Za proteklih sedam godina, EXIT je prešao put od festivala koji su u početku nosili velika želja i entuzijazam, uz neizbežne greške koje neiskustvo u organizovanju tako velikih događaja nosi, do značajne tačke na festivalskoj mapi Evrope i jednog od najpoznatijih simbola za pozitivnu identifikaciju Srbije. Prosečan ljubitelj EXIT-a svih ovih godina sigurno nije razbijao glavu oko toga ko je zadužen za organizovanje festivala i šta se dešava iza bine, važno je bilo da festival raste i da je svake godine zabava sve bolja. Međutim, u poslednje vreme su po medijima učestale vesti o EXIT-u koje nemaju mnogo veze sa muzikom i za čije je razumevanje potrebno solidno predznanje. Pred Okružnim sudom u Novom Sadu vode se postupci za utvrđivanje vlasničkih i upravljačkih prava nad festivalom. Ispostavilo se da Udruženje EXIT, festival EXIT i EXIT TIM nisu deo iste ekipe, a EXIT je bio tema koja je pokrenula malu buru i usred predizborne ćutnje. Naime, mediji su krajem prošle nedelje preneli da je beogradska kompanija Komuna ponudila milion evra autorima EXIT-a Dušanu Kovačeviću, Bojanu Boškoviću i Ivanu Milivojevu, da preuzme tehničku realizaciju festivala EXIT u sledećih pet godina. Međutim, ova trojica, najblaže rečeno, nisu baš u najboljim odnosima. Tačnije, sada su na sudu. Kovačević je tužio Udruženje EXIT u kojem su druga dvojica, a obe strane se redovno oglašavaju saopštenjima u kojima jedni drugima osporavaju pravo da festival organizuju.
Tako je pre nekoliko dana medijima dostavljeno pismo Advokatske kancelarije Kovačević & partners, pravnog zastupnika Dušana Kovačevića, jednog od trojice iz autorskog tima EXIT festivala, sa obaveštenjem da se navedeni sporovi pred sudom vode i radi utvrđivanja koje će pravno lice dobiti i imati pravo na organizaciju festivala. Navedeno je, između ostalog, i da to pravo mogu da steknu samo lica koja su ovlašćena od strane autora, a da je Udruženje građana EXIT samo jedan u nizu dosadašnjih organizatora festivala. Uz pominjanje bitne razlike koja karakteriše udruženje i festival EXIT, u pismu se još kaže: „Do rešenja sudskih sporova molimo Vas da pravilno koristite zakonsku terminologiju, jer ćete u suprotnom vršiti obmanu javnosti, te ćemo zbog toga morati da pronađemo odgovarajuću zaštitu na sudu.“
Poslednja rečenica zvuči, ako je zakonski dozvoljeno reći, pomalo zloslutno. Posle nje EXIT i ne deluje kao laka tema u mutnoj post izbornoj nedelji. Inače, prvo ročište zakazano za sudski proces koji se vodi po tužbi Dušana Kovačevića protiv Udruženja EXIT za nelegalnu upotrebu autorskog dela i žiga, zakazano za 10. januar, odloženo je zbog odsustva jednog od optuženih, a naredno je zakazano za 5. februar.
POŠTO EXIT?: O problemima koji se pletu oko EXIT-a moglo se svašta saznati i početkom decembra. Tada su mediji preneli vest da je Udruženje EXIT na sajtu festivala objavilo početak prodaje ulaznica za EXIT 2007, koji će se održati od 12. do 15. jula, po specijalnoj novogodišnjoj ceni koja je bila 45 odsto niža od regularne. Čak 6000 ulaznica za festival rezervisano je za samo dva sata prvog dana prodaje. Međutim, vest o puštanju kompleta karata u pretprodaju propratilo je i saopštenje Dušana Kovačevića koji je tvrdio da je domen sajta nelegalno preuzet i da nije sigurno da će se festival uopšte održati. U kontrasaopštenju Udruženja EXIT tada je navodeno da je Dušan Kovačević početkom 2005. jednoglasno smenjen sa pozicije predsednika Udruženja, i da od njegovog smenjivanja Kovačević ne učestvuje ni na koji način u organizaciji festivala.
