"Crna Gora na razglednicama", Branislav Strugar; Studio Strugar, 2001
Najpriličnije predstavljanje knjige Crna Gora na razglednicama Studija Strugar bilo bi bez reči, samo fotografijama, zato što je knjiga i nastala zbog njih. Evo, ipak, najosnovnijih podataka.
Reč je o jedinstvenom projektu u našoj fotografskoj i izdavačkoj praksi, zbirci fotografija Branislava Strugara objavljenih u formi razglednica, po opštoj oceni, najlepših koje je Crna Gora ikada imala. Pre ove zbirke, kako i koliko je lepa Crna Gora na fotografijama Branislava Strugara videlo se 1996. godine u monografiji njegovog Studija Crna Gora ekološka država. Autor kaže da je za razliku od prvog projekta, koji je inicirala crnogorska vlada, ovaj najnoviji njihova inicijativa realizovana uz pomoć Vlade – otkupili su deo tiraža u nameri da knjigu koriste u reprezentativne svrhe, pa je zato dvojezična. „Namerno ne naglašavamo formu monografije u nazivu knjige, iako je očigledna, zato što bi nas to obavezivalo na drugi kriterijum u selekciji razglednica. U zbirku bismo morali da uvrstimo, na primer, sve gradove, a ovako, jedino smo vodili računa o lepoti razglednica“, kaže Branislav Strugar. Zato su tu oblaci, zraka sunca, belina snega, rosa na listu, oštrina planinskog vrha, vetar u travi, pena talasa, beskrajan vidik, zvonik u ogledalu mora, daljina u magli, konture ostrva – priroda kako je doživljava Branislav Strugar.
Sve je odštampano, kako se to kaže, na svetskom nivou. „Prvu knjigu smo štampali u Španiji, a ovu u Beogradu i neuporedivo smo zadovoljniji“, kaže autor. Priču fotografija prate tekstovi (da li su, uz toliku i takvu širinu rečitosti slike baš bili potrebni?) profesora Dragoljuba Tošića i profesora Ranka Radovića, i objašnjenja slika dr Rajka Vujičića. Grafički ih je oblikovala Radmila Ludošan.
Namera Studija Strugar je da ova knjiga bude prva u seriji zbirki razglednica. Očekuje se da će sledeća biti Beograd. Poslednja monografija o Beogradu je iz 1989. godine, dakle potreba za takvim projektom postoji. Već smo pregovarali sa Skupštinom grada o tome, nema razloga da se naša ideja ne ostvari.“
Crna Gora na razglednicama objavljena je početkom jula, što je odlično izabrano vreme za ovakav projekat.
Redovi ispred Somborskog i Jugoslovenskog dramskog, ali i ostalih pozorišta u Beogradu, najnoviji su dokazi da nije tačna ocena da niko ne ide u pozorište, koju javno izgovaraju čak i skupštinski poslanici
Rezultati prošlogodišnjih konkursa Ministarstva kulture za pozorišne delatnosti nisu objavljeni a ove godine nisu ni raspisani, pa je Sterijino pozorje moralo da odustane od međunarodnog programa „Krugovi“. Na programu ostaje samo nacionalna drama
„Ne mislim da film ikada može biti ili ostati van politike, jer svaka slika već nosi određeno gledište. Važno je da li je film toga svestan ili se krije iza ideje neutralnosti, što često samo pojačava postojeće strukture moći“, kaže Motaz Malhis, protagonista filma „Glas Hind Radžab“
Ove godine će Sterijino pozorje biti bez „Krugova“ , programa inostranih predstava, zato što je Pokrajinska vlada odlučila da štedi na ovom najvažnijem festivalu nacionalne drame
Na upravo završenom 23. Beogradskom festivalu igre odigrane su 24 predstave 15 trupa iz 11 zemalja
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
