Hala sportova Novi Beograd, 12. januar 2002.
Ova koncertna sezona, nesporno bogatija od prethodnih, u znatnoj meri počiva nam na odjecima & reagovanjima na Exit fest, održan leta 2000. Pre par godina iz Bristola/Engleska krenuli su kao trendovski drum’n’bass trio, a jasan glas i pregledne pop-pesme učinili su da na prošlom Exitu Kosheen zavrede status zvezda večeri. Tada povređene noge (na štakama), velška pevačica Sian Evans briljirala je ne samo zahvaljujući neophodnoj dozi osećanja u ustaljenim strukturama krajnje pojednostavljenih numera a produkcije podređene pomodnosti, nego i zato što kao celina Kosheen – za razliku od većine svojih ispisnika – ima dovoljno nadgradnje i harmonija.
Scenski sekstet sadrži gitaru, bas i violončelo stopljenog zvuka, dok su iza njih DJ i bubnjar čiji je tipski zadatak da prosto dobošarski ‘‘podupla’’ naglaske elektronike u mat(r)ici. Takva atrakcija svoj ponoćni nastup u punoj – ali ne opasno krcatoj, kao nedavno za Stereo MCs – novobeogradskoj Hali sportova (ulaznica 350 din.) počela je sa Slip & Slide (Suicide), ali teško da je dostigla vrhunce sa Petrovaradinske tvrđave. Frontwoman Evans provincijske kluz-elegancije i bezlični pratioci su do jednoličnosti umuljali pesme, iako im debi-album Resist (Arista) pruža puno više mogućnosti.
Doduše, vredi priznati da Kosheen u odnosu na neposrednu konkurenciju barata i prednošću koja se zove (a sve češće zaboravlja) dinamika. Ne znajući za drugu/živu prirodu zvuka do digitalnu, čitavi naraštaji numere prave suptilnošću prvobitnih šporeta na struju: il’ je ringla na nuli, il’ je na kecu. Da bude jasnije, setite se naših skorašnjih gostiju sličnog tipa, napornih Asian Dub Foundation (1) i metiljavih Stereo MCs (0). Binarno-pa-na-ćoše, takve su im i ‘‘krivulje’’ – uglaste…
Ipak, ni dinamike nije bilo dovoljno, posebno jer su Kosheen počeli da se opraštaju i izlaze tek što su namakli sat programa. Bez obzira na par biseva s par pesama (krenuli su naravno od Suicide) ostao je gorkast utisak da smo eto ponovo u stanju da platimo, organizujemo i toplo primimo zvezde (ili bar aktuelne ‘‘top-listove’’), makar one sve to baš uvek i ne zaslužuju. Izgleda da će još dugo naša metropola za mnoge ostati provincija…
Uzgred, šteta za džangl; beše masivan…
Pošto jugoslovenska turneja više nikako i ne može da bude nego ‘‘mini’’, uz koncert u Novom Sadu za Kosheen je namaknut i treći SRJ-nastup – u Podgoricu, velju. Čudnom (sudbinskom?) rokadom datuma steklo se da bi Bristolci u metropoli Crne Gore trebalo da se pojave na veče dočeka Pravoslavne nove godine (u ovim krajevima poznate kao ‘‘srpske’’, a možda uskoro i kao ‘‘crnogorske’’…), i gle(de) čuda baš na bini na glavnom gradskom trgu gde su obe političke stran(k)e zakazivale istovremene a suprotstavljene proslave!
Na stranu pitanja koliko je u Podgorici onih kojima bi baš o tom datumu posebno prijao Kosheen i da li su oni namerno uvučeni u nečiju proslavu. No, zamislite veselja za zaprepašćene strance da tokom njihove svirke počne lokalni verski rat (pošto je Noć spaljenih badnjaka već prolećela…), a neki brkajlija recimo onako autokefalno razvuče krstačom po leđima nekog đetića itd. Brejkbit, burazere!
U trenutku dok ovo pišem, zna se da je koncert Kosheena u negdašnjem Titogradu ipak premešten u halu, a proslave se zabranjuju… Samo nek’ muzičari izvuku živu glavu, posle ćemo mi slaviti bez njih kako nam volja!
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