Prašina oko prvog ročišta se još nije ni slegla, kada je usledila nova „bomba“ u vidu ponude beogradske kompanije Komuna. Uz napomenu da bi se festival organizovao po umetničkim konceptima autora, u delu Komunine ponude koja se odnosi na finansije kaže se da bi autorima pet odsto od ukupnog prihoda festivala bilo deponovano u banku do sudskog rešenja spora o autorskom pravu. Tih pet odsto u roku od pet godina procenjeno je na milion evra neto, što bi bio garantovan, najmanji novčani iznos autorima, uz napomenu da bi se sto odsto sredstava koja pripadaju autorima po godini (najmanje 200.000 evra) za sve vreme trajanja ugovora isplaćivalo unapred. Ponuđač je izrazio i spremnost da na osnovu prethodnog dogovora uz posebne uslove izmiri sve obaveze koje raniji organizator festivala nije izmirio prema autorima i poveriocima.
Po rečima Makse Ćatovića, direktora Komune, ponuda je data „u cilju rešavanja spora između autora i očuvanja EXIT festivala, kao jednog od najvećih brendova Srbije“. On je naveo i da „EXIT duguje velike pare za prošlu i pretprošlu godinu SOKOJ-u i raznim dobavljačima“, i da dug iznosi oko 100 miliona dinara.
NEPRISTOJNA PONUDA: Udruženje EXIT ponudu je dočekalo „na nož“. U izjavi za „Vreme“ portparol festivala EXIT-a Rajko Božić, sa čijim mišljenjem se slažu i Ivan Milivojev i Bojan Bošković, kaže: „Jedinstven stav je da EXIT nije na prodaju. Ponuda je upućena trojici vlasnika autorskog prava na brend i žig, ali oni nisu vlasnici festivala, festival pripada svima onima koji su ga pravili sve ove godine. Ponuda Ćatovića je besmislena i nepristojna iz više razloga. Ako neko želi ozbiljnu saradnju, kontaktira sa onima sa kojima želi da uspostavi saradnju, a ne šalje svoju ponudu dok traje konferencija za novinare na kojoj o tome priča. Nije jasno ni da li je to poslovna ponuda ili humanitarni rad. Ako je u pitanju poslovna ponuda, treba dati poslovne reference šta ste i sa kim radili. Ako je u pitanju spasavanje najvećeg srpskog brenda, red je da se kaže šta ste do sada spasavali i za kakve ste se vrednosti zalagali. Treba imati obraza pa misliti da je organizovanje Cecinog koncerta najbolja preporuka za organizovanje EXIT-a, i tvrditi da su poslovni partneri Milorada Vučelića oni koji će najbolje sačuvati duh EXIT-a. Navođenje tuđih dugova u poslovnom svetu je neumesno, kao i komentarisanje tih dugova ukoliko se dugovi ne odnose na vas. Priča o veličini dugova je netačna, dugova ima, kao što ih imaju i država i mnoge institucije i organizacije, ali ima i dugova drugih prema nama. Ono što je važno je da li smo sposobni da dugove isplaćujemo i dugove prema nama naplaćujemo. A EXIT 2007. će se održati i biti najbolji do sada.“
S druge strane, advokatski tim Dušana Kovačevića izneo je ocenu da je ponuda Komune ozbiljna i korektna i da se ponuda razmatra. „Vremenu“ je rečeno da će posle sastanaka sa advokatskim timom Komune i razmatranja svih detalja moći da se kaže da li se ponuda prihvata ili ne.
Komentarišući žestoke reakcije Udruženja EXIT, Maksa Ćatović za „Vreme“ kaže da je ponuda upućena autorima, a ne organizatorima, pa nema razloga da se organizatori i njihov PR oglašavaju. „To nije ponuda da se festival kupi, već da se preuzme tehnička realizacija, pa ne vidim zašto se onda govori da EXIT nije na prodaju. Autori bi trebalo da stvari reše među sobom, logično je da se oni prvo dogovore i da onda daju odgovor da li ponudu prihvataju ili ne. Mislim da je ponuda prema njima fer i poštena, rok je relativno normalan, 21 dan. Posle tog perioda ulazi se u ‘crvenu zonu’ za organizaciju festivala.“
Čini se da najnovija dešavanja oko EXIT-a imaju sve elemente političkih igara koje se odvijaju posle izbora: na stolu su ponude, odbijanja, kalkulacije, teške reči. Sve ponekad deluje kao dečja zabava, ali u pozadini se ipak vrti veliki novac. Osim toga, bez obzira na krajnji rezultat, u oba slučaja važi isto: Show must go on… Srećom, za razliku od politike, u slučaju EXIT-a posmatrači mogu da uživaju dok šou traje.
