"Crna Gora na razglednicama", Branislav Strugar; Studio Strugar, 2001
Najpriličnije predstavljanje knjige Crna Gora na razglednicama Studija Strugar bilo bi bez reči, samo fotografijama, zato što je knjiga i nastala zbog njih. Evo, ipak, najosnovnijih podataka.
Reč je o jedinstvenom projektu u našoj fotografskoj i izdavačkoj praksi, zbirci fotografija Branislava Strugara objavljenih u formi razglednica, po opštoj oceni, najlepših koje je Crna Gora ikada imala. Pre ove zbirke, kako i koliko je lepa Crna Gora na fotografijama Branislava Strugara videlo se 1996. godine u monografiji njegovog Studija Crna Gora ekološka država. Autor kaže da je za razliku od prvog projekta, koji je inicirala crnogorska vlada, ovaj najnoviji njihova inicijativa realizovana uz pomoć Vlade – otkupili su deo tiraža u nameri da knjigu koriste u reprezentativne svrhe, pa je zato dvojezična. „Namerno ne naglašavamo formu monografije u nazivu knjige, iako je očigledna, zato što bi nas to obavezivalo na drugi kriterijum u selekciji razglednica. U zbirku bismo morali da uvrstimo, na primer, sve gradove, a ovako, jedino smo vodili računa o lepoti razglednica“, kaže Branislav Strugar. Zato su tu oblaci, zraka sunca, belina snega, rosa na listu, oštrina planinskog vrha, vetar u travi, pena talasa, beskrajan vidik, zvonik u ogledalu mora, daljina u magli, konture ostrva – priroda kako je doživljava Branislav Strugar.
Sve je odštampano, kako se to kaže, na svetskom nivou. „Prvu knjigu smo štampali u Španiji, a ovu u Beogradu i neuporedivo smo zadovoljniji“, kaže autor. Priču fotografija prate tekstovi (da li su, uz toliku i takvu širinu rečitosti slike baš bili potrebni?) profesora Dragoljuba Tošića i profesora Ranka Radovića, i objašnjenja slika dr Rajka Vujičića. Grafički ih je oblikovala Radmila Ludošan.
Namera Studija Strugar je da ova knjiga bude prva u seriji zbirki razglednica. Očekuje se da će sledeća biti Beograd. Poslednja monografija o Beogradu je iz 1989. godine, dakle potreba za takvim projektom postoji. Već smo pregovarali sa Skupštinom grada o tome, nema razloga da se naša ideja ne ostvari.“
Crna Gora na razglednicama objavljena je početkom jula, što je odlično izabrano vreme za ovakav projekat.
Predstava koju je dovela direktorka Šabačkog pozorište nije predstava Teatra „Slavija“ kao što ona tvrdi. Ne zna se kojim novcem je plaćena ni koliko. Zna se samo da su ulaznice podeljene besplatno SNS kolektivima
Sa nekim našim pesnicima, jednim filozofom anarhizma i drugim prijateljima, pravili smo neke hepeninge na kojima smo na bini kuvali špagete. Na dva-tri gostovanja ovog hepeninga oterali su nas sa bine, jer je to bilo previše ludo. Bio sam ubeđen sam da će “Pankrti” trajati koliko i ti hepeninzi. Ali desilo se sledeće: kad smo svirali u Moščanskoj gimnaziji svoj prvi koncert – koji smo inače reklamirali kao “Prvi pank koncert iza Gvozdene zavese” – toliko je puno ljudi došlo da smo se iznenadili. Da su pripadnici sile reda i zakona tom prilikom svratili, ne bi ni mogli da uđu unutra, jer je u sali sve bilo skroz puno, a i da su nekako ušli, ne bi ništa razumeli
Izdavačka kuća Biblioteka XX vek organizovala je, dan pre nego što će se ovaj broj “Vremena” pojaviti na kioscima, svoj sajam knjiga u Novom Sadu i posvetila ga Teofilu Pančiću. Objavio je Teofil u XX veku šest knjiga: Urbani Bušmani 2001, Čuvari bengalske vatre 2004, Kroz klisurine 2007, Vremeplov na remontu 2010, Kritika vatrene moći 2013, svih pet s podnaslovom “Život i smrt u srpskom postkomunizmu”, te Karma koma 2007, a neposredno pred novosadski sajam pojavilo se drugo izdanje Urbanih bušmana, “ojačano” predgovorom Ivana Čolovića i indeksom imena
Snežana, “Dizni”, režija Mark Veb,
scenario Greta Gervin i Erin Kreside Vilson,
uloge Rejčel Zegler, Endru Bernap i Gal Gadot
Zaposleni u Šabačkom pozorištu štrajkuju i u utorak uveče, iako im je direktorka, zbog koje su obustavili rad, najavila kazne
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
