Zgrada „Jugošpeda“ se nalazi blizu Beograda na vodi, pa deluje da odluka o preseljenju Muzeja „Nikole Tesle“ u „Jugošped“ nije doneta zato što je to pogodan prostor za ovaj muzej, nego zato što Beogradu na vodi treba kultura
Godinama se govorilo da će Muzej „Nikole Tesle“ biti premešten u staru zgradu termoelektrane „Snaga i svetlost“, a onda je nedavno ministar Nikola Selaković potpisao ugovore o rekonstrukciji objekta nekadašnje fabrike hartije „Milan Vapa“, poznatije kao „Jugošped“.
Tom prilikom je naglasio da je to „ozbiljno veliki zadatak koji stoji pred nama do 2027. godine. Beograd treba da dobije smeštaj za pet velikih muzeja – nekih novih, a nekih koji već postoje, ali rade u skučenim i lošim uslovima, kao što je to Muzej Nikole Tesle. Samo u ovom slučaju, Muzej Nikole Tesle dobiće na korišćenje površinu koja je skoro 20 puta veća od one u kojoj se ova ustanova kulture, inače naš najposećeniji muzej, nalazi“.
Zašto se odustalo od termoelektrane „Snaga i svetlost“, što je i po prirodi namene bilo povezano sa likom i delom Nikole Tesle? Naravno da se ne zna, ali se zato pretpostavlja.
Zgrada termoelektrane je u ruiniranom stanju, i dve godine koliko se ima za rekonstrukciju i adaptaciju kako bi muzej bio otvoren za Expo, ne bi bilo dovoljno. Takođe, ta zgrada je na dunavskoj obali gde se narednih godina, sve dok ne započne izgradnja kompleksa Marine Dorćol, neće nalaziti ništa, pa to nije pogodno mesto za najposećeniji muzej u Srbiji.
Sa zgradom „Jugošpeda“ nema tih problema, i potrebno je manje vremena i ulaganja za njenu prenamenu.
Ali, ono što je najvažnije, „Jugošped“ se nalazi u neposrednoj blizini Beograda na vodi kome se zamera nedostatak kulturnih sadržaja, pa bi se moglo pomisliti da odluka o preseljenju „Nikole Tesle“ u „Jugošped“ nije doneta zato što je ta zgrada bolji prostor za ovaj muzej, nego zato što naselju SNS-a treba kultura.
Istorija
Zgrada fabrike hartije zidana je u periodu od 1921. do 1924. godine, po projektima arhitekte Karla Haniša i pored svoje industrijsko-poslovne namene, poseduje svedenu arhitekturu akademizma, sa jednostavnim simetričnim pročeljem i naglašenim bočnim rizalitima. U vreme nastanka, fabrika dobija najsavremenije uslove, tehnologiju i infrastrukturu koju je jedna industrijska zgrada tog tipa mogla da poseduje.
Podignuta je uz stari železnički most, imala je sopstvenu prugu, kej za pristajanje brodova, električni kran za utovar i istovar robe, sopstvenu pumpu na vodu, električnu centralu, sale za preradu i sortiranje hartije opremljene najmodernijim nemačkim mašinama, ambulantu za radnike, kuhinju, trpezariju, sobu za odmor, fabričku kapelu itd.
Vremenom je puno toga porušeno ili izbačeno, jer je zgrada prenamenovana u preduzeće koje se bavilo isključivo transportom. Takođe, enterijer upravno-poslovnih kancelarija takođe je vremenom izmenjen i prilagođen tipičnim enterijerima svih preduzeća socijalističke Jugoslavije.
Glavni objekat „Jugošpeda“, koji se prostire na oko 4.000 kvadrata, nekada je bio u vlasništvu kompanije „Zepter“, ali je pre nekoliko godina prodat, zajedno sa poslovnim objektom „Home Center“ (Eurosalon), kompaniji Beograd na vodi.
Objekat „Home Center“ je porušen, jer nije posedovao istorijske i kulturno-umetničke vrednosti, dok je zgrada „Jugošpeda“ sačuvana.
Dok ministar Selaković nije potpisao pomenute ugovore, o zgradi „Jugošpeda“ se razmišljalo kao o hotelu.
Izvor; Gradnja
Londonski Sotebi će krajem aprila ponuditi još jedno orjentalno delo Paje Jovanovića, što je obnovilo pitanje da li je pre dve i po godine njegov „Odmor bašibozuka“ mogao da se kupi po nižoj ceni
Najnoviji dobitnik književne nagrade „Kočićevo pero“ je Igor Mirović, političar. Zadužbina Petar Kočić je objavila da je član žirija bio Miljenko Jergović, iako nije
Mesto cenzurisanog sadržaja retko ostaje prazno i najčešće se popunjava prihvatljivim sadržajem da bi se održao privid pune i moćne strukture
Otvorena je izložba „Od zemlje ka nebu“ Dušana Petrovića na kojoj su skulpture od drveta – sekvoje, hrasta, bukve, graba i kedra
Matica srpska je otkazala koncert Katarine Jovanović zbog pevanja satirične pesme, a pre desetak godina je priređivala predavanja desničara
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
