Novi program "7 veličanstvenih", novi pokušaj da se ublaži nedostatak prostora za celovečernji dokumentarni film
Sedmog i osmog oktobra biće održano trinaesto izdanje festivala „7 veličanstvenih“. Zvaće se „Bioskop 7 veličanstvenih“. Poznavaoci kalendara ovdašnjih kulturnih dešavanja, kao i samih dešavanja, primetiće da navedeni datumi ne odgovaraju terminu u kome je ovaj festival prikazivan do sada, kao i da je krajem januara, dakle u uobičajeno vreme, ove godine već održan. Istina pod imenom „7 veličanstvenih“. Zašto i otkud promene?
„7 veličanstvenih“ je jedinstven festival i retko mesto gde se u gradu Beogradu, a i šire, mogu odgledati evropski dugometražni dokumentarni filmovi. Po rečima reditelja Zorana Popovića, osnivača (sa Svetlanom Popović) ovog festivala, selekcijom od samo sedam izuzetnih dokumentaraca promenio se odnos prema festivalima kod nas i u Evropi. Zbog mogućnosti da se vide aktuelna ostvarenja dokumentarnog filma, i da se čuju iskustva njihovih autora, čije je gostovanje bilo deo programa, ovaj festival je već nakon nekoliko godina stekao status kultnog, i stvorio potrebu kod publike za dugometražnim dokumentarcima. „Upravo zato smo želeli da festival obogatimo novim programom, koji bi predstavljao izbor iz sada već izuzetno značajne antologije modernog dokumentarca koju su formirali filmovi prikazani tokom prethodnih dvanaest godina. Želimo da istaknemo trajne vrednosti tih upečatljivih autorskih ostvarenja i da pokušamo da im otvorimo vrata naših bioskopa. Zato smo tu selekciju i nazvali ‘Bioskop 7 veličanstvenih’“, bilo bi objašnjenje Zorana Popovića otkud i zašto promene navedene na početku teksta.
Prva selekcija programa „Bioskop 7 veličanstvenih“ sastavljena je od pet dokumentaraca koji su, zašto ne reći, postali evropski festivalski i bioskopski hitovi. Prvi je Još jedan tango, film o kome Zoran Popović kaže da je ove godine uzburkao Evropu, Ameriku i Australiju. „To je uzbudljiva melodrama sa predivnim tango koreografijama, napravljena kao najbolji igrani bioskopski filmovi. Režiser filma Herman Kral biće gost festivala. Zatim, Manastir, danski film koji je napravio jedan od najvećih proboja među kreativnim autorskim dokumentarcima. Reč je o jednoj od najneobičnijih priča ikad zabeleženih na filmu: jedan ostareli Danac želi da napravi manastir na svom imanju, a iz Moskve dolaze pravoslavne monahinje da to sprovedu u delo. Režirao ga je Pernile Rose Grenker. Treći film je italijanska postapokaliptična vizija Amerike Ispod nivoa mora. Ovaj dokumentarac je najavio vrtoglavi uspon Đanfranka Rozija, koji je u međuvremenu postao jedan od najznačajnijih evropskih autora nakon što je osvojio Zlatnog lava u Veneciji, a ove godine i Zlatnog medveda u Berlinu. Belgijsko-izraelski poetski dokumentarac U smiraj života, mesecima ove godine je jedan od najgledanijih filmova u Izraelu. Priča o baki koju neguje brižni sin postala je privlačnija za publiku od brojnih holivudskih hitova. O fenomenu ovog filma kritičari još pišu, a autor Silven Bigelajzen će biti i naš gost. Takođe, na specijalnoj projekciji videćemo i njegov prethodni film Poslednja karta. Manifestaciju zatvara projekcija posvećena jednom od rodonačelnika modernog filma, austrijskom filmskom umetniku Mihaelu Glavogeru, koji je tragično nastradao na snimanju u Africi. Biće prikazan film Sjaj kurvi, koji zaokružuje njegovu fascinantnu trilogiju ostvarenja o specifičnim fenomenima globalizovanog sveta.“
Poslednjih petnaestak godina festivali dokumentarnog dugometražnog filma su u usponu, što je svakako potvrda ekspanzije produkcije ove filmske forme i interesovanja kritike i publike. Po Zoranu Popoviću, taj porast je vidljiv i u našim uslovima. „Međutim, kad je u pitanju pozicija dokumentarnog filma u bioskopima, razlike između nas i Evrope i sveta su drastične. U zemljama razvijene bioskopske kulture, dokumentarci sve češće postaju bioskopski hitovi, a razvijaju se i specijalizovani bioskopi posvećeni ovoj filmskoj vrsti. Priča o bioskopima kod nas je poznata, a na suženim repertoarima ima drastično malo mesta za dokumentarni film.“
Novi festivalski program „Bioskop 7 veličanstvenih“ je zato pokušaj da se taj nedostatak ublaži. Treba podsetiti da je, kao uostalom i sam festival, ovaj njegov dodatni program rezultat privatne inicijative.
Otkazana je i treća predstava očekivana na Bitefu. Selektor ovog festivala Spasoje Ž. Milovanović kaže da sudbina Bitefa ne sme da zavisi od toga ko je trenutno na vlasti. A priča i o pritiscima domaće javnosti na inostrane umetnike da ne dođu na Bitef
„Duplikat“, jedan od četrdesetak filmova „Apollon“ produkcije Željka Mitrovića dokazuje da kinematografija nije fabrika u kojoj je najvažnije koliko je komada izašlo sa trake
Glumci Drame Narodnog pozorišta osudili su postupak uprave svoje kuće da sa Instagrama povuče vest o Zlatnoj areni koju je dobio glumac Vučić Perović na Filmskom festivalu u Puli
Prikazivanje mađarskog filma „Kao kod kuće“, psihološkog trilera sa snažnim elementima horora, u takmičarskom programu Palića je još jedan zanimljiv izbor selektora i svojevrstan otklon od dosadašnje festivalske prakse
Od knjiga edicije „Reč i misao“ koja odavno ne postoji, nastala je velika apstraktna slika u crvenoj boji njenih korica, brišući granicu između umetnosti i umetničkog dela. Izložbom na kojoj je postavljena ova slika Irene Lagator Pejović, otvoren je likovni program Budvanskog leta
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
