Stogodišnjicu rođenja slikara Božidara Prodanovića Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ obeležava izložbom ovog velikog slikara, čija dela je dobila na čuvanje
Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ u Čačku od 17. decembra predstavlja izložbu „Božidar Prodanović: zagonetnost realnih prizora”, povodom stogodišnjice rođenja ovog velikog slikara. Autorka izložbe je Mirjana Racković, muzejski savetnik“.
Obeležavanje ovog jubileja Galerija je najavila prošle godine, kad je zapravo i bila stogodišnjica rođenja Božidara Prodanovića, „ali zbog obimnog programa tokom godine u kojoj je Čačak bio Prestonica kulture Srbije, nismo bili u mogućnosti da se tada posvetimo njegovom delu kako zaslužuje“, kaže za portal „Vremena“ Mirjana Racković.
Objašnjava da je porodica njima na staranje poklonila 446 umetnička dela Božidara Prodanovića – slike, crteže, akvarele, grafike, mozaike i skice za mozaike iz svih perioda umetnikovog stvaralaštva.
Pranjani
„Prodanović je rođen u Pranjanima – to je mesto koje je, istina, između Čačka i Gornjeg Milanovca ali čiji stanovnici više gravitiraju Čačku, išao je u čačansku Gimnaziju, aktivno je učestvovao u osnivanju likovne manifestacije Memorijal Nadežde Petrović a potom i Galerije, bio je član organizacionih odbora, izlagao je na nekoliko izložbi Memorijala i samostalno u Galeriji, a nakon njegove smrti nastavili smo prijateljstvo i sa njegovim sinom, takođe slikarom, Miletom Prodanovićem“, kaže Mirjana Racković.
Za ovu izložbu je izabrala 66 eksponata: izbor Prodanovićevih slika „iz svih perioda, znači od onih iz Drugog svetskog rata pa do 2002. godine. Među njima preovlađuju portreti i predeli, to su dve važne Prodanovićeve teme“.
Takođe, na izložbi su i „primeri iz drugih segmenata njegovog stvaralaštva“, objašnjava autorka izložbe, i najavljuje da će „svaki od njih imati studijsku analizu a zatim i predstavljanje. Počećemo od grafike“, navodi autorka.
Beograd
Mirjana Racković kaže da „naravno“, razmišljaju „i o gostovanju u Beogradu, tražimo pogodan prostor, jer Božidar Prodanović je ipak bio stanovnik Beograda.“
Na izložbi će biti promovisana i istoimena monografija koju je Galerija realizovala sa Muzejom rudničko-takovskog kraja koji je takođe baštinik Prodanovićevog legata. Monografija na 340 strana analizira umetnikov opus, i uz četiri teksta, objavljene su i reprodukcije slika iz porodične zbirke i obe legatske kolekcije.
Izložba je otvorena do kraja februara iduće godine.
Redovi ispred Somborskog i Jugoslovenskog dramskog, ali i ostalih pozorišta u Beogradu, najnoviji su dokazi da nije tačna ocena da niko ne ide u pozorište, koju javno izgovaraju čak i skupštinski poslanici
Rezultati prošlogodišnjih konkursa Ministarstva kulture za pozorišne delatnosti nisu objavljeni a ove godine nisu ni raspisani, pa je Sterijino pozorje moralo da odustane od međunarodnog programa „Krugovi“. Na programu ostaje samo nacionalna drama
„Ne mislim da film ikada može biti ili ostati van politike, jer svaka slika već nosi određeno gledište. Važno je da li je film toga svestan ili se krije iza ideje neutralnosti, što često samo pojačava postojeće strukture moći“, kaže Motaz Malhis, protagonista filma „Glas Hind Radžab“
Ove godine će Sterijino pozorje biti bez „Krugova“ , programa inostranih predstava, zato što je Pokrajinska vlada odlučila da štedi na ovom najvažnijem festivalu nacionalne drame
Na upravo završenom 23. Beogradskom festivalu igre odigrane su 24 predstave 15 trupa iz 11 zemalja
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
