Međunarodno obeležavanje stogodišnjice nadrealizma u Srbiji započinje Galerija „Rima“ u Beogradu. Večeras u sredu, će prvi put biti predstavljeno pismo Andre Bretona koje je 28. marta 1932. godine napisao Marku Ristiću i redakciji časopisa „Nadrealizam danas i ovde“, kao odgovor na „Anketu o želji“.
Ovo pismo je izuzetno važnu u istoriji nadrealizma zato što je poslednje svedočanstvo zajedničkog angažovanja dva pokreta, koja su na nadrealističkoj mapi Evrope imala gotovo ravnopravnu poziciju između 1930. i 1932. godine. Pismo sadrži odgovore na sedam pitanja iz “Ankete o želji”, objavljene u drugom broju tog časopisa u januaru 1932. godine. Osim Bretonovog, među 24 odgovora prihvatljiva redakciji, poseban značaj imaju odgovori Renea Krevela, Pola Elijara i Salvadora Dalija, poslati specijalno za treći i poslednji broj časopisa NDIO, izašlog u junu iste godine.
Nakon smrti Marka Ristića, tom i mnogim drugim Bretonovim pismima i dokumentima iz Ristićeve zaostavštine se gubi svaki trag sve do oktobra 2023. godine, kada se pojavljuje u Parizu na aukciji Mille nuits de reves VI s kuriozitetima iz kolekcije Ženevjeve i Žan-Pola Kana (Geneviève & Jean-Paul Kahn). Pretpostavlja se da je iz Beograda vraćeno u Pariz posredstvom ćerke Marka i Ševe Ristić.
„Slučajno sam saznao da će biti na aukciji u Parizu, da će se prodavati jedna privatna kolekcija eksponata vezanih za Andre Bretona i italijanske futuriste, a da će među njima biti i to Bretonovo pismo“, kaže za „Vreme“ Aleksandar Milojević vlasnik i osnivač Galerije „Rima“.
Priča da je pre aukcije pismo bilo izloženo u jednoj antikvarnoj knjižari i da je tamo saznao da je bolje da ne učestvuje na aukciji.
„Rečeno mi ja da Francuska neće dozvoliti da ono što je njena kulturna baština izađe iz zemlje, pa tako neće dati ni to Btretonovo pismo bez obzira što je namenjeno Marku Ristiću. Naravno da je to uvećalo moj motiv da vratim pismo u Beograd.“
Aleksandar Milojević priča da je „na aukciji interesovanje za to pismo bilo veće nego što sam očekivao, pa sam dva puta uvećavao planirani limit“.
Sad je u Beogradu, na izložbi u „Rimi“ će biti do 21. maja, a nakon toga će postati deo inače velike privatne kolekcije Aleksandra Milojevića.
„Beogradski pokret nadrealizma bio je jedan od najvažnijih izvan Francuske, i namera nam je da ovom izložbom upotpunimo celokupnu sliku o nadrealizmu, kaže Milojević i napominje da su zahvaljujući višegodišnjoj prepisci dvojice glavnih protagonista francuskog i srpskog nadrealizma – Andrea Bretona i Marka Ristića, ova dva pokreta tokom kolektivnog delovanja beogradske grupe funkcionisala kao jedan.
Galerija „Rima“ će učestvovati na velikoj izložbi koju su za oktobar najavili Muzej savremene umetnosti, Muzej primenjene umetnosti i Institut za jezik, a kojom će se priključiti međunarodnom obeležavanju stogodišnjice nadrealizma.
