Na ovogodišnjem Pulskom festivalu nagrada „Fabijan Šovagović“ dodeljena je legendarnom glumcu Bogdanu Dikliću, Konstraktin koncert je bio atrakcija, a na raznim programima je i desetak hrvatsko-srpskih koprodukcija
U Puli, od 10. do 17. jula traje 72. Filmski festival, nekad jugoslovenskog, a sad hrvatskog filma.
U nedelju je legendarnom glumcu Bogdanu Dikliću dodeljena nagrada „Fabijan Šovagović“, jedno od najprestižnijih glumačkih priznanja koje se dodeljuje glumcu ili glumici na Pulskom festivalu.
Bogdan Diklić
Kako javlja „Danas“, praćen oduševljenjem i ovacijama učesnika festivala, gostiju, svojih kolega, pre svega Radeta Šerbedžije, i novinara 72. Pule, Diklić je ovo ugledno priznanje primio iz ruku Filipa Šovagovića, glumca, scenariste, dramskog pisca i reditelja, sina Fabijana Šovagovića.
Zahvaljujući se na nagradi Diklić je govorio o svom prvom susretu sa Fabijanom Šovagoviće, ispred knjižare u Bjelovaru gde je rođen, kad je bio gimnazijalac.
„Prišao sam mu i rekao oprostite, mogli li vas zamoliti za autogram. Pogledao je u mene i upitao što će vam to. I tu su tri tačke, on mi je potpisao, a ja sam ga drsko upitao mogu li mu ja tog dana praviti društvo. I tako, šetamo se mi, šetamo, i ja mu kažem kako i ja imam želju da jednoga dana budem glumac. Da, da, odgovara on, i stanemo opet kraj jednog izloga, gde je bio dućan sa alatima. I on je tu video priliku da ode, malo sam ga već i prigušio. Pozdravio se sa mnom rečima, pa doviđenja, nadam se budući kolega, i tu smo se oprostili, rečeno žargonom naše profesije, filmskim rezom.“
Koprodukcije
Ovogodišnji festival otvoren je premijerom hrvatsko-srpske produkcije „Južina“, prvencem splitskog reditelja Ante Marina.
Producent iz Srbije filma „Južina“ je „Zillion film“ Lazara Ristovskog. To je crna komedija u kojoj južina (vetar jugo) kao lajtmotiv pokreće niz neobičnih događaja. Sve se događa u Splitu, gde se životi stanara jedne oronule četvorospratnice prepliću tokom niza nesporazuma, sitnih spletki i narastajućeg haosa među komšijama koji u svakome vide „zlikovca”. Marinovi likovi su suspendovani profesor, manipulativna vernica, neuspešni reper, paranoična starica i nasilni bivši dečko i svi oni zajedno pod nesnosnim jugom menjaju ponašanja i navike.
Ove godine za „Zlatnu arenu” takmiči se 11 hrvatskih filmova od kojih čak četiri imaju i svoje srpske koproducente. Osim „Južine“, to su i „Bumbarevo ljeto“, „Dražen“ i „Nakon ljeta“.
U programu manjinske koprodukcije na Puli će biti prikazani i srpski većinski filmovi Nikole Ležaića „Kako je ovde tako zeleno?” i Vuka Ršumovića „Među bogovima”. Srpski producenti učestvuju i u nastanku filmova „Dobre devojke” Urške Đukić, „Obiteljska terapija” Sonje Prosenc i „Otapanje vladara” Ivana Salatića.
Konstrakta
Ovogodišnji Pulski festival će biti poslednji na kome će se filmovi u Areni emitovati iz čuvene filmske kabine – već od sledeće godine, zameniće j savremena, digitalizovana tehnika.
Za razliku od prethodnih godina, ove nije održana izložba u Srpskom kulturnom centru Istre posvećene nekim od najznačajnijih filmskih stvaralaca koji su obeležili Pulski festival, zato što se Istarski SKUC renovira.
Zato su tu bili Konstrakta i Zemlja gruva.
U bašti Festivalskog centra u petak, 11, jula, još jednom se pokazalo da je Konstrakta zvezda u regionu, i da su je, kako je oficijelno najavljena na Pulskom festivalu, njeni „angažirani stihovi protkani ironijom i humorom, te jedinstvena estetika, svrstali u jednu od najintrigantnijih glazbenih pojava ovih prostora“.
Na kraju nastupa, uz burne ovacije, iz publike se čulo i skandiranje „Pumpaj“, a Konstrakta je dobacila dva bedža koja su napravili studenti Tehničkog fakulteta.
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
