija pčela opisuje odnos ljudskog roda prema prirodi, o hibrisu. Junak romana je čovečanstvo, zabludelo, sebično, gramzivo. Preporučujući Istoriju pčela, izdavač očekuje da će zahvaljujući ovom romanu neki čitaoci prvi put shvatiti razmere gubitka koji nas očekuje ako nastavimo istom stazom, i poželeti da daju svoj doprinos preokretu koji je neophodan za očuvanje planete.
Drugi roman u Klimatskom kvartetu Maje Linden, Plavetnilo, posvećen je problemu nestanka vode, a treći, Poslednji divlji konji, je priča o tahijima, divljim konjima Mongolije i ruskoj ekspediciji koja ih je održala u životu. Dok su prethodni romani pokazivali kako ne treba, ovaj sugeriše kako bi moglo. Možda još imamo vremena. Možda još možemo da se opametimo.
Sandra Bakić Topalović podseća da je „Istorija pčela internacionalni bestseler. Prevedena je na sve važnije svetske jezike, što se književnosti na malim jezicima, kao što je norveški, izuzetno retko dešava“.
Inače, smatra da važeći utisak kako žanr Cli-Fi kod nas nije prihvaćen nije osnovan, jer je Istorija pčela ove godine dobila nagradu Biblioteke grada Beograda za najčitaniju stranu knjigu godine.
„Da li će ovaj žanr spasti planetu? Pa neće, ali će joj pomoći“, kaže Sandra Bakić Tošalović.
U toku je administrativna provera dostavljene dokumentacije za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture u okviru izložbe Ekspo 2027, nakon čega će uslediti stručna evaluacija svih prijava
Na Bitef neće doći portugalska i predstava Žige Divjaka. Pretpostavlja se da će takvih biti još. Ako se ovaj najveći međunarodni pozorišni festival u Srbiji ne održi i ove godine, to će biti njegov kraj, kažu stručnjaci
Pulski festival je osudio napad na pisca Vladimira Arsenijevića u Beogradu. Pozvao je publiku da dođe na projekcije filma „Tri nedelje posle“ čiji je on koscenarista. Ovaj film je u Karlovim Varima dobio nagradu za najbolji evropski film - istog dana kada su Arsenijevića huligani prebili u Beogradu zato što je spremao komemorativni skup posvećen Srebrenici
Nagradu „Ernest“ za životno delo dobio je Voja Brajović na upravo završenom Filmskom festivalu u Somboru
Konkurs za kulturne projekte na Ekspou, kao da je sastavljao neko nedovoljno stručan i vičan. Podseća na konkurse koje raspisuje Ministarstvo kulture u ime lokalne SNS stranke. Umetnici kažu: kultura nije dekor ni scenografija za državni projekat
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
