U petak, festival „7 veličanstvenih“ počinje dvadeseti put. Prikazaće dugometražne evropske dokumentarne filmovime o težnji ka nečem što je san
U petak trinaestog, dvadeseti put će početi „7 veličanstvenih“, Festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma.
U Beogradu, u MTS dvorani, otvoriće ga „Pijanoforte“ poljskog reditelja Jakuba Pjonteka, a do 19. septembra biće prikazano još šest izuzetnih ostvarenja, uz razgovore sa njihovim autorima, te jednu specijalnu projekciju. Selektori su osnivači „7 veličanstvenih“, Zoran i Svetlana Popovi. a koselektor jeTue Stina Milera.
Popovići su pokrenuli festival zadivljeni programom čuvenog Festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), u trenutku kada je moderni dokumentarizam počeo “na prepad” da osvaja festivale, pa i bioskope namenjene igranom filmu, te su poželeli da ovdašnjoj publici prenesu sve te lepote i vrhunske domete.
“Naš festival pratio je u korak razvoj nove, očaravajuće vrste filma. Publika je to brzo prepoznala, a glas o fantastičnim projekcijama i nesvakidašnjoj festivalskoj atmosferi pronosili su Evropom neki od najeminentnijih evropskih dokumentarista koji su s radošću dolazili u Beograd”, istakao je Zoran Popović medijima, predstavljajući jubilarni festival.
“Čini mi se da smo došli do selekcije dostojne jubilarnog izdanja”, rekao je Popović o selekciji.
Odabrane filmove objedinjuje težnja ka nekom vrhunskom cilju, “potreba da se ne odustaje ni kada je najgore, traženje puteva da ostvarite nešto što je san. Filmovi govore o lepoti prirode, lepoti čoveka, o težnji da se svetu pokaže za šta je sve čovek sposoban”, objasnili su selektori
“Pijanoforte” je film o svojevrsnoj Olimpijadi za mlade pijaniste, takmičenju “Frederik Šopen”, koje svake pete godine u Varšavi okuplja umetnike spremne na tešku borbu s konkurentima, ali i samima sobom. Dešava se iza kulisa, vrlo je napet, i krasi ga briljantno izvedena i filmski predstavljena muzika.
Festival će zatvoriti “Bilo jednom u jednoj šumi” velike finske autorke Virpi Sutari, koja će treći put biti gošća Beograda. Njen novi film očarava lepotama finskih šuma, ali otkriva i mračne pretnje uništavanja zbog profita, dok se grupa aktivista tome beskompromisno suprotstavlja.
Tokom prethodnih 20 godina, na festivalu su prikazani i filmovi dva domaća autora – Mile Turajlić i Mladena Kovačevića.
Iako se na kraju sve dobro završilo, tokom priprema festivala bilo je izvesnih organizacionih teškoća. Zoran Popović je medijima rekao da je podrška Ministarstva kulture stalna, a Grada Beograda povremena, ali da je problem što svake godine moraju da se prijave kao da je reč o prvom izdanju.
“Razgovarali smo s mnogim ministrima kulture, ali nije bilo razumevanja za nešto što bi bio konstantan odnos, umesto da svake godine konkurišemo kao pojedinačni projekat”, izjavio je Popović, dodajući da je ove godine bilo posebno teško jer je Ministarstvo kulture tek tokom leta objavilo rezultate konkursa, a Grad Beograd ga nije ni raspisao.
Treba reći da je „7 veličanstvenih“ više poznat i priznat van granica Srbije nego u svojoj zemlji.
Izvor: SEEcult
Država u okviru Ekspa gradi nekakav Centar muzikalnosti za koji niko ne zna šta je, dok novca za davno planiranu i obećanu zgradu Beogradske filharmonije nema
Već na početku mandata, novi predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Pavle Pekić izdvojio se od svojih prethodnika time što je za Predsedništvo izabrao osam koleginica
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
