Benksi, vizuelni protest

Za „Vreme“ iz Italije

„Ko razume poruke strit umetnika, razume i svet. Ko razume grafite, razume i bol koji preživljavalju drugi“, reči su kojima je Vera Baboun, bivša gradonačelnica grada Vitlejema u Palestini, opisala Benksija i ono što je ovaj umetnik učinio za njen narod i njen grad. Međutim, čak i u Palestini, jedan od Benksijevih radova je ukraden i poslat na tržište. Zid od četiri tone, sa Benksijevim muralom vojnika dok legitimiše magarca, ubrzo se posle nestanka iz Vitlejema našao u poznatim galerijama u Londonu, Beču i Los Anđelesu. Kuratori i kolekcionari kažu da na ovaj način čuvaju umetnička dela čija budućnost i nije tako svetla, s obzirom da je ulična umetnost po definiciji ilegalna. Sami umetnici pak smatraju da njihovi radovi jednom oteti, tj. pomereni iz prvobitnog konteksta, nemaju više nikakvu vrednost.

Međutim, zaista je impresivno videti radove nekog uličnog umetnika izložene u muzeju. Trenutna postavka Benksijevih radova u milanskom muzeju Mudek na prvi pogled izgleda kao kolekcija skupocenih umetničkih dela. Posteri, fotografije, printovi, crteži, radovi osvetljeni posebnim lampama, cela postavka, odaju utisak kao da je reč o kolekciji nekog akademskog slikara – suprotno onome što se dešava sa ovom vrstom umetnosti na ulici, kao i suprotno porukama koje nam ostavlja Benksi. Još neprimerenije strit artu deluju logotipi poznatih brendova na katalogu i promo materijalima poput recimo kafe Lavazza, dok je glavni sponzor izložbe multinacionalna finansijska kompanija Fidelity International. I sam autor ostao bi sigurno zatečen da je bio prisutan na otvaranju, mada se u užim krugovima milanske elite priča da je bio prisutan i to prerušen u nekog drugog.

Benksi je stekao popularnost kao neko ko se kroz svoju umetnost suprotstavio liberalkapitalizmu, konzumerizmu i svim sistemima moći koji karakterišu današnje globalno društvo. Birajući da ostane anoniman, na početku karijere kako ne bi bio uhapšen a kasnije kako bi osigurao svoju nezavisnost, Benksi je danas najpoznatiji ulični umetnik na svetu, a njegovi radovi dostigli su astronomsku vrednost. Recimo, njegova slika Devojka sa balonom, koja je zauzela centralno mesto u muzeju Mudek, a koja je nedavno izazvala kontroverze u poznatoj aukcijskoj kući „Sodebi“ u Londonu, prodata je za milion funti. Inače slika je simbol kampanje za podršku žrtvama rata u Siriji, a voljom umetnika posle samouništenja dobila je naziv Ljubav je u kanti.

Zvanično, na socijalnim mrežama Benksi je potvrdio da nije dao autorizaciju za izložbu u Mudeku, a na svom sajtu svrstao ju je u kategoriju „fake shows“. Bila ovo istina ili ne, svakako, teško je izdržati a ne videti njegove radove, koji su se našli u selekciji kuratora izložbe Đanija Merkurija, na primer omot za album Think Tank grupe Blur, na kojem su dvoje mladih sa ronilačkim maskama dok se grle. Ili promotivni poster za izložbu u Bristolskom muzeju, organizovanu 2009. godine od strane samog umetnika kada je uspeo da dogovori sa upravom muzeja da tokom dva dana događaja ne budu aktivirani video-nadzori, kao i da publika može besplatno da poseti izložbu. Zatim, veliku pažnju javnosti Benksi je izazvao 2015. godine kada je zajedno sa grupom 50 renomiranih umetnika otvorio apsurdni luna-park na jugu Bristola, poznatiji kao Dismaland ili sarkastična verzija Diznilenda, a čiji promo prostor izložen u Mudeku prikazuje uništeni bilbord Mini Mouse kako visi na nekoj skeli u napuštenom delu grada.

