White shark

Devetnaestogodišnjaka su roditelji isterali iz kuće jer je obelodanio koji mu se pol u ovom trenutku njegovog dijalektičkog razvoja čini privlačnijim. Možda su brižni žiznodavci unekoliko i podozrevali kako im je čedo seksualno orijentisano, ali su ga trpeli, sad su mu međutim dali šut-kartu, tako mu i treba, da se fino krilo još bi uživalo u toplini roditeljskog doma, s druge strane, punoletno je i roditeljima zakon, kad bi slučajno i hteo, ne bi mogao ništa: em si to što jesi, em nećeš da kriješ, izvoli u beli svet!

Momak je, koliko ja shvatam, u gostima kod drugarice, a njeni ne znaju kako je do te posete i boravka došlo, šta je pravi razlog. Novinari, gde sam, gle, i ja, pišu o tome ne pitajući se šta će biti sa gostom ako roditelji te drugarice baš iz novina saznaju zahvaljujući čemu su mu pružili konak i gostoprimstvo – mogli bi da ga naprasno isprate, i ne zbog njegove razglašene homoseksualnosti nego zbog kćerinjeg uskraćivanja informacija na koje kućevlasnik i roditelj ima moralno ako ne i zakonsko pravo: „Da si nam rekla celu istinu, da su ga roditelji najurili, i zašto su ga najurili, mogao bi kod nas da ostane dok ne dobije kredit za stan ili dok se na drugi način ne skući, ovako međutim…“

Momku se javila i tetka iz Novog Sada, drugoobrukane posle Kuršumlije varoši, čoveče, prvi osvedočeni homoseksualac u ko zna koliko staroj i samim heteroseksualnoj lozi: tetki, videvšoj da je mali krenuo put severa, sinu da bi njegova naredna stanica mogao biti Novi Sad, te mu brže-bolje javi da se mane toga dolaska, ušpara mu dobra žena putne troškove i poljubac u zabravljena vrata! Pa koliko je samo tetka Ivana Fjodoroviča Šponjke gorela od želje da ga oženi, srce tetkino, tako sigurno i ova tetka novosadska, ali ostavimo teticu u njezinoj pravednoj ogorčenosti koja je urodila odbitkom azila – šta mladi građanin da radi?

Imaju li LGBT udruge kakvu sigurnu kuću gde bi žrtve nasilja (zar nije nasilje kad ti najbliži uskrate krov nad glavom, koricu hleba, grejanje, posteljinu, televiziju i sve što ide uz vek. ognjište i rod. kuću) privremeno odsele? Jer, prognanik se okuražio može biti i zahvaljujući njihovoj kampanji i borbi za ove godine izostavšu Paradu ponosa: ovo što ja osećam nije greh, nije bolest, nije sramota, nije pakost, nije kapric, neću da se krijem… Avaj, pretpostavljam da zastupnici ravnopravnosti seksualnih poriva nemaju ni sigurne kuće ni budžet iz koga bi novobeskućnicima (postavšim to baš zbog borbe protiv licemerja) ponudile nužan smeštaj. Padoše mi na pamet stanovi koje reklamira Homen, koji su oduzeti od kriminalaca, kirije su niže nego za neoduzete stanove, ama od ovih homenovskih podstanarstvo zazire jer se plaši da bi kažnjenici mogli na novim žiteljima iskaliti sav gnev koji neguju naspram države. Zaplenjene nekretnine izdaju se samo na šest meseci, za slučaj da kolo od sreće uokoli i da kriminalcima bude ipak vraćena njihova umalo ne rekoh dedovina, njihov plen ovaploćen u stambenu jedinicu, državin agent priznaje i da većina zaplenjenih stanova vapije za opravkama, tu bi Rasim Ljajić koji je bezmalo sam i takoreći iz svog džepa renovirao Jovankinu vilu mogao da se uključi kao savetnik i kao predradnik, dakle, ako g. državin sekretar čita ove nedostojne redove i ako ima višak stamb. prostora, neka se obrati mladom Kuršumljaninu (jesam li dobro rekao?) koji je slavniji na internetu nego u stvarnosti, neka mu ponudi garsonjeru, ali i sezonski posao od kojeg bi ovaj mogao da plaća tu ma koliko skromnu kiriju i koji bi mu ulio još malo samopouzdanja, sada kada mu i sreća i tetka iz Novog Sada okrenule leđa.

&

Ima, uostalom, još onih koji bi se morali naći domaćem izbeglici, lažnome takoreći azilantu: svi oni koji su pridoneli da mladićevi roditelji donesu razmerno okrutnu odluku. Nezaposlenom beskućniku morali bi pomoći svi koji su roditelje u njihovom tradicionalnom stavu dodatno učvrstili govoreći kako je homoseksualnost dopuštena, ali između četiri zida! Jer su roditelji taj moralni poklič iz samog vrha države povezali sa vlasništvom nad stanom i kazali: „Da, ali ne između naša četiri zida, sikter odavde!“ Terani od kuće je možda kazao: „Dobro, ne moramo između ova četiri zida, ja trenutno i nemam partnera“, ali su roditelji trvda srca bili i momak je predao ključeve da ne bi oca i mater izlagao trošku menjanja brave.

Dakle, cela je porodica podvrgnuta i kuršumlijskom mnjenju i svemu što joj je stizalo iz Beograda te razvijenijih delova Srbije, kao što je Jagodina. Smatram da je g. Palma svojom rečitošću, statusom i stasom uticao na roditelje i na epilog porodične raspre te bi sada trebalo da obeskućenoj žrtvi svoje propagande malko pomogne. Hteo je da zaposli jedinu lezbijku koju su naučnici otkrili u Jagodini (ili se samorazotkrila, svejedno), našao joj je bio posao, jer on to može, ali je srećnica da bi bila još srećnija otišla sa voljenom osobom na more i proćerdala životnu priliku tj. karijeru, e, neka sada Palmini ljudi nađu momka iz Kuršumlije i neka se potonji nastani u Jagodini! Ako dobije posao sam će plaćati stan (ima i Jagodina valjda kakvog razbojnika kome je oduzeta njegova mirnodopska ama protivzakonita dobit u vidu stana!), i mogla bi priča o kuršumlijskoj obitelji koja je postala žrtvom atmosfere u državi dobiti još kako lep rasplet, bludni sin radi kao čuvar u Akvaparku i evo ga na televiziji: „Da nisam bio gej i danas bih tavorio u Kuršumliji, čika-Palmi zahvaljujem za posao, vodeni svet sam toliko zavoleo da me trenutno ne privlače ni momci ni devojke, treniram ronjenje i štedim da se upišem u višu pomorsku školu, prošle nedelje posetili su me roditelji, evo smo se zajedno slikali pored bele ajkule.“