Novi program "7 veličanstvenih", novi pokušaj da se ublaži nedostatak prostora za celovečernji dokumentarni film
Sedmog i osmog oktobra biće održano trinaesto izdanje festivala „7 veličanstvenih“. Zvaće se „Bioskop 7 veličanstvenih“. Poznavaoci kalendara ovdašnjih kulturnih dešavanja, kao i samih dešavanja, primetiće da navedeni datumi ne odgovaraju terminu u kome je ovaj festival prikazivan do sada, kao i da je krajem januara, dakle u uobičajeno vreme, ove godine već održan. Istina pod imenom „7 veličanstvenih“. Zašto i otkud promene?
„7 veličanstvenih“ je jedinstven festival i retko mesto gde se u gradu Beogradu, a i šire, mogu odgledati evropski dugometražni dokumentarni filmovi. Po rečima reditelja Zorana Popovića, osnivača (sa Svetlanom Popović) ovog festivala, selekcijom od samo sedam izuzetnih dokumentaraca promenio se odnos prema festivalima kod nas i u Evropi. Zbog mogućnosti da se vide aktuelna ostvarenja dokumentarnog filma, i da se čuju iskustva njihovih autora, čije je gostovanje bilo deo programa, ovaj festival je već nakon nekoliko godina stekao status kultnog, i stvorio potrebu kod publike za dugometražnim dokumentarcima. „Upravo zato smo želeli da festival obogatimo novim programom, koji bi predstavljao izbor iz sada već izuzetno značajne antologije modernog dokumentarca koju su formirali filmovi prikazani tokom prethodnih dvanaest godina. Želimo da istaknemo trajne vrednosti tih upečatljivih autorskih ostvarenja i da pokušamo da im otvorimo vrata naših bioskopa. Zato smo tu selekciju i nazvali ‘Bioskop 7 veličanstvenih’“, bilo bi objašnjenje Zorana Popovića otkud i zašto promene navedene na početku teksta.
Prva selekcija programa „Bioskop 7 veličanstvenih“ sastavljena je od pet dokumentaraca koji su, zašto ne reći, postali evropski festivalski i bioskopski hitovi. Prvi je Još jedan tango, film o kome Zoran Popović kaže da je ove godine uzburkao Evropu, Ameriku i Australiju. „To je uzbudljiva melodrama sa predivnim tango koreografijama, napravljena kao najbolji igrani bioskopski filmovi. Režiser filma Herman Kral biće gost festivala. Zatim, Manastir, danski film koji je napravio jedan od najvećih proboja među kreativnim autorskim dokumentarcima. Reč je o jednoj od najneobičnijih priča ikad zabeleženih na filmu: jedan ostareli Danac želi da napravi manastir na svom imanju, a iz Moskve dolaze pravoslavne monahinje da to sprovedu u delo. Režirao ga je Pernile Rose Grenker. Treći film je italijanska postapokaliptična vizija Amerike Ispod nivoa mora. Ovaj dokumentarac je najavio vrtoglavi uspon Đanfranka Rozija, koji je u međuvremenu postao jedan od najznačajnijih evropskih autora nakon što je osvojio Zlatnog lava u Veneciji, a ove godine i Zlatnog medveda u Berlinu. Belgijsko-izraelski poetski dokumentarac U smiraj života, mesecima ove godine je jedan od najgledanijih filmova u Izraelu. Priča o baki koju neguje brižni sin postala je privlačnija za publiku od brojnih holivudskih hitova. O fenomenu ovog filma kritičari još pišu, a autor Silven Bigelajzen će biti i naš gost. Takođe, na specijalnoj projekciji videćemo i njegov prethodni film Poslednja karta. Manifestaciju zatvara projekcija posvećena jednom od rodonačelnika modernog filma, austrijskom filmskom umetniku Mihaelu Glavogeru, koji je tragično nastradao na snimanju u Africi. Biće prikazan film Sjaj kurvi, koji zaokružuje njegovu fascinantnu trilogiju ostvarenja o specifičnim fenomenima globalizovanog sveta.“
Poslednjih petnaestak godina festivali dokumentarnog dugometražnog filma su u usponu, što je svakako potvrda ekspanzije produkcije ove filmske forme i interesovanja kritike i publike. Po Zoranu Popoviću, taj porast je vidljiv i u našim uslovima. „Međutim, kad je u pitanju pozicija dokumentarnog filma u bioskopima, razlike između nas i Evrope i sveta su drastične. U zemljama razvijene bioskopske kulture, dokumentarci sve češće postaju bioskopski hitovi, a razvijaju se i specijalizovani bioskopi posvećeni ovoj filmskoj vrsti. Priča o bioskopima kod nas je poznata, a na suženim repertoarima ima drastično malo mesta za dokumentarni film.“
Novi festivalski program „Bioskop 7 veličanstvenih“ je zato pokušaj da se taj nedostatak ublaži. Treba podsetiti da je, kao uostalom i sam festival, ovaj njegov dodatni program rezultat privatne inicijative.
Kod samih plovnih vrata luke, „Kontakt 2025.” prošle subote zakucao je završni udarac za ovaj put, koncert beogradskih Partibrejkersa. Jer, pre tri godine su na Sajmu slavili svoj 40. rođendan, ali sad je pravo vreme za autentični bunt rokenrola u Srbiji
Naslov izložbe radova Aleksandra Zografa, „Hvatač snova“, otkriva njenu temu i interesovanje autora koje on opisuje kao dugogodišnju opsesiju
Pozorište „Pinokio“ otvara prvu pozorišnu scenu za bebe „Kolevka teatar“ predstavom „Zora i San“, u kojoj učestvuju i gledaoci - bebe
Rezultati vojvođanskih konkursa za kulturu neskriveno ukazuju da Pokrajina ne želi da pomaže one koji su podržali studente. A to su Sterijino pozorje, Egzit, Akademija umetnosti, Tvrđava teatar, Šekspir festival, Akademska knjiga...
U utorak 3. juna, dodelom nagrada i programom pod nazivom Epilog u ritmu, završeno je jubilarno 70. Sterijino pozorje. Ovaj festival je tačna slika situacije u kojoj se nalazi naše pozorište uvek – čak i onda kada pozorišna javnost nije zadovoljna načinom podele nagrada, ili onda kada se čini da selekcija nije “pravedna”. Zato u ovom tekstu neće biti reči o svih 12 predstava (devet u takmičarskom programu i tri u Krugovima), koje je odabrala selektora Ana Tasić, već o pokušaju da se uhvati slika naše teatarske situacije
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
