Lica: Čeda, naočit mladić u kožnoj jakni, kratko ošišan; Mik, vršnjak Sl. Miloševića, dugokos, ima farmerke i majicu kroz koju mu se proziru rebra
Mesto radnje: kafić „Teacay“ u ulici Lafajet (Lafayett) na Menhtenu
ČEDA: Mnoge grupe konkurišu za letnje termine u Srbiji, ali smo mi još pre petog oktobra obećali da ćemo dovesti vas; naš najveći takmac u Srbiji bio je na koncertu Bore Đorđevića i verovatno je „Riblja čorba“ najviše što on i njegova kamarila mogu da ponude, eventualno da Kusturičin bend odsvira par stvari, mi mislimo da građani zaslužuju mnogo više…
MIK: Preneću momcima, sigurno će im mnogo značiti, kaži mi je l´ Bora još ima tri lične karte, ha, ha, ha, vi mislite da Srbi vole jebene Rolingstonse, a da Rolingstonse jebeno boli ona stvar za vas! Ne znate sa koliko proklete pažnje i ja i moja ekipa pratimo sve što se u Srbiji vraški brzo i naopako događa! Zato nas je otvaranje Merkatora toliko iznenadilo. Da smo blagovremeno znali, nastupili bismo kao predgrupa Bobi Stefanoviću, dobili smo kasetu sa otvaranja, eno, ekipa uveliko skida stvar (peva hinjenim baritonom, s naporom gurajući tonove naviše) „Obriši suze, draga“…
ČEDA(pocrveni): To je i za nas ispalo nekako navrat-nanos, ali naći ćemo neku prigodu, uostalom, ako zasigurno dolazite, Skupština može da proglasi neki datum za praznik, da što više ljudi dođe na koncert, mada leti ima dosta i crkvenih praznika…
MIK: Pa na to i mislim! Verovatno nemaš pri sebi crkveni kalendar, da nanišanimo prokleto crveno slovo pa da prašimo uz zvona onog vašeg hrama, kako beše…
ČEDA: Svetosavskog. Svetog Save. Zvona su, Bohu hvala, montirana, Šef je priredio donatorsku večeru na kojoj je za dogradnju sakupljeno sedamdeset…
MIK: Znam, čoveče, nemoj da me zajebavaš. Sedamdeset dva miliona u vašoj jebenoj valuti, znao sam i naziv, denara, ne, to je makedonsko, nema veze, milion i dvesta hiljada dolara… To je jebeno i prevagnulo da prihvatimo svirku u Beogradu – što ste pakleno talentovano režirali peti oktobar, pa osnovali jebeni konzorcijum…
ČEDA: Mi baš ne ljubimo takve epitete kad su sakralne stvari u pitanju, konzorcijum je iz najdubljih verskih ubeđenja osnovao premijer Srbije, rodonačelnik ideje uvođenja veronauke u škole…
MIK: Znam, nisam ništa loše jebeno mislio! Naprotiv. Naš uslov je da pržimo za neki blagdan, šta misliš o Svetom Iliji!
ČEDA: Sve najlepše, naravno, je l’ kod vas isto postoji Sveti Ilija, samo dve nedelje ranije?! Sveti Ilija je super lik, nećemo reći da ste slobodni početkom avgusta nego da smo mi insistirali – ili na Svetog Iliju ili nikako! Vama je svejedno, a nama će tamo dosta značiti…
MIK: Znam, čoveče. Pratim srpsku opoziciju deset godina, i znam koliku ulogu imaju vera i Crkva. Svi mitinzi bili su zakazivani na praznike, kako beše, Vidovdanski sabor, Velikogospojinski miting, imam vaš kalendar, znam devedeset odsto prok… devedeset odsto svetaca, Sveti Ilija je drugi avgust, to jebeno znam, ne znam koji je dan, da li će rulja moći da dođe iz unutrašnjosti i okolnih država…
ČEDA: Imam ja organajzer, subota! Ima Boga! Sveti Ilija Gromovnik, pokrovitelj koncerta Rolingstonsa! Tokom završne pesme slavne grupe grom spržio pojačalo i sistem rasvete, zezam se, daleko bilo, ne znam o Svetom Iliji ništa osim da je bog groma, kao i Perun…
MIK: Sveti Ilija je imao plamene pelene, mladost je proveo u prokletoj pustinji i bogomisliju, carstvo je tada bilo razdeljeno na dva nejednaka dela, baš kao Jugoslavija danas, e, pa jedan od jebenih vladara, Ahav, imao je hanumu iz Sirije, beštija ga je nagovorila da podigne hram sirijskom Bogu, Vaalu…
ŠEDA: Čuo sam za tog Vaala, Baala…
MIK: E, tu se Sveti Ilija prokleto dobro istakao, zatvorio je pakleno nebo na neke tri i po godine, pa nije bilo kiše, onda je spustio neopevan oganj i kišu, jednoj udovici umnožio je ulje i brašno, žena u nesvest, njemu i to bude malo te joj oživi sina, dok je lošem momku Ahavu, sirijskom zetu i ovoj njegovoj, Jezavelja se zvala, prorekao baš gadne stvari, da će mu psi lizati krv, a nju da će proždrljekati, iako je i ona u najboljoj jebenoj nameri radila to što je radila. A imaš i Svetog Iliju patrijarha, onog što se sa kolegom iz Antiohije Flavijanom dogovorio da umre istog dana kad umre i car, car ih je prethodno bio prognao pa su rešili da se na Sudu Božijem pojave zajedno sa njim, praktično kao svedoci optužbe…
ČEDA: Jako lepa priča, potražiću je na internetu čim se prvi put budem ulogovao, nego, ako smo se o terminu dogovorili, da vidimo šta ćemo sa ulaznicama…
MIK: Mislim da smo Mađare svojevremeno pocepali sa pedeset prokletih dolara po lobanji, vi Srbi ste kul, vama pripada bloody discount, kako ti zvuči trideset pet dolara…
ČEDA: Neka bude četrdeset. To je otprilike trećina mesečne plate, to svaki ljubitelj rokenrola može sebi da priušti. Da ste zacepili i pedeset dolara, mi bismo dotirali deset dolara po karti, sto hiljada puta deset, milion, bila bi donatorska večera za Rolingstonse kao što je bila za Hram, najimućniji Jugosloveni pomogli bi sirotinji i srednjem staležu da i ovi dođu na koncert, ali ovako je još bolje!
TWO DAYS LATER
Studio televizije PINK, voditelji, gosti, od pređašnjih Čeda
ČEDA: Rolingstonsi su hteli da dođu na Svetog velikomučenika Pantelejmona, njima je zapravo bilo važno da bude vikend i da bude početak avgusta, ali mi smo insistirali da bude na Svetog Iliju. Rolingstonsi su pratili Slobino hapšenje i bilo im je jasno da će na kraju biti po mome: „Mora da bude za Svetog Iliju, makar Sveti Ilija padao u ponedeljak!“, rekao sam i izašao iz apartmana. Ispostavilo se da je u pitanju isto subota, Kejt me je sustigao kod recepcije, pa smo prešli na pregovore o ceni karata. Oni ne rade ispod 50 dolara po ulaznici! Bili smo, naravno, pripravni na tu mučku cenu, sreća te smo prekaljeni posle naganjanja s Pariskim klubom (Labus je samo pokupio kajmak!), da ne dužim, cenu smo uspeli da oborimo na 40 dolara, tako da je svaki ljubitelj rokenrola već sada dobar deset evra! Znači, za nepune tri godine: doveden Majkrosoft, održana donatorska večera, dovedeni Rolingstonsi, malo li je, ja tvrdim da nije!
