Nova dokumentarna serija Tito – crvenoicrno koja upravo kreće na programu RTS-a pokušava da dâ objektivne odgovore na neka pitanja koja do sada ni istoričari nisu postavljali
„Triler o Titu nema kraja… Niko pre njega, ni posle njega nema toliko materijala za legendu. Čitav Titov život je istorijski hepening, sjajan materijal za Le Karea: od anonimusa i revolucionarnog avanturiste, Tito se uzdigao do superstara male zemlje koji sa velikim svetom razgovara na ti. U tom ceremonijalnom pozorištu, iz računa i političkog marketinga, ko je sve koga koristio i iskoristio, pitanje je za istoričare. Sigurno je da je Tito iz svega toga umeo da napravi veliki politički kapital za sebe lično, a za Jugoslaviju profitabilno mesto u svetu, preplaćeno milijaradama dolara. Sve je to prohujalo sa vihorom… Zavaran iluzijom Potemkinovog sela, u dubokoj starosti već, Tito je ustoličio mediokritetsko kolektivno rukovodstvo u službi degenerisane partijske države pod naletom nacionalističkog separatizma. Slogan ‘Posle Tita – Tito’ začas se pretvorio u hipokritsku masku zakletih kolektivnih čuvara Titovog nasledstva. Svoju zakletvu su izneverili, najznačajnije Titovo delo, bivšu veliku Jugoslaviju, kolektivno su iskoristili i u međusobnim ratovima unakazili i osramotili“, ovo su reči Miće Miloševića, režisera, scenariste i autora teksta dokumentarne serije Tito – crvenoicrno, koja 4. maja, na 26. godišnjicu smrti Josipa Broza, počinje na RTS-u uvertirom Boljševičkieksperiment. Druge dve jednočasovne epizode, Titoizam–staljinizam i Zapadnikišobran, biće prikazane narednih dana, 5. i 6. maja, takođe na Prvom programu RTS-a u 21 čas.
Doživotni predsednik
POTREBAZAULJUDNIMDIJALOGOM: U ovoj seriji se o Titu govori na nov način: bravar u mladosti, austrougarski kaplar, prekaljeni revolucionar, poverenik Kominterne, terorista, robijaš, pasionirani lovac, bonvivan, nesalomivi partizan, nepobediv i za Hitlera i za Staljina, snalažljivi državnik, rođeni makijavelist… Žovijalni diktator, sirotinjska majka, magnet za džet-set. Opsenar ili protagonist epohe? Jedno je jasno: ništa u njegovoj blizini nije bilo malog formata. I sreća i nesreća, i prevara i istina, i zanos i stvarnost.
Na nov način serija govori o delu naše istorije za koji gotovo svi stariji od trideset godina misle da ga dobro poznaju. Treba li naglašavati da preovlađuju ostrašćena opredeljenja u kojima se priznaje samo jedna crno-bela istina, politička podela na „titoiste“ i „antititoiste, „četnike“ i „partizane“?
Državni neprijatelj
Autori su nastojali da verno prikažu razdoblje od AVNOJ-a u Jajcu 1943. do majestetične apoteoze na sahrani kultnog vođe 1980. godine. Poruka autora serije Tito – crvenoicrno je da u istoriji ne postoje konačne istine i da se istorija stalno nanovo tumači. Pa i ovaj televizijski poduhvat treba tumačiti kao otvaranje jednog značajnog, uljudnog i uravnoteženog dijaloga.
Verovatno će većinu gledalaca obradovati činjenica da autori ove televizijske serije ne nameću sopstveno mišljenje, za razliku od onih ravnogorskih čitanki i apologetskih storija o najboljim godinama našeg života.
NOVPRISTUPISTORIJI: Mića Milošević, scenarista i režiser serije Tito – Crvenoicrno, kaže da je cilj serije da dâ objektivne odgovore na neka pitanja koja do sada ni istoričari nisu postavljali. Kako je sav dokumentarni materijal iz ovog perioda apologetski, postojala je opasnost da se ne upadne u tu matricu. Ovaj nedostatak je prerastao u vrlinu, pa tu drugu stranu osvetljavaju svedoci vremena kao što su Milovan Đilas, Mirko Tepavac, Vladimir Dedijer, Koča Popović, koji, ma koliko se sa njim razilazili na mnogim tačkama, ne osporavaju Titovu vodeću ulogu u ratu i miru. Gledaoci serije će čuti šta o Titu i njegovim vremenima govore i mnogi drugi, istoričari, političari, pisci… Dragoljub Jovanović, Moša Pijade, Ficroj Maklin, Stevan Pavlović, Borislav Pekić, Rastko Močnik…
Vrhovni komandant
Poznati obrasci klasične akademske istorije i televizijskog kazivanja, višečasovnih iscrpnih intervjua i dokumentarnog materijala, ovde su ustupili mesto sažetoj dramaturgiji performansa i leksikona.
