Na ovogodišnjem Pulskom festivalu nagrada „Fabijan Šovagović“ dodeljena je legendarnom glumcu Bogdanu Dikliću, Konstraktin koncert je bio atrakcija, a na raznim programima je i desetak hrvatsko-srpskih koprodukcija
U Puli, od 10. do 17. jula traje 72. Filmski festival, nekad jugoslovenskog, a sad hrvatskog filma.
U nedelju je legendarnom glumcu Bogdanu Dikliću dodeljena nagrada „Fabijan Šovagović“, jedno od najprestižnijih glumačkih priznanja koje se dodeljuje glumcu ili glumici na Pulskom festivalu.
Bogdan Diklić
Kako javlja „Danas“, praćen oduševljenjem i ovacijama učesnika festivala, gostiju, svojih kolega, pre svega Radeta Šerbedžije, i novinara 72. Pule, Diklić je ovo ugledno priznanje primio iz ruku Filipa Šovagovića, glumca, scenariste, dramskog pisca i reditelja, sina Fabijana Šovagovića.
Zahvaljujući se na nagradi Diklić je govorio o svom prvom susretu sa Fabijanom Šovagoviće, ispred knjižare u Bjelovaru gde je rođen, kad je bio gimnazijalac.
„Prišao sam mu i rekao oprostite, mogli li vas zamoliti za autogram. Pogledao je u mene i upitao što će vam to. I tu su tri tačke, on mi je potpisao, a ja sam ga drsko upitao mogu li mu ja tog dana praviti društvo. I tako, šetamo se mi, šetamo, i ja mu kažem kako i ja imam želju da jednoga dana budem glumac. Da, da, odgovara on, i stanemo opet kraj jednog izloga, gde je bio dućan sa alatima. I on je tu video priliku da ode, malo sam ga već i prigušio. Pozdravio se sa mnom rečima, pa doviđenja, nadam se budući kolega, i tu smo se oprostili, rečeno žargonom naše profesije, filmskim rezom.“
Koprodukcije
Ovogodišnji festival otvoren je premijerom hrvatsko-srpske produkcije „Južina“, prvencem splitskog reditelja Ante Marina.
Producent iz Srbije filma „Južina“ je „Zillion film“ Lazara Ristovskog. To je crna komedija u kojoj južina (vetar jugo) kao lajtmotiv pokreće niz neobičnih događaja. Sve se događa u Splitu, gde se životi stanara jedne oronule četvorospratnice prepliću tokom niza nesporazuma, sitnih spletki i narastajućeg haosa među komšijama koji u svakome vide „zlikovca”. Marinovi likovi su suspendovani profesor, manipulativna vernica, neuspešni reper, paranoična starica i nasilni bivši dečko i svi oni zajedno pod nesnosnim jugom menjaju ponašanja i navike.
Ove godine za „Zlatnu arenu” takmiči se 11 hrvatskih filmova od kojih čak četiri imaju i svoje srpske koproducente. Osim „Južine“, to su i „Bumbarevo ljeto“, „Dražen“ i „Nakon ljeta“.
U programu manjinske koprodukcije na Puli će biti prikazani i srpski većinski filmovi Nikole Ležaića „Kako je ovde tako zeleno?” i Vuka Ršumovića „Među bogovima”. Srpski producenti učestvuju i u nastanku filmova „Dobre devojke” Urške Đukić, „Obiteljska terapija” Sonje Prosenc i „Otapanje vladara” Ivana Salatića.
Konstrakta
Ovogodišnji Pulski festival će biti poslednji na kome će se filmovi u Areni emitovati iz čuvene filmske kabine – već od sledeće godine, zameniće j savremena, digitalizovana tehnika.
Za razliku od prethodnih godina, ove nije održana izložba u Srpskom kulturnom centru Istre posvećene nekim od najznačajnijih filmskih stvaralaca koji su obeležili Pulski festival, zato što se Istarski SKUC renovira.
Zato su tu bili Konstrakta i Zemlja gruva.
U bašti Festivalskog centra u petak, 11, jula, još jednom se pokazalo da je Konstrakta zvezda u regionu, i da su je, kako je oficijelno najavljena na Pulskom festivalu, njeni „angažirani stihovi protkani ironijom i humorom, te jedinstvena estetika, svrstali u jednu od najintrigantnijih glazbenih pojava ovih prostora“.
Na kraju nastupa, uz burne ovacije, iz publike se čulo i skandiranje „Pumpaj“, a Konstrakta je dobacila dva bedža koja su napravili studenti Tehničkog fakulteta.
Ukrali su nam vojsku, ukrali su nam emociju, rekao je Aleksandar Radić komentarišući najnoviju vojnu paradu u Beogradu, i setio se dokumentarnog filma „Parada“ Dušana Makavejeva iz vremena kad je svega toga bilo
Sa dve nagrade, za Vesnu Smiljanić Rangelov i Luku Tilingera, izdavačka kuća „Službeni glasnik“ pobednik je ovogodišnjeg izbora za nagradu „Neven“
Radove tri umetnika izabrala je galerija Novembar da, kao jedina iz Srbije, predstavi ovdašnju umetnost na poznatom sajmu umetnosti ArtAtina u Grčkoj
Izdavači traže od Beogradskog sajma knjiga da promeni termin Sajma knjiga kako ne bi obuhvatao 1. novembar. Kažu da Sajam knjiga u tom terminu nije moguć
Na konkursu Ministarstva kulture za umetničku igru najviše novca opredeljeno je Festivalu igre Aje Jung - 7.000.000 dinara i – folkloru. Ovaj konkurs treba shvatiti kao obračun Ministarstva za SNS propagandu sa kritički usmerenom javnošću, komentariše Marijana Cvetković. Više nema ni pokušaja da se prave da su barem delimično objektivni ili da delimično rade po zakonu - kaže Minja Bogavac
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
