Zgrada „Jugošpeda“ se nalazi blizu Beograda na vodi, pa deluje da odluka o preseljenju Muzeja „Nikole Tesle“ u „Jugošped“ nije doneta zato što je to pogodan prostor za ovaj muzej, nego zato što Beogradu na vodi treba kultura
Godinama se govorilo da će Muzej „Nikole Tesle“ biti premešten u staru zgradu termoelektrane „Snaga i svetlost“, a onda je nedavno ministar Nikola Selaković potpisao ugovore o rekonstrukciji objekta nekadašnje fabrike hartije „Milan Vapa“, poznatije kao „Jugošped“.
Tom prilikom je naglasio da je to „ozbiljno veliki zadatak koji stoji pred nama do 2027. godine. Beograd treba da dobije smeštaj za pet velikih muzeja – nekih novih, a nekih koji već postoje, ali rade u skučenim i lošim uslovima, kao što je to Muzej Nikole Tesle. Samo u ovom slučaju, Muzej Nikole Tesle dobiće na korišćenje površinu koja je skoro 20 puta veća od one u kojoj se ova ustanova kulture, inače naš najposećeniji muzej, nalazi“.
Zašto se odustalo od termoelektrane „Snaga i svetlost“, što je i po prirodi namene bilo povezano sa likom i delom Nikole Tesle? Naravno da se ne zna, ali se zato pretpostavlja.
Zgrada termoelektrane je u ruiniranom stanju, i dve godine koliko se ima za rekonstrukciju i adaptaciju kako bi muzej bio otvoren za Expo, ne bi bilo dovoljno. Takođe, ta zgrada je na dunavskoj obali gde se narednih godina, sve dok ne započne izgradnja kompleksa Marine Dorćol, neće nalaziti ništa, pa to nije pogodno mesto za najposećeniji muzej u Srbiji.
Sa zgradom „Jugošpeda“ nema tih problema, i potrebno je manje vremena i ulaganja za njenu prenamenu.
Ali, ono što je najvažnije, „Jugošped“ se nalazi u neposrednoj blizini Beograda na vodi kome se zamera nedostatak kulturnih sadržaja, pa bi se moglo pomisliti da odluka o preseljenju „Nikole Tesle“ u „Jugošped“ nije doneta zato što je ta zgrada bolji prostor za ovaj muzej, nego zato što naselju SNS-a treba kultura.
Istorija
Zgrada fabrike hartije zidana je u periodu od 1921. do 1924. godine, po projektima arhitekte Karla Haniša i pored svoje industrijsko-poslovne namene, poseduje svedenu arhitekturu akademizma, sa jednostavnim simetričnim pročeljem i naglašenim bočnim rizalitima. U vreme nastanka, fabrika dobija najsavremenije uslove, tehnologiju i infrastrukturu koju je jedna industrijska zgrada tog tipa mogla da poseduje.
Podignuta je uz stari železnički most, imala je sopstvenu prugu, kej za pristajanje brodova, električni kran za utovar i istovar robe, sopstvenu pumpu na vodu, električnu centralu, sale za preradu i sortiranje hartije opremljene najmodernijim nemačkim mašinama, ambulantu za radnike, kuhinju, trpezariju, sobu za odmor, fabričku kapelu itd.
Vremenom je puno toga porušeno ili izbačeno, jer je zgrada prenamenovana u preduzeće koje se bavilo isključivo transportom. Takođe, enterijer upravno-poslovnih kancelarija takođe je vremenom izmenjen i prilagođen tipičnim enterijerima svih preduzeća socijalističke Jugoslavije.
Glavni objekat „Jugošpeda“, koji se prostire na oko 4.000 kvadrata, nekada je bio u vlasništvu kompanije „Zepter“, ali je pre nekoliko godina prodat, zajedno sa poslovnim objektom „Home Center“ (Eurosalon), kompaniji Beograd na vodi.
Objekat „Home Center“ je porušen, jer nije posedovao istorijske i kulturno-umetničke vrednosti, dok je zgrada „Jugošpeda“ sačuvana.
Dok ministar Selaković nije potpisao pomenute ugovore, o zgradi „Jugošpeda“ se razmišljalo kao o hotelu.
Izvor; Gradnja
Bes i protest srpskih studenata poslužio je kao inspiracija za skulpturu u parku u srcu Londona. Nju je izradio srpski umetnik Vladimir Lalić i tako postao prvi savremenik u Srba čija će skulptura ostati u Velikoj Britaniji
Radovi na četiri od šest muzeja čije je otvaranje najavljeno za Ekspo, trenutno su tek u početnoj fazi. Zato deluje kao nemoguća misija da će taj plan biti ostvaren
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak sedam festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Na isti dan kad je prošle godine Vlada Srbije donela odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab, Katastar Savskog venca je to potvrdio, dodavši i zgrade Kasarne sedmog puka i Starog Generalštaba
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
