U petak, festival „7 veličanstvenih“ počinje dvadeseti put. Prikazaće dugometražne evropske dokumentarne filmovime o težnji ka nečem što je san
U petak trinaestog, dvadeseti put će početi „7 veličanstvenih“, Festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma.
U Beogradu, u MTS dvorani, otvoriće ga „Pijanoforte“ poljskog reditelja Jakuba Pjonteka, a do 19. septembra biće prikazano još šest izuzetnih ostvarenja, uz razgovore sa njihovim autorima, te jednu specijalnu projekciju. Selektori su osnivači „7 veličanstvenih“, Zoran i Svetlana Popovi. a koselektor jeTue Stina Milera.
Popovići su pokrenuli festival zadivljeni programom čuvenog Festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), u trenutku kada je moderni dokumentarizam počeo “na prepad” da osvaja festivale, pa i bioskope namenjene igranom filmu, te su poželeli da ovdašnjoj publici prenesu sve te lepote i vrhunske domete.
“Naš festival pratio je u korak razvoj nove, očaravajuće vrste filma. Publika je to brzo prepoznala, a glas o fantastičnim projekcijama i nesvakidašnjoj festivalskoj atmosferi pronosili su Evropom neki od najeminentnijih evropskih dokumentarista koji su s radošću dolazili u Beograd”, istakao je Zoran Popović medijima, predstavljajući jubilarni festival.
“Čini mi se da smo došli do selekcije dostojne jubilarnog izdanja”, rekao je Popović o selekciji.
Odabrane filmove objedinjuje težnja ka nekom vrhunskom cilju, “potreba da se ne odustaje ni kada je najgore, traženje puteva da ostvarite nešto što je san. Filmovi govore o lepoti prirode, lepoti čoveka, o težnji da se svetu pokaže za šta je sve čovek sposoban”, objasnili su selektori
“Pijanoforte” je film o svojevrsnoj Olimpijadi za mlade pijaniste, takmičenju “Frederik Šopen”, koje svake pete godine u Varšavi okuplja umetnike spremne na tešku borbu s konkurentima, ali i samima sobom. Dešava se iza kulisa, vrlo je napet, i krasi ga briljantno izvedena i filmski predstavljena muzika.
Festival će zatvoriti “Bilo jednom u jednoj šumi” velike finske autorke Virpi Sutari, koja će treći put biti gošća Beograda. Njen novi film očarava lepotama finskih šuma, ali otkriva i mračne pretnje uništavanja zbog profita, dok se grupa aktivista tome beskompromisno suprotstavlja.
Tokom prethodnih 20 godina, na festivalu su prikazani i filmovi dva domaća autora – Mile Turajlić i Mladena Kovačevića.
Iako se na kraju sve dobro završilo, tokom priprema festivala bilo je izvesnih organizacionih teškoća. Zoran Popović je medijima rekao da je podrška Ministarstva kulture stalna, a Grada Beograda povremena, ali da je problem što svake godine moraju da se prijave kao da je reč o prvom izdanju.
“Razgovarali smo s mnogim ministrima kulture, ali nije bilo razumevanja za nešto što bi bio konstantan odnos, umesto da svake godine konkurišemo kao pojedinačni projekat”, izjavio je Popović, dodajući da je ove godine bilo posebno teško jer je Ministarstvo kulture tek tokom leta objavilo rezultate konkursa, a Grad Beograd ga nije ni raspisao.
Treba reći da je „7 veličanstvenih“ više poznat i priznat van granica Srbije nego u svojoj zemlji.
Izvor: SEEcult
"Ibi i njegova supruga Mama Ibi sami po sebi nisu ni posebno moćni, ni posebno genijalni, ali njihov jeftini, do apsurda doveden populizam i demagogija vrte i zavode građane nestvarno efikasno“, kaže Staša Koprivica, rediteljka nove verzije „Kralja Ibija“
S obzirom na to da je Skupština grada odbila predlog Odbora Bitefa da Andraš Urban sačini program ovogodišnjeg festivala, da li to znači da Odbor zapravo nije na čelu Bitefa kao što piše u odluci te iste Skupštine grada
Predstava „Neoplanta“ u petak (13. febraur) u Novosadskom pozorištu stoti put otvara priču o čoveku, gradu i istoriji, ali i o mestu pojedinca u svetu koji se stalno menja
Razmena iskustava, zajednički rad i neformalni razgovori postaju integralni deo umetničke prakse. Fokus se pomera sa proizvoda na proces, sa individualne afirmacije na kolektivno promišljanje. U vremenu u kom su umetnici primorani da stalno proizvode dokaze sopstvene relevantnosti, “Mokrin House Art Colony” predstavlja pomak s jasnom političkom težinom
Fedor Šili, Oda radosti; režija Gordan Kičić; igraju Gordan Kičić, Milica Mihailović, Milica Trifunović, Stefan Bundalo, Marija Liješević, Đuro Brstina, Tamara Dragičević; Atelje 212
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