Istoričar Predrag J. Marković, jedan od autora serije Tito – crvenoicrno, smatra da je Mića Milošević izborom mnogih dosad nepoznatih ili zaboravljenih materijala, ali i neobičnom dramaturškom tehnikom, veštim interpoliranjem antrfilea, sinkopama fokusiranih slika i komentara, događajima od pre pola veka dao novu, svežu dimenziju, maltene kao da su senzacionalne vesti. Svakako da je još važnije da ova serija ima nov pristup samoj istoriji, ocenjuje Marković. Apologetski, svečarski, idolatrijski diskurs Titovih godina, kakav je uostalom i sav vizuelni materijal iz tog vremena, koji je u kasnijim godinama zamenjen potpunom negacijom tog vremena i lika i dela Josipa Broza, u ovoj seriji daje uravnoteženu sliku i istorijskih događaja i glavnog aktera Josipa Broza Tita. Zanimljivo je mišljenje ovog istoričara da obrazovna televizija mora da pomiri tačnost, a koliko je moguće i zabavnost. Po njegovom sudu, u tom pogledu je serija Tito – crvenoicrno postavila neke nove standarde.
Izvesno je da će serija Tito – crvenoicrno zainteresovati i one koji su preživeli „najbolje godine našega života“, period obnove i izgradnje, strogog jednopartijskog „glajhšaltovanja“, ali će verovatno probuditi i radoznalost generacija rođenih u godinama raspleta, ratova i krvi, koje vrlo malo znaju o godinama samoupravljanja, socijalne sigurnosti i otvorenosti prema svetu.
Mića Milošević, režiser i scenarista: Pandorina kutija
„Tito i Jugoslavija. Surova boljševička mašinerija u početku. Raskid sa Moskvom i kohabitacija sa Zapadom. Bratstvo i jedinstvo, nerazrušiva snaga novog poretka. Liberalizacija društvenog života i titoistička verzija samoupravne utopije. Detant sa svetom, nesvrstanost. Unapređivanje životnog standarda i provala nacionalističke histerije iz naše balkanske Pandorine kutije. Paradoks do paradoksa prevrtljive istorije i Titove vlastodržačke alhemije. Godine lagodnog življenja na tuđ račun. Socijalističke zemlje su zavidele našoj potrošačkoj euforiji… Na kraju: jugoslovenski inferno. Bratstvo i jedinstvo u raljama samoupravnog nacionalizma. ‘Vreme na Balkanu ništa ne leči, sve postaje samo još gore’,“ reče bivši protektor BiH lord Oven. Upoznao nas čovek!
Autori
Serija Tito – crvenoicrno, čiji su autori Slavoljub Đukić, Radivoj Cvetićanin, Predrag J. Marković, Mića Milošević, Stevan Jovičić i Luka Spaić (producent Nebojša Garić), treba da ima petnaestak nastavaka. Prve tri epizode biće uskoro prikazane i u Sarajevu na Centralnoj federalnoj televiziji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Otkad su hrvatski studenti, po uputama mene i još nekolicine radikalnih Srba iz Hrvatske koji mrze sve što je srpsko, organizirali studentske proteste po Srbiji, smatram da su odnosi Srba i Hrvata još zanimljiviji i življi, pogotovo među mlađim naraštajima”
Drama Sveti Georgije ubiva aždahu definitivno pripada jednom vremenu i jednom viđenju naše istorije, ali uspeva da uhvati korak i sa savremenim trenutkom
Novi film Predraga Ličine, zagrebačkog reditelja koji je često u Beogradu, doneće priču o zagrebačkim urbanim Srbima sedam godina pre rata. O tome Ličina govori za „Vreme“
Banksy je u Beogradu! Dela jednog od najznačajnijih umetnika na planeti, i njegove antiratne, antizagađivačke, antiizrabljivačke i nadasve antizaglupljivačke poruke predstavlja slovenačka galerija „Deva Puri“, koja je pre 12 godina dovela i Pikasa
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!