Preko 20 srpskih akademskih slikara učestvovalo je na stvaranju dugometražnog animiranog fima “Seljani” koji je premijerno prikazan srpskoj publici na Festivalu autorskog fima. Jedna od njih je i naša sagovornica
Tri godine, 1300 litara uljanih boja i 200.000 sati rada akademskih slikara uloženo je u čarobno ostvarenje „Seljani“.
Potpisuje ga rediteljski par iz Poljske, Dorota Kobiela i Hju Velčman, koji su režirali i film „S ljubavlju, Vinsent“, nominovan za Oskara, Zlatni globus i BAFTA nagradu 2017. godine.
Ono što ove filmove čini jedinstvenim je što su nastali spajanjem igranog i animiranog filma, i animacije i slikarstva.
Tokom višegodišnjeg rada u oslikavanju “Seljana”, učestvovalo je preko 20 srpskih akademskih slikara.
Jedna od njih je i naša sagovornica, akademska slikarka Bojana Torlak, koja je učestvovala u izradi preko 40.000 uljem izrađenih slika.
“Testirano je preko sto slikara, od kojih je prošlo trideset. Nakon testa smo tri nedelje bili obučavani za sam proces rada, nakon čega je zadržano samo nas petnaest”, objašnjava Torlak.
Kako kaže, trening koji su prošli je drugačiji od svega što su učili na fakultetu.
“Ovo je stop-motion animacija i događa se rotoskopija. Dakle, imali smo projektor, koji je sliku projektovao na dasku po kojoj smo mi slikali. Osim što moramo da naslikamo prvi i početni frejm, mi takođe to odmah brišemo, pa iznova oslikavamo i na taj način se formira animacija. Tu smo učili da razdvojimo bitno od nebitnog i da sve bude brzo i kvalitetno”, kaže Torlak.
Mukom do veličanstvenog
Proces stvaranja ovog filma bio je veoma zahtvean, pa mnogo dobrih slikara nije prošlo test jer nisu postigli da urade dovoljnu količinu frejmova za zadato vreme.
“Bilo je poprilično stresno, pod pritiskom ste da izbacite što više frejmova, da biste ispoštovali rokokve produkcije. Izuzetno je kompleksno naslikati toliki broj slika za tako kratko vreme, a da se zadrži kvalitet”, kaže ona.
Kako objašnjava, to je klasično slikarstvo uz animaciju.
Bojana je dve godine radila na filmu. Ovo jedinstveno iskustvo, promenilo je način na koji posmatra sliku.
“Nekada smo i po 12 sati slikali. Bilo je zaista izazovno jer taj prostor u kome smo slikali nije imao dnevnog svetla. Bilo je vrlo iscrpljujuće i fizički i psihički, što je dovelo i do prezasićenja slikanjem, ali je vreme brzo prošlo”, kaže Torlak.
Dodaje i da je bila privilegija raditi uz talentovane mlade slikare iz Srbije, uz koje je, kako kaže, naučila da “pusti četku” i dozvoli sebi da pogreši.
“Kada se opustite u slikanju i dozvolite sebi da se pomešaju boje koje ne bi trebalo, povučete pogrešne poteze, iz te prirodnosti i slučajnosti nastaje lepota”, kaže Bojana.
Iako je rezultat napornog rada slikara veličanstven, nije bilo lako istrajati u ovom procesu.
“Funkcionisali smo kao porodica. Imali smo čak i veliki krevet u studiju, kako bi mogli ponekad da prenoćimo. U pauzama smo se međusobno podržavali i bordrili. Zbog pritisaka i rokova iz produkcije smo u nekim trenucima bili jako nervozni”, priznaje Torlak.
Učešće u “Seljanima” Bojana opisuje kao nezaboravno iskustvo.
“Neverovatan je osećaj kada ugledate svoju sliku na bioskopskom platnu. I pomislite, vau, na ovome sam radila četiri meseca, a ona proleti za minut. Svaki frejm je dvanaesti deo sekunde. Meni je za jedan frejm trebalo sedam do devet sati”, objašnjava Torlak.
“Seljani” već obišli svet
“Seljani” su do sada prikazani na mnogim većim svetskim međunarodnim festivalima i sa velikim uspehom imali projekcije širom Evrope i Amerike.
Publika u Srbiji ga je premijerno videla na Festivalu autorskog fima. Trenutno je na redovnom repertoaru domaćih bioskopa.
Radnja je snimljena prema istoimenom romanu poljskog književnika i dobitnika Nobelove nagrade Vladislava Rejmonta.
Priča je nastala pre više od jednog veka i prati Jagnu, devojku koja je primorana da se uda za, od sebe mnogo starijeg, bogatog farmera Maćija Borinu, iako već gaji ljubav prema njegovom sinu Anteku. Ona postaje predmet zavisti i mržnje seljana, te je prinuđena da se bori kako bi sačuvala svoju nezavisnost.
U Galeriji MTS Dvorane otvorena je i izložba slika koje su korišćene kao kadrovi celokupnog filmskog ostvarenja „Seljani“.
Industrijsko nasleđe je upitno u vremenu očigledne ugroženosti već zaštićenih i daleko poznatijih kulturnih i istorijskih objekata, kaže Dobrivoje Lale Erić učesnik regionalnog projekta koji promoviše vrednosti kulturnog, naučnog i industrijskog nasleđa
Posle trogodišnje pauze „Arhipelag“ opet organizuje Beogradski festival evropske književnosti i, u ovo vreme besparice po kulturu, pita - da li su kultura i književnost subverzivne
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
