U petak, festival „7 veličanstvenih“ počinje dvadeseti put. Prikazaće dugometražne evropske dokumentarne filmovime o težnji ka nečem što je san
U petak trinaestog, dvadeseti put će početi „7 veličanstvenih“, Festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma.
U Beogradu, u MTS dvorani, otvoriće ga „Pijanoforte“ poljskog reditelja Jakuba Pjonteka, a do 19. septembra biće prikazano još šest izuzetnih ostvarenja, uz razgovore sa njihovim autorima, te jednu specijalnu projekciju. Selektori su osnivači „7 veličanstvenih“, Zoran i Svetlana Popovi. a koselektor jeTue Stina Milera.
Popovići su pokrenuli festival zadivljeni programom čuvenog Festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), u trenutku kada je moderni dokumentarizam počeo “na prepad” da osvaja festivale, pa i bioskope namenjene igranom filmu, te su poželeli da ovdašnjoj publici prenesu sve te lepote i vrhunske domete.
“Naš festival pratio je u korak razvoj nove, očaravajuće vrste filma. Publika je to brzo prepoznala, a glas o fantastičnim projekcijama i nesvakidašnjoj festivalskoj atmosferi pronosili su Evropom neki od najeminentnijih evropskih dokumentarista koji su s radošću dolazili u Beograd”, istakao je Zoran Popović medijima, predstavljajući jubilarni festival.
“Čini mi se da smo došli do selekcije dostojne jubilarnog izdanja”, rekao je Popović o selekciji.
Odabrane filmove objedinjuje težnja ka nekom vrhunskom cilju, “potreba da se ne odustaje ni kada je najgore, traženje puteva da ostvarite nešto što je san. Filmovi govore o lepoti prirode, lepoti čoveka, o težnji da se svetu pokaže za šta je sve čovek sposoban”, objasnili su selektori
“Pijanoforte” je film o svojevrsnoj Olimpijadi za mlade pijaniste, takmičenju “Frederik Šopen”, koje svake pete godine u Varšavi okuplja umetnike spremne na tešku borbu s konkurentima, ali i samima sobom. Dešava se iza kulisa, vrlo je napet, i krasi ga briljantno izvedena i filmski predstavljena muzika.
Festival će zatvoriti “Bilo jednom u jednoj šumi” velike finske autorke Virpi Sutari, koja će treći put biti gošća Beograda. Njen novi film očarava lepotama finskih šuma, ali otkriva i mračne pretnje uništavanja zbog profita, dok se grupa aktivista tome beskompromisno suprotstavlja.
Tokom prethodnih 20 godina, na festivalu su prikazani i filmovi dva domaća autora – Mile Turajlić i Mladena Kovačevića.
Iako se na kraju sve dobro završilo, tokom priprema festivala bilo je izvesnih organizacionih teškoća. Zoran Popović je medijima rekao da je podrška Ministarstva kulture stalna, a Grada Beograda povremena, ali da je problem što svake godine moraju da se prijave kao da je reč o prvom izdanju.
“Razgovarali smo s mnogim ministrima kulture, ali nije bilo razumevanja za nešto što bi bio konstantan odnos, umesto da svake godine konkurišemo kao pojedinačni projekat”, izjavio je Popović, dodajući da je ove godine bilo posebno teško jer je Ministarstvo kulture tek tokom leta objavilo rezultate konkursa, a Grad Beograd ga nije ni raspisao.
Treba reći da je „7 veličanstvenih“ više poznat i priznat van granica Srbije nego u svojoj zemlji.
Izvor: SEEcult
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Na Fakultetu dramskih umetnosti od petka do ponedeljka besplatne projekcije nekih od naših najboljih filmova, a u okviru Blacklist festivala
Vikend u Beogradu i Novom Sadu na ne:Sajmu Pobunjenih izdavača uz knjige, predizborno pripovedanje, kviz, humanitarnu prodaju, snimanje emisije, a pre svega na ne pristajanje stvarnosti bez kulture
Projekat „Savremena srpska proza“ koji je ove godine pokrenulo Blum izdavaštvo, dostupno je na programima Pobunjenih izdavača. Na Sajmu knjiga ga neće biti
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
