Vučić piše pisma čitalaca: Dragi Bravo…

Svetski mediji konačno su u poslednjih nekoliko nedelja obratili više pažnje na političku krizi u Srbiji i počeli da skreću pažnju na represiju koja ovde vlada.

Ukratko, uredništva tri ugledna evropska medija – Gardijan, Fajnenšel tajms i Le Mond – saglasna su u oceni da protesti u Srbiji razotkrivaju prirodu vlasti Aleksandra Vučića i da Evropa ne sme da ćuti. Kada je reč o prirodi režima u Srbiji, opisana je kroz termine: represija, autoritarni predsednik, lažna demokratija…

Sa’ću ja da vam objasnim

Aleksandar Vučić prvo je pljunuo u plajvaz i napisao odgovor Fajnenšel tajmsu, reagujući na editorijal pod naslovom „Vreme je da se prestane sa popuštanjem autoritarnom predsedniku Srbije“.

Naravno, nije izneo istinu, već je napisao: „Tokom proteklih devet meseci, Srbija se suočila sa desetinama hiljada neprijavljenih okupljanja. Ono što je počelo kao studentski protesti, pretvorilo se u manje blokade koje predvode ekstremističke grupe, često obeležene vandalizmom, uznemiravanjem i jasnim pokušajima izazivanja nemira i nasilja. Policija je reagovala sa maksimalnom uzdržanošću u teškim okolnostima.“

Zatim se obratio Gardijanu i opet nije bio iskren: „Početni zahtevi studentskih protesta krajem prošle godine brzo su ispunjeni. Pokrenuli smo istrage, objavili hiljade dokumenata o renoviranju železničke stanice i povećali sredstva za obrazovanje, a premijer je podneo ostavku, preuzevši odgovornost za sukobe mladih povodom tog pitanja. Ipak, demonstracije su se nastavile, pomerajući fokus sa traženja pravde na otvorene političke ciljeve: uklanjanje vlade mimo demokratskih procesa.“

Naređao je još neke neistine: da je nudio dijalog više puta, da su zli demonstranti to uporno odbijali, da su desetine hiljada neprijavljenih skupova u Srbiji održane uz mali broj ljudi (desetak), ali su poremetile svakodnevni život građana.

Čemu ovo

Ova dva pisma evropskim medijima gotovo su identična. Međutim, pitanje je kome su namenjena. Čitaoce ovih medija teško da mogu preterano interesovati: reč je o kredibilnim medijima koji sa publikom imaju izgrađen odnos poverenja.

Naravno da će više verovati njima, nego nekom političaru o kom su načuli tek nešto ili ništa.

Ako su pisma namenjena uredništvima, pitanje je koji efekat treba da postignu. Pomenut je, ima pravo na reakciju ili demanti, objavili su njegova pisanija i tu se priča završava. Ali, mi ovde pričamo o Aleksandru Vučiću, koji verovatno smatra da je „zagrmeo“, da im je odbrusio, da ih je zastrašio.

Problem za našeg Aleksandra leži u tome što nije reč o RTS-u na kom može da se dere na novinare dok im sedi u studiju, njegovim glasilima kojima diktira naslove, pa ni o N1 i Novoj koje može da guši, davi i uništava.

No, u njegovom svetu deluzija, jer je izvesno da se preselio u paralelnu stvarnost, izvesno čuči ona misao koju je izgovorio naglas o medijima Junajted Grupe: „Da sam hteo da ih ugasim, ugasili bismo ih.“ Poraženi političar koji pravi poslednje očajničke trzaje da opstane na vlasti, verovatno mašta kako ima supermoć da ugasi Gardijan ili Fajnenšel tajms.

Ovo mu je baš glupo

Ako je u njemu još zdravog razuma ostalo, odgovore poslate evropskim medijima namenio je najpre ovdašnjoj publici, u Srbiji. Ali, i to je glup potez.

Ne postoji više ništa što može da kaže ili uradi, kako bi stanje vratio na ono od pre 1. novembra 2024. kad je pala nadstrešnica u Novom Sadu. Većinski podršku građana Srbije više nema, a jednom izgubljena podrška više se ne vraća, bar ne u situacijama u kojoj se našao Aleksandar Vučić.

Glup je ovaj potez, ne samo u slučaju pisanja pisama strancima za domaću upotrebu, već i na svakom drugom nivou. U nedelji kad on piskara o suzdržanoj policiji i podivljalim grupicama ekstremista, u Srbiji imamo razbijenu krvavu glavu studentkinje Pravnog fakulteta, imamo produženje kućnog pritvora novosadskim aktivistima za još tri meseca, a imamo i audio snimke koji dokazuju da je Vučić umešan u pokušaj uništavanja dve nezavisne televizije – N1 i Nova S.

I na kraju, imamo tu zastrašujuću izjavu: „Da sam hteo da ih ugasim, ugasili bismo ih.“ On se odavno više ne skriva iza maske demokrate, međutim, ova izjava je korak dalje. To je priznanje da je prešao u novi modus, u kom mu je ostala samo gola sila i ne plaši se da je upotrebi.

Praviti dugoročne prognoze u današnjoj Srbiji nije zahvalno. Kratkoročno, jasno nam je šta sledi: on će još jače krenuti đonom, a građani nemaju nameru da odustanu od pobune. A svetski mediji će tek imati materijala, i za tekst i za slike.

Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati.