Čelo i bas

Ova koncertna sezona, nesporno bogatija od prethodnih, u znatnoj meri počiva nam na odjecima & reagovanjima na Exit fest, održan leta 2000. Pre par godina iz Bristola/Engleska krenuli su kao trendovski drum’n’bass trio, a jasan glas i pregledne pop-pesme učinili su da na prošlom Exitu Kosheen zavrede status zvezda večeri. Tada povređene noge (na štakama), velška pevačica Sian Evans briljirala je ne samo zahvaljujući neophodnoj dozi osećanja u ustaljenim strukturama krajnje pojednostavljenih numera a produkcije podređene pomodnosti, nego i zato što kao celina Kosheen – za razliku od većine svojih ispisnika – ima dovoljno nadgradnje i harmonija.

Scenski sekstet sadrži gitaru, bas i violončelo stopljenog zvuka, dok su iza njih DJ i bubnjar čiji je tipski zadatak da prosto dobošarski ‘‘podupla’’ naglaske elektronike u mat(r)ici. Takva atrakcija svoj ponoćni nastup u punoj – ali ne opasno krcatoj, kao nedavno za Stereo MCs – novobeogradskoj Hali sportova (ulaznica 350 din.) počela je sa Slip & Slide (Suicide), ali teško da je dostigla vrhunce sa Petrovaradinske tvrđave. Frontwoman Evans provincijske kluz-elegancije i bezlični pratioci su do jednoličnosti umuljali pesme, iako im debi-album Resist (Arista) pruža puno više mogućnosti.

Doduše, vredi priznati da Kosheen u odnosu na neposrednu konkurenciju barata i prednošću koja se zove (a sve češće zaboravlja) dinamika. Ne znajući za drugu/živu prirodu zvuka do digitalnu, čitavi naraštaji numere prave suptilnošću prvobitnih šporeta na struju: il’ je ringla na nuli, il’ je na kecu. Da bude jasnije, setite se naših skorašnjih gostiju sličnog tipa, napornih Asian Dub Foundation (1) i metiljavih Stereo MCs (0). Binarno-pa-na-ćoše, takve su im i ‘‘krivulje’’ – uglaste…

Ipak, ni dinamike nije bilo dovoljno, posebno jer su Kosheen počeli da se opraštaju i izlaze tek što su namakli sat programa. Bez obzira na par biseva s par pesama (krenuli su naravno od Suicide) ostao je gorkast utisak da smo eto ponovo u stanju da platimo, organizujemo i toplo primimo zvezde (ili bar aktuelne ‘‘top-listove’’), makar one sve to baš uvek i ne zaslužuju. Izgleda da će još dugo naša metropola za mnoge ostati provincija…

Uzgred, šteta za džangl; beše masivan…

Pošto jugoslovenska turneja više nikako i ne može da bude nego ‘‘mini’’, uz koncert u Novom Sadu za Kosheen je namaknut i treći SRJ-nastup – u Podgoricu, velju. Čudnom (sudbinskom?) rokadom datuma steklo se da bi Bristolci u metropoli Crne Gore trebalo da se pojave na veče dočeka Pravoslavne nove godine (u ovim krajevima poznate kao ‘‘srpske’’, a možda uskoro i kao ‘‘crnogorske’’…), i gle(de) čuda baš na bini na glavnom gradskom trgu gde su obe političke stran(k)e zakazivale istovremene a suprotstavljene proslave!

Na stranu pitanja koliko je u Podgorici onih kojima bi baš o tom datumu posebno prijao Kosheen i da li su oni namerno uvučeni u nečiju proslavu. No, zamislite veselja za zaprepašćene strance da tokom njihove svirke počne lokalni verski rat (pošto je Noć spaljenih badnjaka već prolećela…), a neki brkajlija recimo onako autokefalno razvuče krstačom po leđima nekog đetića itd. Brejkbit, burazere!

U trenutku dok ovo pišem, zna se da je koncert Kosheena u negdašnjem Titogradu ipak premešten u halu, a proslave se zabranjuju… Samo nek’ muzičari izvuku živu glavu, posle ćemo mi slaviti bez njih kako nam volja!