U zemlji čija se gotovo čitava festivalska produkcija zasniva na projektnom finansiranju u okviru institucionalnih budžeta, privatni izdavač i distributer Metropolis Jazz odlučio se za samostalnu organizaciju čak osam koncerata u dva dana
Džez festival koji se održao prethodnog vikenda, u sali „Amerikana“ beogradskog Doma omladine, po mnogo čemu je bio specifičan. U zemlji čija se gotovo čitava festivalska produkcija zasniva na projektnom finansiranju u okviru institucionalnih budžeta, jedan privatni izdavač i distributer odlučio se za samostalnu organizaciju čak osam koncerata u dva dana. Kao da to nije bio dovoljan izazov, Metropolis Music je zakazao događaj za početak februara, kada je džez publika u tradicionalnom zimskom snu nakon prebogate koncertne jeseni. Konačno, u moru festivala koji se utrkuju u dovođenju internacionalnih zvezda, ovaj se opredelio isključivo za izvođače iz Srbije.
Interes organizatora je jasan. Pre nešto više od godinu dana startovala je izdavačka etiketa Metropolis Jazz pod rukovodstvom sveprisutnog Vojislava Pantića, najpoznatijeg domaćeg džez novinara i dugogodišnjeg selektora nekolicine domaćih džez festivala. Svi izvođači su potpisnici ove kuće i treba ih promovisati. No čak i ako zanemarimo materijalnu računicu privatnog preduzetnika, lako ćemo primetiti i svojevrstan „javni interes“. Metropolis promoviše isključivo bendove i muzičare koji pišu autorsku muziku, što je značajan podstrek za domaće džez izvođače . Umesto besomučnog tezgarenja po klubovima i napornog „uradi sam“ pregalaštva, sada postoji i stabilna infrastrukturna podrška. Baš kako i treba da bude – muzičari da se bave muzikom, a izdavači objavljivanjem nosača zvuka i promocijom. U eri digitalnih muzičkih fajlova i striming servisa, verovatno se niko od učesnika neće preterano opariti od objavljivanja CD-ova i ploča, ali je logistički i promotivni aspekt ove saradnje od izuzetnog značaja za domaću džez scenu.
Konačno, ko su svi ti muzičari koji su se predstavili publici u Domu omladine? Pažljivim pratiocima dešavanja na domaćoj džez sceni većina je već bila poznata, mahom sa brojnih klupskih svirki širom Beograda, ali i sa drugih džez festivala. Utoliko je i sama organizacija festivala bila mač sa dve oštrice, jer izvođači uglavnom nisu bili „ekskluziva“ i možete ih gledati negde već za nekoliko dana, pa još za džabe umesto po ceni festivalske karte. To se najviše osetilo na koncertu eklektičnog sastava Fish in Oil, inače ljubimaca beogradske publike, čiji je kasni ponoćni koncert prve festivalske večeri bio obeležen napuštanjem sedišta nakon svake numere. Ne treba zameriti umornom radnom narodu koji juri na noćni prevoz.
Prve koncertne večeri najviše je briljirala vokalistkinja i multiinstrumentalistkinja Sanja Marković, sa svojim mnogočlanim, dobro raspoloženim i rasviranim ansamblom. Razbijajući predrasude o domaćim džez pevačicama kao pukim izvođačicama proverenih standarda, smelo se upustila u aranžersku rekonstrukciju vokalnog džeza u savremenom ključu. Bio je nadahnut i ceo kolektiv a i pojedinci, pre svih pijanista Aleksandar Grujić, pa omiljeni bubnjar mlađe generacije Peđa Milutinović, te novosadska flautistkinja Milena Jančurić kao pravo osveženje među domaćim džez duvačima. Bend mladog saksofoniste Uglješe Novakovića imao je nezahvalan zadatak da zagreje publiku na samom otvaranju festivala, pa još sa premijerno/stegnuto izvedenim novim materijalom na tragu modernog mejnstrima. Schime Trio popularnog saksofoniste Luke Ignjatovića je već etabliran sastav pa sebi može da dopusti i različite kombinatorike u postavi – u petak su bend dopunjavali saksofonista Rastko Obradović i pijanista Sava Miletić. Za njihovu verziju poletnog neobapa, nabijenog eksplozivnim duvačkim soloima, preterana proširenja možda i nisu neophodna. No publika nije imala ništa protiv!
Ako ćemo o ukusima publike, među domaćim ljubiteljima džeza se još uvek najbolje „prima“ džez-rok fjužn sedamdesetih i osamdesetih, i njegovi novovekovni derivati. Grupa Konzilium gitariste Branka Trijića (inače, člana najpopularnijeg domaćeg džez sastava, Vasil Hadžimanov Benda) na tom talasu pobrala je najviše ovacija ne samo druge koncertne večeri, već možda i na čitavom festivalu. Odlično su prošle i proverene postdžez Nišlije Eyot, internacionalno najuspešniji domaći džez bend, koga u martu čeka 15-odnevna turneja po Rusiji! Za mejnstrim ugođaj subotnje večeri bio je zadužen Drama Organ Trio agilnog bubnjara Aleksandra Cvetkovića, dok je „s one strane džeza“ bio ambiciozni beogradski sastav Hashima, čijim kreativnim zamislima na tragu moderne američke i evropske avangarde predstoji još zanatskog poliranja.
Pristojna poseta festivalu (200–300 ljudi), naročito drugog festivalskog dana, daje jasan mig da su ovakvi događaji dobrodošli preko cele godine. Sa druge strane, kao da je bila prisutna mala stegnutost aktera (i muzičara i publike) u odnosu na uzavrele klupske večeri ili programe već etabliranih festivala. Možda je zimski san predugo trajao, no buđenje je bilo uspešno!
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
