Foto: BFI
U prestonici se održavaju Beogradski festival igre, Irski festival i BlokadniFest. To znači da su i Fest i Martovski festival mogli da zadrže svoje tradicionalne termine – samo da je Skupština grada na vreme obavila svoj deo posla
U petak 7. marta, u vreme generalnog štrajka zbog koga su otkazane sve pozorišna događanja i kad je Srbija bila bez kulturnih programa, počeo je 22. Beogradski festival igre.
Tačnije, bio je to početak Uvoda u BFI koji je trajao tri dana, a činila su ga dva izvođenja komada „Bejtna“ i „Igra nije za nas“ Kompanije Omara Ražiha „Maqamat“ iz Bejruta. Zvanično otvaranje 22. BFI je u sredu, 13. marta, plesnom predstavom „Mana“ kompanije „Vertigo“ iz Jerusalima.
Uvod u BFI
Sva tri uvodna izvođenja bila su u bioskopu „Balkan“, koji je u neposrednoj blizini Trga Republike na kome su i u petak i u subotu bili mnogoljudni i veoma bučni protesti.
Nismo uspeli da od Omara Ražiha saznamo da li je izvođenju njegovih plesnih predstava smetala buka protestanata sa Trga Republike, pogotovo tokom predstave „Igra nije za nas“ koja je jednosatni njegov solo.
Iz BFI su nam rekli da je Omar Ražih otputovao sledećeg jutra, i podsetili da je on iz Bejruta gde padaju bombe, pa mu vuvuzele nikako ne smetaju. Rekli su i da je bioskop „Balkan“ stara zgrada, sa debelim zidovima, pa spoljna buka ne prodire kroz njih, što znači da nije smetala ni publici.
S obzirom da je Omar Ražih, koreograf i izvođač, jedna od vodećih umetničkih figura arapskog sveta i da je rado viđen diljem planete, kao i da su njegove predstave prilika da se sazna o plesnoj umetnosti o kojoj malo znamo, razumljivo je što su ulaznice za sva tri uvodna termina bila rasprodata još mnogo pre početka BFI.
Da li je trebalo?
Početkom prošle nedelje pokušali smo da razgovaramo sa Ajom Jung direktorkom Beogradskog festivala igre, ali ona i pored najbolje volje, nije imala vremena da za portal „Vremena“ ispriča o eventualnim teškoćama zbog društveno-političkih okolnosti u kojima će se odvijati ovogodišnji BFI i, naravno, o posebnostima samog programa.
Da li je trebalo da se priključi generalnom štrajku u kome su učestvovali i baletski ansambli Narodnog i Pozorišta na Terazijama, to može samo ona da odgovori. Ali, da li je mogla, to može da pretpostavi svako ko zna da festivali poput ovog Beogradskog koji vodi i realizuje Aja Jung, nastaju barem godinu dana unapred.
Ovogodišnji program je objavljen u septembru 2024. godine, i ulaznice su bile u prodaji od tada. Do tada su već bili bukirani i termini umetnika, i počelo se sa kupovinom avionskih karti.
Od 7. marta do 15. aprila, 17 kompanija iz 13 zemalja, sa 28 novih koreografskih postavki, biće predstavljeno u Beogradu, Subotici i Novom Sadu.
Fest i Martovski
Fest i Martovski festival koji su morali da odustanu od svojih tradicionalnih termina, odustali su zato što zavise od Skupštine grada, a Skupština grada je procenila da zbog studenata u blokadi ovo nije bezbedno vreme iako stvarni razlozi nemaju veze sa studentima.
Beogradskom festivalu igre, Irskom festivalu, i BlokadnomFestu studenti niti bilo šta drugo očito nije na smetnji.
Učenici Škole za dizajn, autori humanitarne izložbe „DizaLica“ koja je upravo u toku, sav prihod namenili su studentima u blokadi Fakulteta likovnih i Fakulteta primenjenih umetnosti. Kažu da im je izložba bila neka vrsta spasa, „osetili smo za šta smo sposobni i da kao umetnici imamo moć“
Predstava koju je dovela direktorka Šabačkog pozorište nije predstava Teatra „Slavija“ kao što ona tvrdi. Ne zna se kojim novcem je plaćena ni koliko. Zna se samo da su ulaznice podeljene besplatno SNS kolektivima
Sa nekim našim pesnicima, jednim filozofom anarhizma i drugim prijateljima, pravili smo neke hepeninge na kojima smo na bini kuvali špagete. Na dva-tri gostovanja ovog hepeninga oterali su nas sa bine, jer je to bilo previše ludo. Bio sam ubeđen sam da će “Pankrti” trajati koliko i ti hepeninzi. Ali desilo se sledeće: kad smo svirali u Moščanskoj gimnaziji svoj prvi koncert – koji smo inače reklamirali kao “Prvi pank koncert iza Gvozdene zavese” – toliko je puno ljudi došlo da smo se iznenadili. Da su pripadnici sile reda i zakona tom prilikom svratili, ne bi ni mogli da uđu unutra, jer je u sali sve bilo skroz puno, a i da su nekako ušli, ne bi ništa razumeli
Izdavačka kuća Biblioteka XX vek organizovala je, dan pre nego što će se ovaj broj “Vremena” pojaviti na kioscima, svoj sajam knjiga u Novom Sadu i posvetila ga Teofilu Pančiću. Objavio je Teofil u XX veku šest knjiga: Urbani Bušmani 2001, Čuvari bengalske vatre 2004, Kroz klisurine 2007, Vremeplov na remontu 2010, Kritika vatrene moći 2013, svih pet s podnaslovom “Život i smrt u srpskom postkomunizmu”, te Karma koma 2007, a neposredno pred novosadski sajam pojavilo se drugo izdanje Urbanih bušmana, “ojačano” predgovorom Ivana Čolovića i indeksom imena
Snežana, “Dizni”, režija Mark Veb,
scenario Greta Gervin i Erin Kreside Vilson,
uloge Rejčel Zegler, Endru Bernap i Gal Gadot
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
