U toku je istraga zbog tvrdnji da Britanski muzej skriva oltarske ploče iz Etiopije koje nikada nisu izlagane, zato što se smatraju toliko svetim da je čak i kustosima zabranjeno da ih pregledaju
Kancelarija poverenika za informacije (ICO) istražuje Britanski muzej zbog tvrdnji da je bio previše tajnovit u vezi sa nekim od najosetljivijih predmeta u svojoj kolekciji.
Radi se o grupi svetih etiopskih oltarskih ploča koje su bile skrivene od pogleda javnosti u muzeju više od 150 godina.
Jedanaest drvenih i kamenih tabeta, ploča za koje muzej priznaje da su ih opljačkali britanski vojnici nakon bitke kod Makdale 1868. godine, nikada nisu bili izloženi javnosti i smatraju se toliko svetim da je čak i kustosima i poverenicima institucije zabranjeno da ih pregledaju, preneo je Gardijan.
Etiopske vlasti godinama upućuju pozive da se ploče vrate u Etiopiju. Zagovornici povratka sada su podneli žalbu ICO tvrdeći da muzej nije otkrio ključne detalje internih diskusija o tabetima u skladu zahteva za slobodu informacija.
Returning heritage, neprofitna organizacija koja prikuplja informacije o kulturnoj restituciji, podnela je zahtev u avgustu 2023. i navodi da je u odgovoru muzeja izostavljen relevantan materijal, dok su druge informacije preterano redigovane.
Organizacija tvrdi da, iako Zakon o britanskom muzeju iz 1963, koji zabranjuje odlaganje predmeta osim u veoma ograničenim okolnostima, znači da bi tabeti sada mogli zakonito da budu vraćeni Etiopiji.
Pre desetak dana 4600 kulturno značajnih predmeta, uključujući tekstil, keramiku i odeću, vraćeno je u Peru, njihovu zemlju porekla, iz Sjedinjenih Država i zemalja širom Evrope, uključujući Nemačku, Italiju i Švajcarsku.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Fest remake u februaru, uvođenje umetničkih direktora festivala, pravednija raspodela budžeta, neke su od najava za 2026. sekretarke za kulturu Beograda Jelene Medaković
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
