Foto: iz privatne arhive
„Danas vrednoća i marljivost nisu na ceni, pa se Česi vraćaju u maticu, i to masovno, kao što su se nekad i doseljavali. Paradoksalno ili ne, u matici ti ljudi pate za zavičajem koji je u međuvremenu za njih postala Bela Crkva“
Ove nedelje se u Beogradu održava 15. Beldoks, Međunarodni festival dokumentarnog filma. Na primeru više od sto filmova iz celog sveta, posvećen je smelim, autentičnim i kreativnim filmovima koji podstiču na razmišljanje, zbližavaju ljude i inspirišu ih da veruju u promene.
Jedan od takvih prikazan je sinoć u programu Posebne projekcije, Pod našim prozorima, dugometražno-dokumentarni film u režiji Slobodanke Radun i Vladislave Vojnović, koja je i autor scenarija. Pod našim prozorima je priča o južnobanatskim Česima koji su se pre 200 godina doselili u Srbiju, a sad se vraćaju u maticu.
Vladislava Vojnović film opisuje kao ličnu priču o Beloj Crkvi u kojoj je rođena i u kojoj živi većina češke manjine, i kaže da je „to svet koji nezaustavljivo nestaje.“
„Kad su se doseljavali u ove krajeve u XIX veku, nije to bila Srbija. Bio je to južni deo Ugarske, nešto lakši za život nego planinski predeli iz kojih su dolazili. Bela Crkva je bila uređen, multinacionalni i multikonfesionalni grad u pitomoj kotlini na obroncima Karpata, u kome su Česi videli mogućnost prosperiteta i bolju budućnost za potomke. Većina stanovnika je bila nemačka, ali su elitu činili i Jevreji, Srbi, Cincari, a posle 1918. i beli Rusi. Rad se cenio, a Česi su bili, kao što su i ostali, vredni i marljivi, dakle cenjeni“ objašnjava Vladislava Vojnović.
Danas, vrednoća i marljivost nisu na ceni, kaže, „pa se Česi vraćaju u maticu, i to masovno, kao što su se nekad i doseljavali. Tamo rade mnogo više, a čini se da imaju manje slobodnog vremena. Paradoksalno ili ne, u matici ti ljudi pate za zavičajem koji je u međuvremenu za njih postala Bela Crkva“.
Jedna od njihovih upečatljivih rečenica u filmu glasi: „Bela Crkva je prelep grad koji više nije tu.“
Vladislava Vojnović u njoj vidi da je „zaboravnost i nemanje osećanja za tradiciju ono što briše sve. Prelepe štukature na fasadama ravnaju se, kibic-fensteri zamenjuju se aluminijumom i plastikom, selo se snabdeva u Lidlu, stari zanati se gase, a opšte mesto kulture postaju rijalitiji i jeftine TV-serije. Nije čak ni reč o ideologiji, pa da kažemo da narod K und K tradiciju ne oseća kao svoju, ne, reč je samo o neznanju i tuposti koji su dobili legitimitet.“
Čehe iz Bele Crkve Vojnović opisuje kao „oličenje očuvanosti strukture jednog smislenijeg vremena i načina postojanja. Bez obzira na lične istorije, na socijalne slojeve iz kojih dolaze i na nivo formalnog obrazovanja, ti ljudi koji su najčešće zanatlije i poljoprivrednici, uvek su tačni i pedantni, uvek s kućnim vaspitanjem koje iz njih prosijava, većina je muzički obrazovana. Njih nije dotakao proces lokalnog i globalnog uprostačenja, a nešto od toga preneli su i na potomke. Na licima starih Čehinja i Čeha može se videti starinska kultivisana marljivost. Ta dirljiva pristojnost krotkih i vrednih.“
Godinama unazad, belocrkvanski Česi se vraćaju u zemlju odakle su došli. Do pre 15 godina, Bela Crkva je imala 12.000 stanovnika a sad ima samo 4.000 i jedna je od najnerazvijenijih opština Vojvodine.
„I niko ništa ne čini da ti Česi ostanu, ali zato čine da iz Bele Crkve odu i Srbi i svi ostali“ kaže Vojnović i navodi primer iz filma, šustera koji od 1900. godine ima obućarsku radnju na istom mestu. „Umesto da od njegove radnje naprave muzej starog zanata, umesto da mu pomažu da što duže traje, nadležni ga opterećuju raznim nametima i pravilima.“
Stanovnici Bele Crkve neće videti film Pod našim prozorima u svom mestu, iako priča o njima i iako oni u njemu glume. Nema gde: bioskop je pretvoren u kineski tržni centar, a pozorište, današnji Kulturni centar, prokišnjava.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Svako ko nije uz vlast može da očekuje neku vrstu packe“, kaže za „Vreme“ Marija Radovanović, koja je branila zakon pa je zato otpuštena sa Medicinskog fakulteta u Beogradu
Počeo je glavni pretres u slučaju „Generalštab“. Ministru kulture Nikoli Selakoviću na teret se stavlja krivično delo falsifikovanje dokumenata
Prema istraživanju Biroa za društvena istraživanja (Birodi), predsednik Ustavnog suda i profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov imao je 171 televizijsko gostovanje od januara prošle do januara ove godine, a u najvećem broju slučajeva govorio je o političkim temama
Setu pravosudnih zakona koje je predložio Uglješa Mrdić, a potpisao ih Aleksandar Vučić, legitimitet su dali opozicioni poslanici koji nisu napustili Skupštinu Srbije, kaže nekadašnji diplomata Srećko Đukić
Uz iskustva autokratskih kolega - Putina, Mila Đukanovića, Orbana, Erdogana - Aleksandar Vučić, posle dva predsednička mandata, puca ponovo na položaj premijera
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Šta bi ste izabrali između glasa za Vučića i tri crvene ili da vam iseku struju? Pogotovo ako radite najgrublje povremene poslove, niste bili i nikad nećete otići na more, niti odvesti decu kod zubara
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
