U petak, festival „7 veličanstvenih“ počinje dvadeseti put. Prikazaće dugometražne evropske dokumentarne filmovime o težnji ka nečem što je san
U petak trinaestog, dvadeseti put će početi „7 veličanstvenih“, Festival evropskog dugometražnog dokumentarnog filma.
U Beogradu, u MTS dvorani, otvoriće ga „Pijanoforte“ poljskog reditelja Jakuba Pjonteka, a do 19. septembra biće prikazano još šest izuzetnih ostvarenja, uz razgovore sa njihovim autorima, te jednu specijalnu projekciju. Selektori su osnivači „7 veličanstvenih“, Zoran i Svetlana Popovi. a koselektor jeTue Stina Milera.
Popovići su pokrenuli festival zadivljeni programom čuvenog Festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), u trenutku kada je moderni dokumentarizam počeo “na prepad” da osvaja festivale, pa i bioskope namenjene igranom filmu, te su poželeli da ovdašnjoj publici prenesu sve te lepote i vrhunske domete.
“Naš festival pratio je u korak razvoj nove, očaravajuće vrste filma. Publika je to brzo prepoznala, a glas o fantastičnim projekcijama i nesvakidašnjoj festivalskoj atmosferi pronosili su Evropom neki od najeminentnijih evropskih dokumentarista koji su s radošću dolazili u Beograd”, istakao je Zoran Popović medijima, predstavljajući jubilarni festival.
“Čini mi se da smo došli do selekcije dostojne jubilarnog izdanja”, rekao je Popović o selekciji.
Odabrane filmove objedinjuje težnja ka nekom vrhunskom cilju, “potreba da se ne odustaje ni kada je najgore, traženje puteva da ostvarite nešto što je san. Filmovi govore o lepoti prirode, lepoti čoveka, o težnji da se svetu pokaže za šta je sve čovek sposoban”, objasnili su selektori
“Pijanoforte” je film o svojevrsnoj Olimpijadi za mlade pijaniste, takmičenju “Frederik Šopen”, koje svake pete godine u Varšavi okuplja umetnike spremne na tešku borbu s konkurentima, ali i samima sobom. Dešava se iza kulisa, vrlo je napet, i krasi ga briljantno izvedena i filmski predstavljena muzika.
Festival će zatvoriti “Bilo jednom u jednoj šumi” velike finske autorke Virpi Sutari, koja će treći put biti gošća Beograda. Njen novi film očarava lepotama finskih šuma, ali otkriva i mračne pretnje uništavanja zbog profita, dok se grupa aktivista tome beskompromisno suprotstavlja.
Tokom prethodnih 20 godina, na festivalu su prikazani i filmovi dva domaća autora – Mile Turajlić i Mladena Kovačevića.
Iako se na kraju sve dobro završilo, tokom priprema festivala bilo je izvesnih organizacionih teškoća. Zoran Popović je medijima rekao da je podrška Ministarstva kulture stalna, a Grada Beograda povremena, ali da je problem što svake godine moraju da se prijave kao da je reč o prvom izdanju.
“Razgovarali smo s mnogim ministrima kulture, ali nije bilo razumevanja za nešto što bi bio konstantan odnos, umesto da svake godine konkurišemo kao pojedinačni projekat”, izjavio je Popović, dodajući da je ove godine bilo posebno teško jer je Ministarstvo kulture tek tokom leta objavilo rezultate konkursa, a Grad Beograd ga nije ni raspisao.
Treba reći da je „7 veličanstvenih“ više poznat i priznat van granica Srbije nego u svojoj zemlji.
Izvor: SEEcult
Zahvaljujući argumentima građana, korigovan je prvobitni projekat za rekonstrukciju Svetosavskog platoa. Umesto ranije predviđenog betona, biće posađeno 130 hrastovih stabala
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Džejms Li Berk, Neonska kiša; s engleskog preveo Milo Pitaki; Veseli četvrtak, Beograd, 2026.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