Ovaj umetnik je vrlo poznat po svojim intervencijama u Palestini i kao oštar kritičar Izraela, a za to je u milanskom muzeju ostavljen čitav jedan zid – fotografije, crteži, slike i posteri. Njegov pokušaj pomirenja dva naroda je mural Flower Thrower (Bacač cveća) koji se prvi put 2003. godine našao u Jerusalimu a kasnije i na zidu razdvajanja, čiji je i simbol. Najnovije veliko Benksijevo delo u Palestini bilo je na prošlogodišnjem otvaranju hotela The Walled Off u gradu Vitlejemu izgrađenog nedaleko od palestinskog zida. Njegovi gosti, osim „najgoreg pogleda na svetu“, kako je napisao umetnik na svom sajtu, imaju priliku i da kupe sprejove u hotelskoj prodavnici i da ostave poruku na zidu koji ga okružuje. „Svako Benksijevo delo je poruka koju nam ostavlja ili kojom provocira i poziva na debatu. Benksi je mnogo toga naučio od Vorhola, gurua komunikacije, ali se i približio genijalnosti Mauricija Katalana, poznatog italijanskog umetnika i satiričara, kaže kurator izložbe Đani Merkurijo, i dodaje „da su danas sadržaji u kojima dominiraju revolt, protest i revolucija opšteprihvaćeni“.

Đakomo Spacio, jedan od začetnika strit art kulture 80-ih godina u Milanu, danas poznati umetnik i kurator, smatra da je teško izdvojiti jedan Benksijev rad i kroz njega opisati njegovu umetnost. „To vam je kao da govorite o slovu A koje nema smisla samo po sebi, bez ostalih slova u jednom jeziku. Isto tako, Benksi je celina, a skup svih njegovih postupaka tj. poruka koje nam ostavlja jeste upravo ono što ga određuje. Njegov kapacitet kojim uspeva da skrene pogled na sebe je nešto što ga izdvaja od ostalih umetnika, i zbog toga ga smatram najznačajnijim nezavisnim umetnikom savremene umetnosti“, kaže Spacio.

Dok Đakomo Spacio smatra da ne može da se opravda održavanje izložbe koju nije autorizovao umetnik, a posebno kada je umetnik živ, kao što je slučaj sa Benksijem, direktorka Mudek muzeja Ana Marija Montaldo kaže da je ova izložba deo programa „Geografije budućnosti“, koji postavlja pitanja o budućim scenarijima u umetnosti i novim istraživačima, tj. budućim umetnicima. „Benksi je istraživač urbanih teritorija koji koristi vrlo moćan instrument umetnosti. Uz pomoć njega naoružava svoj protest kojim pokazuje probleme u društvu. Time opisuje jednu novu generaciju“, kaže direktorka Marija Montaldo.

Naglašavajući kako je Milano danas veoma važan grad koji prati fenomene savremene umetnosti, direktorka muzeja smatra da je upravo Benksi fenomen sam po sebi, pa je ova izložba veoma važna za grad. Đakomo Spacio veruje da bi policija Njujorka, da može, vrlo rado stavila Benksiju lisice, dok jedan evropski grad, u ovom slučaju Milano, i njegove institucije zarađuju na račun umetnika čija je umetnost ilegalna.

Svaki potencijalno opasan Benksijev rad, kada se pojavi na važnim mestima u svetskim metropolama, policija ukloni u roku od 24 časa. Mnogo puta njegova dela našla su se na zgradama u blizini ambasada, parlamenta i drugih važnih institucija. Posebnu pažnju izazvao je njegov mural uplakane devojčice i pored njega QR kod na zgradi nadomak francuske ambasade u Londonu koji prikazuje maltretiranje i intervenciju francuske policije protiv migranata u Kaleu. S druge strane, iako buntovnik i uvek protiv sistema, i sam Benksi je na neki način njegov deo. Teško je odupreti se tom začaranom krugu, čiji je deo reklo bi se i sama njegova publika koja mu ostaje dosledna, ali ipak rado poseti i svaku njegovu izložbu.

Izložba u Mudeku postavljena je po temama: kontrahegemonija ulice u odnosu na televiziju, oglašavanje, škole i muzeje, zatim satira protiv rata i oružja, i deo posvećen konzumerizmu. Fokus je rezervisan za pacove, alter ego ne samo Benksija već i drugih uličnih umetnika. Pacovi koji zahvaljujući bojama i četkama postaju provalnici, komunisti, reperi, radnici i saboteri. „Pacov je omražen, proganjan, ljudi ga love, ubijaju. Živi u tihom očaju u prljavštini. Ali, ipak, može dovesti čitavu civilizaciju u pitanje“, napisao je jednom prilikom Benksi. Pacov je nevidljiv, on je super heroj, štetočina koja izbegava svaki otrovni mamac. Baš kao i sam Benksi, umetnik čija nas umetnost neprestano iznenađuje.

Izložbu je do sada videlo više od 20.000 posetilaca, što bi mogao biti dobar znak za moguće približavanje rekordu od 380.000 posetilaca izložbe „Frida Kalo“, koja je bila otvorena takođe četiri meseca u Mudeku početkom godine i našla se među top deset izložbi održanih u Milanu od 2010. godine.