Digitalna putovanja
Bilbordi na ulicama Beograda
Projekat „Bound/less Borders“ (Bezgranične granice) predstavlja prvu balkansku putujuću outdoor manifestaciju koja obuhvata 36 digitalnih printova umetnika iz balkanskih zemalja koje su uključene u Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope. Do 2. jula bilbordi su izloženi na fasadama Muzeja istorije Jugoslavije, Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Studentskog kulturnog centra u Beogradu, a zatim će biti preneti u druge zemlje regiona i, na kraju, u Kasel gde će biti predstavljeni u muzeju Fridericianumu. Izložbu „Bound/less Borders“ zvanično je otvorio ministar spoljnih poslova Jugoslavije Goran Svilanović 19. juna u Muzeju „25. maj“.
Nastao na inicijativu Geteovog instituta iz Minhena i Beograda, ovaj projekat je zamišljen „kao refleksija na demokratske, političke i kulturne promene u Jugoslaviji i na aktuelne procese otvaranja i uspostavljanja dijaloga s drugim sredinama Balkana i Evrope“. Postavlja se pitanje u kojoj je meri ova manifestacija odgovorila na pomenute promene i „da li je ovo politički ili kulturni događaj?“, kao što se u katalogu izložbe pita jedan od njenih kustosa Juraj Krpan.
Pošto je projekat finansirao Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope, organizacija koju su osnovale nebalkanske zemlje, devet kustosa (Edi Muka, Dunja Blažević, Jara Bubnova, Darko Šimičić, Petar Ćuković, Zoran Petrovski, Ruxandra Balaci, Juraj Krpan i Biljana Tomić) bilo je do određene mere nezavisno pri koncipiranju svojih projekata, ali i ograničeno zastarelim modelom nacionalne prezentacije. Ovaj način predstavljanja umetnika i njihovih radova u suprotnosti je sa zvaničnim nazivom izložbe, koji bi trebalo da sugeriše multikulturalnost regiona; ali je u potpunom skladu s nezvaničnim, prvim nazivom koji je nastao pre oktobra 2000. – „Borders“ (Granice). Zanimljivo je da se Edi Muka upustio u avanturu zvanu „Kolima od Tirane do Beograda“. Stigavši do crnogorske granice, shvatio je da je to mission impossible – nije imao sve potrebne papire za automobil pa se vratio nazad.
Pre dve godine, tokom „Manifeste 3“, Šejla Kamerić je natpisima „EU Citizens“ i „Others“, postavljenim na obe strane Tromostovlja u Ljubljani, prinudila prolaznike da donesu nelagodnu odluku – ispod kojeg natpisa proći (bez vize). „Umetnički“ bilbordi imaju istu formu outdoor prezentacije, a svojom ikoničnošću/tekstualnošću privlače poglede ljudi koji nisu sigurni da li je u pitanju reklama. Bude iskru zanimanja kod prolaznika. Međutim, bilbordi projekta „Bound/less Borders“ okačeni su na fasade institucija koje su organizovale izložbu. Tako prezentovani, više liče na reklamu za sâm projekat nego na autohtona umetnička dela.
Svi radovi manifestacije „Bound/less Borders“ izvedeni su kao digitalni printovi. U ovakvom uniformnom izrazu, kovanica „Bound/less“ dolazi do izražaja: svi printovi su urađeni na osnovu video predloška fotografije, digitalnog printa manjeg formata. Ovako napravljeni, hibridi/bilbordi, pored pitanja „Šta se desilo s umetničkim delom u doba digitalne reprodukcije“, uvode nas i u specifični oblik anamorfoze, optičku iluziju pogleda osobe koja kolima prolazi pored bilborda. Ulice dobijaju galerijsku funkciju, vozač postaje posetilac, a bilbordi balkanskih umetnika – reklama umetničkog dela.
Protesti, blokade, koncert u Zagrebu – na početku su dvadesete godine Marčelove karijere. I apsolutno verovanje u srećan kraj protesta. Kaže da „uprkos crnilu rešenom da nas satre, moja zemlja odavno nije bila ovako lepa“
Zaposleni u Šabačkom pozorištu traže od Gradske vlasti da hitno ukine Pravilnik o sistematizaciji koji je donet protivzakonito i koji doživljaju kao kaznu za podršku studentima
U utorak, drugog dana štrajka, glumački ansambli će protestnom šetnjom obići pozorišta u Beogradu, i zaustaviti se ispred Ministarstva za rad
Izložba „Svetlost“ je work in progress zato što će 26 fotografa menjati i dopunjavati prvobitnu postavku radovima o događanja na studentskom protestu tokom trajanja izložbe
Ovde nije postojala reč antisemitizam, to je bio Dorćol, gde je moja baba živela, kaže Stefan Sablić reditelj prve predstave Jevrejskog kulturnog centra čiji autor nije Jevrejin
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Komandant „Kobri“ pukovnik Darko Đošić bi zbog gume Vučićevog službenog automobila kao moralni čin trebalo da podnese ostavku ili da se ubije. Naravno, ako je istina sve što je Informer objavio
Aleksandar Vučić se požalio da „zbog svega što mu rade“, teško pate njegovi roditelji. Majke i očevi kćeri koje su gažene ili im je bejzbol palicom polomljena vilica – ne pate. Na ovoj osnovi je šef države ponudio dijalog
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
