Posle Generalštaba, Vlada Srbije je opet donela dva zakona bez konsultacije sa strukom, dokazujući da joj nije stalo do kulturnog nasleđa. I, arhitekti, urbanisti, konzervatori – cela struka, traže da se takvi zakoni ukinu
Nakon što je novembra 2024. godine Vlada Republike Srbije samoinicijativno, bez konsultacije struke, ukinula status kulturnog spomenika kompleksu Generalštab, 16, januara ove godine Vlada je podnela Narodnoj skupštini na usvajanje predloge dva zakona koje je takođe donela ignorišući struku.
I, struka se pobunila.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo građevinarstva dobili su ovih dana dva zahteva za povlačenje zakona koje nameravaju da predlože na usvajanje Skupštini Srbije.
Nacionalni komitet ICOMOS Srbija traži od Vlade Srbije da povuče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, a u odvojenom zahtevu, tridesetak strukovnih fakulteta, udruženja, društava i organizacija traže povlačenje tog zakona, ali i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o potrebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Expo Belgrade 2027.
Povlačenje zakona traži celokupna struka
ICOMOS je Međunаrodni sаvet zа spomenike i spomeničke celine, visoko respektibilna nevlаdina orgаnizаcija u kojoj je, među više od 100 zemаljа i Srbija, a bavi se zаštitom i očuvаnjem kulturnog i prirodnog nаsleđa širom svetа.
Među tridesetak potpisnika drugog zahteva je, reklo bi se, celokupna arhitektonska, urbanistička i konzervatorska struka: Arhitektonski, Geografski, Građevinski i Šumarski fakultet, Udruženje arhitekata Srbije, Evropa Nostra, Institut za arhitekturu i urbanizam, Ministarstvo prostora, ICOMOS, RERI, Akademija arhitekture Srbije, Društvo arhitekata Srbije, Društvo konzervatora, Udruženje urbanista Srbije, DokoMoMo Srbija, Nova planska praksa…
Potpisnici traže od Vlade Srbije da povuče predloge Izmena dva pomenuta zakona, o kojima kažu da su doneti „bez prethodno organizovane javne rasprave i informisanja stručne i šire javnosti“.
„Ovakvim pristupom minimizuje se i ignoriše značaj stručnog mišljenja i transparentnosti u procesu donošenja važnih odluka i zakonskih akata, što je posebno neprihvatljivo imajući u vidu značaj predloženih zakona, čiji predlozi zahtevaju detaljnu analizu i široku javnu i stručnu raspravu, kao i potencijalnu štetu koja bi nastala njihovim usvajanjem.“
Istovremeno pozivaju i Skupštinu da ne prihvate ove Vladine predloge.
Zakoni su pogubni po kulturno nasleđe
ICOMOS traži povlačenje Izmena Zakona o planiranju i izgradnji „a koje se odnose na ukidanje pribavljanja mišljenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture“, odnosno „potpuno ukidanje potrebe za izradom Studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara“, zato što „predstavljaju grubo ukidanje pravnih mehanizama za očuvanje kulturnog nasleđa“.
Naime, u stavu 10 predloženih Izmena piše da se za objekte za koje je Vlada utvrdila da su od posebnog značaja za Republiku Srbiju pribavljaju samo uslovi organa nadležnog za poslove zaštite nepokretnih kulturnih dobara.
„Uvođenjem stava 10 nedvosmisleno se daje legitimitet i prednost razvojnim politikama velikih razmera – investicionim i infrastrukturnim razvojnim projektima, koji po prirodi svojih aktivnosti predstavljaju veliku pretnju i mogu doneti nenadoknadive posledice i ugrožavanje vrednosti nepokretnih kulturnih dobara i njihove okoline, odnosno kulturnog nasleđa u celini“, piše u obrazloženju zahteva ICOMOS-a.
Pogrešno je i, navodi ICOMOS, što se u predloženim Izmenama „obaveza izrade studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara odnosi na objekte u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine“.
Država ukida svoje institucije
Tim povodom ukazuju da je „prema smernicama ICOMOS-a, već godinama neophodna izrada Procene uticaja na nasleđe (Heritage Impact Assessment – HIA) sa primenom odgovarajuće metodologije za procenu potencijalnih uticaja promena ili nekontrolisanog razvoja, koji ugrožavaju atribute izuzetne univerzalne vrednosti dobra na Listi, a koja predlaže principe i metode za ublažavanje ili ograničavanje promena koje mogu dovesti do ozbiljnih pretnji po izuzetnu univerzalnu vrednost (OUV)“.
Navode da „izrada Studije zaštite predstavlja prvu liniju odbrane kulturnog nasleđa. Ona omogućava blagovremeno delovanje kroz planska dokumenta i predupređuje negativne posledice i rizike koji mogu ugroziti kulturno nasleđe“
„Ignorisanje ustanova za zaštitu spomenika kulture i mišljenja stručnjaka, kao i izostavljanje javnih rasprava i informisanja stručne i šire javnosti o ključnim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, predstavlja čin samoporicanja sopstvenih institucija.“
.
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
