Brajan Feri, Centar "Sava", Beograd, 7. oktobar 2007.
Prošlog leta je Velika/Plava sala Centra „Sava“ spektakularno ugostila obnovljene glem-perjanice Roxy Music (RM) s Brajanom Ferijem na čelu. Pošto je red da grupa posle uspešne povratničke turneje objavi i novi album, u međuvremenu njen pevač/vođa istrčava na teren sa sopstvenim izdanjem… I tako naizmenično, što su Roxy gotovo i patentirali još sredinom sedamdesetih. Posle još jednog trijumfa u Beogradu, za očekivati je da nas RM ni na sledećem proputovanju neće zaobići/razočarati.
Ako su njegovi slabunjavi, samosažaljivo-autorski albumi iz prethodne decenije, kao i šminkerski sponzor-nastupi uz matrice (npr. proleća 2006. u Zagrebu) izazivali bojazni da će nam se Brajan Feri predstaviti kao isprani promoter istoimenog perila, sve je to palo u (tvrdu) vodu još s RM Viva! Nije nikakvo čudo da se na još neohlađenom poprištu tog događaja, sad uz cene ulaznica od dve i tri hiljade dinara, brzo okupila ne samo ženska publika. Pod Ferijevim barjakom (tačnije, iza peševa elegantno šljokičavog sakoa) u devetočlanoj postavi zateklo se i nekoliko pratilaca s prethodne turneje RM-a, počevši od klavijaturiste Kolina Guda i basiste Gaja Preta. Začinjen zacrnjenim ženskim vokalima, besprekorno snažan i uigran bend u aranžmanima prostoproširenim za zvuk RM-a, od sopran-saksa do električne viole, počivao je na bubnjarskim temeljima Endija Njumarka (belca koji je ranih sedamdesetih svirao sa Sly & Family Stone!), a srećom nije zagušen elektronikom nego jasno pokriven gitarama. Jedva 20-godišnji plavušan Oliver T(h)ompson dočekao je svoj bljesak u ne baš upečatljivoj verziji All Along The Watchtower, ali istinski tatko na svircite bio je nenametljivi Kris Speding, Ferijev vršnjak, čije su slajd-fraze nepogrešivo u rokenrol stilizovale najbolje tačke večeri, kao i Brajanovo često i sočno sviranje usne harmonike.
S takvom zaleđinom i spretnim recikliranjem pouzdanog materijala (Dylanesque mu je peti album obrada, doduše prvi posvećen samo jednom autoru), šmeker kao Feri ne omanjuje: posle 14 godina opet je pri vrhu top-lista i posle osam na solo-turneji, koncerte otvara svojom starom verzijom The ‘In’ Crowd Dobija Greja/severnjačkog soula, a da mu tek pola lične diskografije počiva na spretnim tumačenjima drugih autora podseća kroz sopstvene Kiss & Tell, Don’t Stop The Dance, Slave To Love… Kao i na novom izdanju, najubedljivije su umereno ubrzane, linearno modernizovane Just Like Tom Thumb’s Blues, klasična i za prvi daunlaud hit izdvojena The Times They Are A–Changin’ te malo poznati biser iz sredine ne-sudbonosnih sedamdesetih Simple Twist Of Fate. Publika i pre toga počinje da ustaje i mrda, možda bi se ovo ugodno izrodilo u Re-make/Re-model ElOrgovog novotalasnog koncerta za devojčice, samo sad četvrt veka starije, no Gile nije pevao balade. Remek-romantična Jealous Guy je trenutak kad morate stajati uz sve te divne žene, a ne bi me čudilo da Feri na tragu svog najvećeg hita napravi i čitav album Lenonovih pesama. Umesto iscrpljenog autorstva rudarskog sina samostalno pretvorenog u rok-aristrokratu, zabavnije je, a svakako korisnije, da nove naraštaje obrazuje na taj način, makar odavno ne postoji ni kontekst za istorijsku snagu i značaj ključnih Dilenovih i Lenonovih numera.
Dok smo „u sentišu“, daleko najmlađa/tek deceniju stara bila je nežna (To) Make You Feel My Love, hrabro praćena samo klavirom, u jednom od nekoliko „skraćenja“ pratećeg sastava. Uz rame joj ostaje gudački aranžirana Ferijeva starija When She Walks In The Room tokom koje je i sam seo za dirke, a oveštala (Dilen za nezainteresovane) Knockin’ On Heaven’s Door među nekolicinom je suvišnih i na albumu i uživo. Furiozni završetak su, naravno/nagovešteni, originalni hitovi RM-a Virginia Plain i (nekad kod Grejs Džouns usporena) Love Is The Drug, a vrhunac zna se – ritam-i-bluz evergrin Let’s Stick Together Vilberta Harisona! Nema pravog bisa, Feri se odmah vraća i 80 minuta programa kompletira bledunjava verzija standarda Hold On, I’m Coming, antiklimaks od majstora stilizovanog soula. Zamalo pa veličanstveno – nikako ne bi škodilo da je dodao i one Bobove pesme koje je ranije izvodio, počev od svog prvog solističkog hita A Hard Rain’s a–Gonna Fall iz 1973. kad je čak bilo i donekle jeretički pretakati Proroka u Pop.
Na jučerašnjoj sednici Skupštine grada, po hitnom postupku, osim Ivane nedeljković direktorke „Puls teatra" smenjen je i Miloš Latinović sa mesta direktora Bitef teatra, a za vršioca dužnosti je imenovan reditelj Filip Gajić
„Zatišje pred buru“ – tako je Ivana Nedeljković pre koji dan za „Vreme“ govorila o napadima na nju i Puls teatar zbog podrške studentima. A onda je smenjena
Uz malo sreće možete na novi bioskopski hit „Đavo nosi Pradu 2“ ili do romana Stefana Čapalikua „Zatvoreno zbog odmora“
Kako je moguće da su pozorišne zajednice i dalje zagledane u svoj pupak i da i dalje ne mogu da se dosete da je baš sada taj trenutak da se ujedine snage i znanje i da se stvori široki front otpora i borbe za kulturu kao javnog dobra - pita Marijana Cvetković
Umesto Ivane Nedeljković, po hitnom postupku Skupštine grada odlučeno je da će „Puls teatar“ u Lazarevcu voditi Mirko Kovačević, nastavnik likovnog. Da li je njena greška bilo gostovanje predstave šabačkih glumaca
Frustrirane budale na internetu nisu mogle da zaobiđu ni Viktora Mitića, dečaka od jedanaest godina koji hekla. To je vrli novi svet
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Ministar kulture Nikola Selaković nasred Skupštine poručuje opoziciji da može da ga “povuče za Generalštab”. To je ispod zdravog razuma, pristojnosti, a pre svega časti
Represija i dirigovana anarhija u Vučićevoj Srbiji
Koliko živ čovek može da podnese Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
