Na današnji dan 1941. godine u Beograd je ušao izvidnički vod SS divizije. Grad je predat okupatoru tamo gde je sada plato Narodne skupštine. Okupacija je trajala 1.287 dana
U Beograd je 12. aprila 1941. u pet popodne ušlo je izviđačko odeljenje nemačkog 41. motorizovanog korpusa SS divizije Das Reich pod komandom poručnika Franca Klingenberga, iz pravca Pančeva. Tokom noći i jutra u grad su stigli i delovi VII oklopne divizije iz pravca Zemuna i XI oklopne divizije iz pravca Topole.
Bio je to početak okupacije duge 1.287 dana.
Tadašnji gradonačelnik Beograda im je sutradan predao grad, na mestu na kome je sada plato ispred Narodne skupštine, a od juče glavna bina skupa „Ne damo Srbiju“. General Fon Tuson je postao vojni komandant grada.
Puste ulice
Istoričar Kosta Nikolić kaže za portal „Vremena“ da 12. aprila nije bilo nikakve vojne parade kao što se prepričava, te da je parada bila u maju, nakon što je potpisana kapitulacija. Paradu je predvodio general Vermahta, Ludvig Šreder.
Beograd je tog 12. aprila 1941. godine bio tužan grad. Kako je, posle šest dana konstantnog bombardovanja, veliki deo stanovništva pobegao u unutrašnjost zemlje, ulice su bile puste, grad je bio bez vode, struje, prevoza i hrane.
U knjizi Strah i nada u Srbiji 1941-1944. Svakodnevni život pod okupacijom Kosta Nikolić citira nemačke izvore: „Već prilikom prvog bombardovanja nemačkih vazdušnih snaga, Beograd je bio onesposobljen za život. Nemačka avijacija je već prilikom prvog napada uništila električna i vodovodna postrojenja. Već do podne 6. aprila izbačena su iz upotrebe sva preduzeća od važnosti za snabdevanje Beograda.“
Kostić dalje citira da je „bitan momenat dejstva vazdušnog napada na Beograd bilo je iznenađenje. Ono je potpuno uspelo. Kratko pre napada dat je alarm iz vazduha, ali se stanovništvo, koje je verovalo da je reč o nekakvoj vežbi, nije osvrtalo na to. Napad je bio vremenski koncentrisan i iznenadio je stanovništvo u kućama ali na ulicama. Ljudi su delom još spavali, a seljaci su se vozili sa periferije u centar grada, na pijace. Otuda je početak napada bio osobiti sa puno gubitaka, a moralni utisak snažan. Moralna posledica napada bitno je pojačana hukom štuka i bombi, koja je na neiskusne ostavljala utisak neposredne pretnje i onda kada je dejstvo udaljeno.“
Pravila okupatora
.Sutradan, 13. aprila 1941. godine, tadašnja Gradska uprava pozvala je Beograđane da budu „svesni vremena i okolnosti u kojima žive“ i da poštuju pravila okupatora. Svaki incident biće kažnjen „po vojnim zakonima“.
Proglasom je Beograđanima dopušteno kretanje ulicama u period od pet ujutru do 19 časova uveče. Noću su na ulicama mogle da budu samo naoružane građanske straže koje su održavale red i mir.
Stanovništvo je bilo dužno da pokazuje „poštovanje i pažnju“ nemačkim vojnicima koje sretne na ulici. Ovo je podrazumevalo sklanjanje sa puta i prvenstvo prolaza, a za neukazivanje poštovanja je sledila zatvorska kazna.
Pet dana kasnije, u Štabu nemačke Druge armije, potpisana je bezuslovna kapitulacija Jugoslovenske kraljevske vojske.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
