Udruženje Arhitekata Srbije pridružilo se Otvorenim pismom zahtevima brojnij domaćih i inostranih organizacija i udruženja, fakulteta i pojedinaca koji zahtevaju od Vlade Republike Srbije da povuče svoju odluku o ukidanju statusa kulturnog spomenika sa kompleksa Generalštab.
„I pored toga što se 6600 konzervatora, arhitekata, inženjera i drugih stručnjaka, kao i više od 40 naučnih i stručnih institucija iz Srbije i Evrope izjasnilo protiv rušenja kompleksa Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane i podsetilo da ovaj kompleks uživa status kulturnog dobra; i pored ostavki direktorki Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda koje su stajale uz struku i zakone Republike Srbije i pored jasnog stava zaposlenih Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture o neupitnosti statusa kompleksa Generalštaba kao spomenika kulture i kao dela zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine ,,Područje uz Ulicu Kneza Miloša’’, protivno Ustavu Republike Srbije, Zakonu o kulturnom nasleđu i drugim primenljivim propisima, skinuta je zaštita kompleksa Generalštaba, koji je takođe izuzet iz područja zaštićene prostorno kulturno istorijske celine Ulice Kneza Miloša“ piše na početku Otvorenog pisma koje je Vladi Republike Srbije uputilo Udruženje arhitekata Srbije (UAS).
Sporna odluka
U pet tačaka, UAS nabraja okolnosti o koje se Srpska vlada oglušila i Generalštabu ukinula status kulturnog dobra.
Podsećaju da su se svi zaposleni u Republičkom i većina u Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture jasno izjasnili da kompleks Generalštaba u celini i dalje poseduje spomeničke vrednost.
Da je sporna odluka doneta bez konsultacije a još manje bez izveštaja Republičkog zavoda za zaštitu.
Da Ministarstvo kulture, kao najviši organ u sistemu zaštite kulturnog nasleđa, po Zakonu o kulturnom nasleđu ima obavezu da obezbedi poštovanje svih zakonskih procedura pre donošenja bilo koje odluke koja se odnosi na status kulturnog dobra, naročito da je moralo da osigura poštovanje tih zakonskih procedura, kako do ovakve odluke Vlade ne bi došlo.
Međunarodne konvencije
Da su objekti u okviru kompleksa Generalštaba i prostorno kulturno-istorijske celine uz Ulicu kneza Miloša kao kulturna dobra zaštićeni, pre svega Ustavom i zakonima Republike Srbije, kao i nizom međunarodnih konvencija o kulturnom nasleđu koje je Republika Srbija ratifikovala.
„Skidanjem statusa zaštite učinjena je povreda međunarodnih obaveza Republike Srbije, zbog čega je već stiglo ozbiljno upozorenje najznačajnijih međunarodnih organizacija za zaštitu kulturnog nasleđa, poput ICOMOS International, Docomomo International, Međunarodne unije arhitekata i Europa Nostra“, ističe se u saopštenju Udruženje Arhitekata.
Podsećaju i da u stručnoj javnosti postoji konsenzus oko vrednosti, važnosti zaštite i revitalizacije kompleksa Generalštaba, o čemu svedoči i Deklaracija o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba iza koje stoji 40 naučnih i stručnih institucija iz Srbije.
Zašto je dolazila BIA
Na kraju članovi UAS pitaju „šta je bio razlog za aktivnosti Bezbednosno informativne agencije (BIA) u Republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture o čemu je javnost obaveštena u ponedeljak 18. novembra, s obzirom da nije jasno kako su svojim protesnim pismom i ukazivanjem na kršenje zakona stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ugrozili bezbednost građana Srbije“.
Podsećaju da su pre nekoliko meseci direktorke Republičkog i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture podnele ostavke.
Kažu da način ustupanja kompleksa Generalštaba inostranom investitoru tajnim ugovorom za koji je javnost saznala isključivo iz medija, budi sumnje u legalnost tog procesa.
„Odluke o ukidanju zaštite donete su mimo Ustava, zakona i stručnih načela zaštite kulturnog nasleđa, što ih čini protivustavnim i protivzakonitim“.
U opasnosti su i druga dobra
Podsećaju na proces valorizacije i zaštite kompleksa Generalštaba, koji je stavljen pod prethodnu zaštitu još 1997. zbog svojih arhitektonsko-urbanističkih vrednosti, a upisan kao kulturno dobro 2005. godine, sa dodatnim memorijalnim vrednostima jer baštini i sećanje na NATO agresiju izvršenu na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) 1999. godine.
Činom odluke o ukidanju statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba, ugroženo je, po oceni arhitekata, ne samo sećanje na važno kulturno-istorijsko nasleđe, nego će najavljenim budućim intervencijama devastirati čitavu prostorno kulturno-istorijsku celinu “Područje uz Ulicu kneza Miloša’’, koja nosi priču o nastanku savremene srpske države kroz 19. i 20. vek.
„Kako su donošenjem navedenih odluka ugrožena sva kulturna dobra na teritoriji Srbije i, po našoj oceni, prekršeni i Ustav i zakoni Republike Srbije ovim javno pozivamo da Vlada Republike Srbije odmah, nedvosmisleno i neodložno ukine svoje odluke“, zaključuje se u saopštenju Udruženja arhitekata Srbije.
