Stogodišnjicu rođenja slikara Božidara Prodanovića Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ obeležava izložbom ovog velikog slikara, čija dela je dobila na čuvanje
Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ u Čačku od 17. decembra predstavlja izložbu „Božidar Prodanović: zagonetnost realnih prizora”, povodom stogodišnjice rođenja ovog velikog slikara. Autorka izložbe je Mirjana Racković, muzejski savetnik“.
Obeležavanje ovog jubileja Galerija je najavila prošle godine, kad je zapravo i bila stogodišnjica rođenja Božidara Prodanovića, „ali zbog obimnog programa tokom godine u kojoj je Čačak bio Prestonica kulture Srbije, nismo bili u mogućnosti da se tada posvetimo njegovom delu kako zaslužuje“, kaže za portal „Vremena“ Mirjana Racković.
Objašnjava da je porodica njima na staranje poklonila 446 umetnička dela Božidara Prodanovića – slike, crteže, akvarele, grafike, mozaike i skice za mozaike iz svih perioda umetnikovog stvaralaštva.
Pranjani
„Prodanović je rođen u Pranjanima – to je mesto koje je, istina, između Čačka i Gornjeg Milanovca ali čiji stanovnici više gravitiraju Čačku, išao je u čačansku Gimnaziju, aktivno je učestvovao u osnivanju likovne manifestacije Memorijal Nadežde Petrović a potom i Galerije, bio je član organizacionih odbora, izlagao je na nekoliko izložbi Memorijala i samostalno u Galeriji, a nakon njegove smrti nastavili smo prijateljstvo i sa njegovim sinom, takođe slikarom, Miletom Prodanovićem“, kaže Mirjana Racković.
Za ovu izložbu je izabrala 66 eksponata: izbor Prodanovićevih slika „iz svih perioda, znači od onih iz Drugog svetskog rata pa do 2002. godine. Među njima preovlađuju portreti i predeli, to su dve važne Prodanovićeve teme“.
Takođe, na izložbi su i „primeri iz drugih segmenata njegovog stvaralaštva“, objašnjava autorka izložbe, i najavljuje da će „svaki od njih imati studijsku analizu a zatim i predstavljanje. Počećemo od grafike“, navodi autorka.
Beograd
Mirjana Racković kaže da „naravno“, razmišljaju „i o gostovanju u Beogradu, tražimo pogodan prostor, jer Božidar Prodanović je ipak bio stanovnik Beograda.“
Na izložbi će biti promovisana i istoimena monografija koju je Galerija realizovala sa Muzejom rudničko-takovskog kraja koji je takođe baštinik Prodanovićevog legata. Monografija na 340 strana analizira umetnikov opus, i uz četiri teksta, objavljene su i reprodukcije slika iz porodične zbirke i obe legatske kolekcije.
Izložba je otvorena do kraja februara iduće godine.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
