Brajan Feri, Centar "Sava", Beograd, 7. oktobar 2007.
Prošlog leta je Velika/Plava sala Centra „Sava“ spektakularno ugostila obnovljene glem-perjanice Roxy Music (RM) s Brajanom Ferijem na čelu. Pošto je red da grupa posle uspešne povratničke turneje objavi i novi album, u međuvremenu njen pevač/vođa istrčava na teren sa sopstvenim izdanjem… I tako naizmenično, što su Roxy gotovo i patentirali još sredinom sedamdesetih. Posle još jednog trijumfa u Beogradu, za očekivati je da nas RM ni na sledećem proputovanju neće zaobići/razočarati.
Ako su njegovi slabunjavi, samosažaljivo-autorski albumi iz prethodne decenije, kao i šminkerski sponzor-nastupi uz matrice (npr. proleća 2006. u Zagrebu) izazivali bojazni da će nam se Brajan Feri predstaviti kao isprani promoter istoimenog perila, sve je to palo u (tvrdu) vodu još s RM Viva! Nije nikakvo čudo da se na još neohlađenom poprištu tog događaja, sad uz cene ulaznica od dve i tri hiljade dinara, brzo okupila ne samo ženska publika. Pod Ferijevim barjakom (tačnije, iza peševa elegantno šljokičavog sakoa) u devetočlanoj postavi zateklo se i nekoliko pratilaca s prethodne turneje RM-a, počevši od klavijaturiste Kolina Guda i basiste Gaja Preta. Začinjen zacrnjenim ženskim vokalima, besprekorno snažan i uigran bend u aranžmanima prostoproširenim za zvuk RM-a, od sopran-saksa do električne viole, počivao je na bubnjarskim temeljima Endija Njumarka (belca koji je ranih sedamdesetih svirao sa Sly & Family Stone!), a srećom nije zagušen elektronikom nego jasno pokriven gitarama. Jedva 20-godišnji plavušan Oliver T(h)ompson dočekao je svoj bljesak u ne baš upečatljivoj verziji All Along The Watchtower, ali istinski tatko na svircite bio je nenametljivi Kris Speding, Ferijev vršnjak, čije su slajd-fraze nepogrešivo u rokenrol stilizovale najbolje tačke večeri, kao i Brajanovo često i sočno sviranje usne harmonike.
S takvom zaleđinom i spretnim recikliranjem pouzdanog materijala (Dylanesque mu je peti album obrada, doduše prvi posvećen samo jednom autoru), šmeker kao Feri ne omanjuje: posle 14 godina opet je pri vrhu top-lista i posle osam na solo-turneji, koncerte otvara svojom starom verzijom The ‘In’ Crowd Dobija Greja/severnjačkog soula, a da mu tek pola lične diskografije počiva na spretnim tumačenjima drugih autora podseća kroz sopstvene Kiss & Tell, Don’t Stop The Dance, Slave To Love… Kao i na novom izdanju, najubedljivije su umereno ubrzane, linearno modernizovane Just Like Tom Thumb’s Blues, klasična i za prvi daunlaud hit izdvojena The Times They Are A–Changin’ te malo poznati biser iz sredine ne-sudbonosnih sedamdesetih Simple Twist Of Fate. Publika i pre toga počinje da ustaje i mrda, možda bi se ovo ugodno izrodilo u Re-make/Re-model ElOrgovog novotalasnog koncerta za devojčice, samo sad četvrt veka starije, no Gile nije pevao balade. Remek-romantična Jealous Guy je trenutak kad morate stajati uz sve te divne žene, a ne bi me čudilo da Feri na tragu svog najvećeg hita napravi i čitav album Lenonovih pesama. Umesto iscrpljenog autorstva rudarskog sina samostalno pretvorenog u rok-aristrokratu, zabavnije je, a svakako korisnije, da nove naraštaje obrazuje na taj način, makar odavno ne postoji ni kontekst za istorijsku snagu i značaj ključnih Dilenovih i Lenonovih numera.
Dok smo „u sentišu“, daleko najmlađa/tek deceniju stara bila je nežna (To) Make You Feel My Love, hrabro praćena samo klavirom, u jednom od nekoliko „skraćenja“ pratećeg sastava. Uz rame joj ostaje gudački aranžirana Ferijeva starija When She Walks In The Room tokom koje je i sam seo za dirke, a oveštala (Dilen za nezainteresovane) Knockin’ On Heaven’s Door među nekolicinom je suvišnih i na albumu i uživo. Furiozni završetak su, naravno/nagovešteni, originalni hitovi RM-a Virginia Plain i (nekad kod Grejs Džouns usporena) Love Is The Drug, a vrhunac zna se – ritam-i-bluz evergrin Let’s Stick Together Vilberta Harisona! Nema pravog bisa, Feri se odmah vraća i 80 minuta programa kompletira bledunjava verzija standarda Hold On, I’m Coming, antiklimaks od majstora stilizovanog soula. Zamalo pa veličanstveno – nikako ne bi škodilo da je dodao i one Bobove pesme koje je ranije izvodio, počev od svog prvog solističkog hita A Hard Rain’s a–Gonna Fall iz 1973. kad je čak bilo i donekle jeretički pretakati Proroka u Pop.
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
