Beograd je bio jedan od retkih gradova u Evropi koji je ima Muzej automobila, a sada je zatvoren, kaže za "Vreme" Vladimir Atanacković predsednika Srpskog Saveza za istorijska vozila
Beograd od danas više nema Muzej automobila. Jutros je počelo prinudno iseljenje Muzeja automobila, koji se nalazi u ulici Majke Jevrosime 30, u zgradi koja je izgrađena 1929. godine kao Moderna garaža, po projektu ruskog arhitekte Valerija Staševskog, i ima status kulturnog dobra.
Muzej automobila je zajednički osnovan 1994. godine od strane Skupštine grada Beograda i kolekcionara automobila, reditelja i nekadašnjeg ministra kulture Bratislava Petkovića, koji je preminuo 2021. godine.
„Objekat Moderne garaže je restitucijom vraćen starim vlasnicima i sa te strane, stvar je čista. Međutim, ono što je alarmantno jeste da Grad Beograd koji je bio suosnivač nije uradio ništa da se nađe neki novi prostor za Muzej, a restitucija je završena još pre nekoliko godina. I dočekali smo poslednji dan da se iseljavaju automobili i kompletna arhivska građa na neke privatne lokacije po Beogradu uz pomoć volontera i prijatelja muzeja“, kaže za „Vreme“ Vladimir Atanacković predsednika Srpskog Saveza za istorijska vozila.
Foto: FoNet/Marko DragoslavićMuzej automobila nalazio se u Ulici majke Jevrosime
Kako kaže, ovo nije način da se raspolaže sa ovakim eksponatima jer ako se ne skladište kako treba, oni su veoma ugroženi.
„To je ono što nas zabrinjava. Mi kao Srpski Savez za istorijska vozila apelujemo na sve da se nađe adekvatan prostor gde bi muzej mogao da bude preseljen. Beograd je redak grad u Evropi koji ima Muzej automobila, a sada ćemo da ga zatvorimo“, ističe Atanacković.
Zgrada koju koristi Muzej automobila izgrađena je 1929. godine kao prva javna garaža, Centralna garaža, u gradu, po planovima ruskog arhitekte Valerija Staševskog. Od 1994. godine proglašena spomenikom kulture pod nazivom Moderna garaža.
Na zvaničnom sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda piše da je Staševski projektovao taj objekat kao akademsku građevinu sa elementima postsecesije.
Foto: FoNet/Marko DragoslavićOdvoženje automobila
Značaj objekta proističe iz činjenice da je zgrada Moderne garaže prvi objekat takve vrste ne samo u Beogradu, već i na Balkanu, da je po tehničkim mogućnostima bio savremenik sličnim objektima u Zapadnoj Evropi, da su u njemu sačuvani značajni pneumatski alati i da je bio centar auto-sporta u Beogradu.
Na sajtu piše da je Muzej automobila zbirka Bratislava Petkovića, nekadašnjeg ministra kulture, da je izložena polovina od oko 100 automobila starih i retkih automobila koliko ih ima u kolekciji, a da oni imaju poseban značaj za upoznavanje razvoja i tehničkog napretka automobilizma kod nas i u svetu.
Najstariji automobil je Marot-Gardon, Francuska, iz 1897. godine, vozilo na tri točka, drvene karoserije (jasen), sa sedištem za dve osobe.
Foto: FoNet/Marko DragoslavićAutomobili će biti prebačeni na privatne lokacije
U Zbirci su i francuski automobil Charrron iz 1908. godine, sa drvenim paocima na točkovima i luksuznom drvenom karoserijom tipa Landolet, koja se izrađivala ručno po narudžbini. Zatim Ford model T iz 1925. godine, prvi automobil izrađen u velikoj seriji, na montažnoj traci.
Kolekcija obuhvata originalne i restaurisane automobile među kojima se ističu: Ford iz 1902, Lancia Lamda iz 1925, Citroën B10 iz 1926, Buick 28-58 Opera coupe iz 1928, Škoda R6 iz 1929, Aero 10 iz 1929, Alvis iz 1930, BMW 327/328 iz 1938, Rover 14…
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Unesko je potvrdio da su najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti oštećene u napadima na Iran. U Ukrajini je oštećeno više od 500 znamenitosti
U novoj knjizi Svetislava Basare „Đinđić: memoari s onu stranu groba“, ubijeni premijer iznosi anatomiju uzroka i posledica čina koji mu je došao glave, ali i njegovih istorijski utemeljenih inspiratora
Ovogodišnji Irski festival u Beogradu posvećen je 120. godišnjici rođenja Semjuela Beketa. I tokom meseca frankofonije biće priređena izložba Beketu u čast
Najteži mi je bez dileme bio intervju sa Džonijem Štulićem. Tu je ona njegova valjda hiljadama puta citirana izjava da smo prethodnih 40 godina slušali zavijanje vukova, a da ćemo zato narednih 40 slušati blejanje ovaca. Bilo je teško ne zato što je on bio neprijatan ili problematičan sagovornik, naprotiv, već zbog toga što se svojski trudio da sve svoje stavove što preciznije objasni. Tako da je umeo i da zakomplikuje odgovore, a ja sam se trudio da što bolje razumem šta želi da kaže
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
