Zgrada „Jugošpeda“ se nalazi blizu Beograda na vodi, pa deluje da odluka o preseljenju Muzeja „Nikole Tesle“ u „Jugošped“ nije doneta zato što je to pogodan prostor za ovaj muzej, nego zato što Beogradu na vodi treba kultura
Godinama se govorilo da će Muzej „Nikole Tesle“ biti premešten u staru zgradu termoelektrane „Snaga i svetlost“, a onda je nedavno ministar Nikola Selaković potpisao ugovore o rekonstrukciji objekta nekadašnje fabrike hartije „Milan Vapa“, poznatije kao „Jugošped“.
Tom prilikom je naglasio da je to „ozbiljno veliki zadatak koji stoji pred nama do 2027. godine. Beograd treba da dobije smeštaj za pet velikih muzeja – nekih novih, a nekih koji već postoje, ali rade u skučenim i lošim uslovima, kao što je to Muzej Nikole Tesle. Samo u ovom slučaju, Muzej Nikole Tesle dobiće na korišćenje površinu koja je skoro 20 puta veća od one u kojoj se ova ustanova kulture, inače naš najposećeniji muzej, nalazi“.
Zašto se odustalo od termoelektrane „Snaga i svetlost“, što je i po prirodi namene bilo povezano sa likom i delom Nikole Tesle? Naravno da se ne zna, ali se zato pretpostavlja.
Zgrada termoelektrane je u ruiniranom stanju, i dve godine koliko se ima za rekonstrukciju i adaptaciju kako bi muzej bio otvoren za Expo, ne bi bilo dovoljno. Takođe, ta zgrada je na dunavskoj obali gde se narednih godina, sve dok ne započne izgradnja kompleksa Marine Dorćol, neće nalaziti ništa, pa to nije pogodno mesto za najposećeniji muzej u Srbiji.
Sa zgradom „Jugošpeda“ nema tih problema, i potrebno je manje vremena i ulaganja za njenu prenamenu.
Ali, ono što je najvažnije, „Jugošped“ se nalazi u neposrednoj blizini Beograda na vodi kome se zamera nedostatak kulturnih sadržaja, pa bi se moglo pomisliti da odluka o preseljenju „Nikole Tesle“ u „Jugošped“ nije doneta zato što je ta zgrada bolji prostor za ovaj muzej, nego zato što naselju SNS-a treba kultura.
Istorija
Zgrada fabrike hartije zidana je u periodu od 1921. do 1924. godine, po projektima arhitekte Karla Haniša i pored svoje industrijsko-poslovne namene, poseduje svedenu arhitekturu akademizma, sa jednostavnim simetričnim pročeljem i naglašenim bočnim rizalitima. U vreme nastanka, fabrika dobija najsavremenije uslove, tehnologiju i infrastrukturu koju je jedna industrijska zgrada tog tipa mogla da poseduje.
Podignuta je uz stari železnički most, imala je sopstvenu prugu, kej za pristajanje brodova, električni kran za utovar i istovar robe, sopstvenu pumpu na vodu, električnu centralu, sale za preradu i sortiranje hartije opremljene najmodernijim nemačkim mašinama, ambulantu za radnike, kuhinju, trpezariju, sobu za odmor, fabričku kapelu itd.
Vremenom je puno toga porušeno ili izbačeno, jer je zgrada prenamenovana u preduzeće koje se bavilo isključivo transportom. Takođe, enterijer upravno-poslovnih kancelarija takođe je vremenom izmenjen i prilagođen tipičnim enterijerima svih preduzeća socijalističke Jugoslavije.
Glavni objekat „Jugošpeda“, koji se prostire na oko 4.000 kvadrata, nekada je bio u vlasništvu kompanije „Zepter“, ali je pre nekoliko godina prodat, zajedno sa poslovnim objektom „Home Center“ (Eurosalon), kompaniji Beograd na vodi.
Objekat „Home Center“ je porušen, jer nije posedovao istorijske i kulturno-umetničke vrednosti, dok je zgrada „Jugošpeda“ sačuvana.
Dok ministar Selaković nije potpisao pomenute ugovore, o zgradi „Jugošpeda“ se razmišljalo kao o hotelu.
Izvor; Gradnja
Na sednici Skupštine grada Beograda imenovano je 56 funkcionera za upravljačke pozicije u institucijama i manifestacijama kulture. Tako je sada u Odboru Festa Lazar Ristovski, a predsednica je sekretarka za kulturu Beograda Jelena Medaković
Ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade Darko Tuševljaković, čiji roman „Karota“ preispituje vreme Jugoslavije, kaže da je to osetljiva i teška tema, kod nas dobro poznata, i da će se o njoj uvek pisati
Ministar kulture Nikola Selaković je predložio da četiri muzejska predmeta dobiju status zaštite, a optužio konzervatore da su ga oduzeli Žiči, te da su kočničari zaštite naše baštine. Konzervatori RZZSK imaju dokaze da je sve suprotno
Dramaturg Spasoje Ž. Milovanović, novi je predsednik Odbora Bitefa. Voli brzu vožnju, pa Narodno pozorište u Nišu gde je do skora bio direktor, mora da plati kaznu
Beogradska filharmonija je koncertima u Indiji otvorila svetsku proslavu rođendana maestra Zubina Mehte. Jedno od iznenađenja na proslavi bio je i ajvar
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
