"Crna Gora na razglednicama", Branislav Strugar; Studio Strugar, 2001
Najpriličnije predstavljanje knjige Crna Gora na razglednicama Studija Strugar bilo bi bez reči, samo fotografijama, zato što je knjiga i nastala zbog njih. Evo, ipak, najosnovnijih podataka.
Reč je o jedinstvenom projektu u našoj fotografskoj i izdavačkoj praksi, zbirci fotografija Branislava Strugara objavljenih u formi razglednica, po opštoj oceni, najlepših koje je Crna Gora ikada imala. Pre ove zbirke, kako i koliko je lepa Crna Gora na fotografijama Branislava Strugara videlo se 1996. godine u monografiji njegovog Studija Crna Gora ekološka država. Autor kaže da je za razliku od prvog projekta, koji je inicirala crnogorska vlada, ovaj najnoviji njihova inicijativa realizovana uz pomoć Vlade – otkupili su deo tiraža u nameri da knjigu koriste u reprezentativne svrhe, pa je zato dvojezična. „Namerno ne naglašavamo formu monografije u nazivu knjige, iako je očigledna, zato što bi nas to obavezivalo na drugi kriterijum u selekciji razglednica. U zbirku bismo morali da uvrstimo, na primer, sve gradove, a ovako, jedino smo vodili računa o lepoti razglednica“, kaže Branislav Strugar. Zato su tu oblaci, zraka sunca, belina snega, rosa na listu, oštrina planinskog vrha, vetar u travi, pena talasa, beskrajan vidik, zvonik u ogledalu mora, daljina u magli, konture ostrva – priroda kako je doživljava Branislav Strugar.
Sve je odštampano, kako se to kaže, na svetskom nivou. „Prvu knjigu smo štampali u Španiji, a ovu u Beogradu i neuporedivo smo zadovoljniji“, kaže autor. Priču fotografija prate tekstovi (da li su, uz toliku i takvu širinu rečitosti slike baš bili potrebni?) profesora Dragoljuba Tošića i profesora Ranka Radovića, i objašnjenja slika dr Rajka Vujičića. Grafički ih je oblikovala Radmila Ludošan.
Namera Studija Strugar je da ova knjiga bude prva u seriji zbirki razglednica. Očekuje se da će sledeća biti Beograd. Poslednja monografija o Beogradu je iz 1989. godine, dakle potreba za takvim projektom postoji. Već smo pregovarali sa Skupštinom grada o tome, nema razloga da se naša ideja ne ostvari.“
Crna Gora na razglednicama objavljena je početkom jula, što je odlično izabrano vreme za ovakav projekat.
Aleksandra Zantaki specijalna izvestiteljka UN za oblast kulturnih prava, tražila je od Vlade Srbije odgovore povodom zabrinjavajućih informacija o Generalštabu, Savskom mostu, Sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
