Foto: iz privatne arhive
„Danas vrednoća i marljivost nisu na ceni, pa se Česi vraćaju u maticu, i to masovno, kao što su se nekad i doseljavali. Paradoksalno ili ne, u matici ti ljudi pate za zavičajem koji je u međuvremenu za njih postala Bela Crkva“
Ove nedelje se u Beogradu održava 15. Beldoks, Međunarodni festival dokumentarnog filma. Na primeru više od sto filmova iz celog sveta, posvećen je smelim, autentičnim i kreativnim filmovima koji podstiču na razmišljanje, zbližavaju ljude i inspirišu ih da veruju u promene.
Jedan od takvih prikazan je sinoć u programu Posebne projekcije, Pod našim prozorima, dugometražno-dokumentarni film u režiji Slobodanke Radun i Vladislave Vojnović, koja je i autor scenarija. Pod našim prozorima je priča o južnobanatskim Česima koji su se pre 200 godina doselili u Srbiju, a sad se vraćaju u maticu.
Vladislava Vojnović film opisuje kao ličnu priču o Beloj Crkvi u kojoj je rođena i u kojoj živi većina češke manjine, i kaže da je „to svet koji nezaustavljivo nestaje.“
„Kad su se doseljavali u ove krajeve u XIX veku, nije to bila Srbija. Bio je to južni deo Ugarske, nešto lakši za život nego planinski predeli iz kojih su dolazili. Bela Crkva je bila uređen, multinacionalni i multikonfesionalni grad u pitomoj kotlini na obroncima Karpata, u kome su Česi videli mogućnost prosperiteta i bolju budućnost za potomke. Većina stanovnika je bila nemačka, ali su elitu činili i Jevreji, Srbi, Cincari, a posle 1918. i beli Rusi. Rad se cenio, a Česi su bili, kao što su i ostali, vredni i marljivi, dakle cenjeni“ objašnjava Vladislava Vojnović.
Danas, vrednoća i marljivost nisu na ceni, kaže, „pa se Česi vraćaju u maticu, i to masovno, kao što su se nekad i doseljavali. Tamo rade mnogo više, a čini se da imaju manje slobodnog vremena. Paradoksalno ili ne, u matici ti ljudi pate za zavičajem koji je u međuvremenu za njih postala Bela Crkva“.
Jedna od njihovih upečatljivih rečenica u filmu glasi: „Bela Crkva je prelep grad koji više nije tu.“
Vladislava Vojnović u njoj vidi da je „zaboravnost i nemanje osećanja za tradiciju ono što briše sve. Prelepe štukature na fasadama ravnaju se, kibic-fensteri zamenjuju se aluminijumom i plastikom, selo se snabdeva u Lidlu, stari zanati se gase, a opšte mesto kulture postaju rijalitiji i jeftine TV-serije. Nije čak ni reč o ideologiji, pa da kažemo da narod K und K tradiciju ne oseća kao svoju, ne, reč je samo o neznanju i tuposti koji su dobili legitimitet.“
Čehe iz Bele Crkve Vojnović opisuje kao „oličenje očuvanosti strukture jednog smislenijeg vremena i načina postojanja. Bez obzira na lične istorije, na socijalne slojeve iz kojih dolaze i na nivo formalnog obrazovanja, ti ljudi koji su najčešće zanatlije i poljoprivrednici, uvek su tačni i pedantni, uvek s kućnim vaspitanjem koje iz njih prosijava, većina je muzički obrazovana. Njih nije dotakao proces lokalnog i globalnog uprostačenja, a nešto od toga preneli su i na potomke. Na licima starih Čehinja i Čeha može se videti starinska kultivisana marljivost. Ta dirljiva pristojnost krotkih i vrednih.“
Godinama unazad, belocrkvanski Česi se vraćaju u zemlju odakle su došli. Do pre 15 godina, Bela Crkva je imala 12.000 stanovnika a sad ima samo 4.000 i jedna je od najnerazvijenijih opština Vojvodine.
„I niko ništa ne čini da ti Česi ostanu, ali zato čine da iz Bele Crkve odu i Srbi i svi ostali“ kaže Vojnović i navodi primer iz filma, šustera koji od 1900. godine ima obućarsku radnju na istom mestu. „Umesto da od njegove radnje naprave muzej starog zanata, umesto da mu pomažu da što duže traje, nadležni ga opterećuju raznim nametima i pravilima.“
Stanovnici Bele Crkve neće videti film Pod našim prozorima u svom mestu, iako priča o njima i iako oni u njemu glume. Nema gde: bioskop je pretvoren u kineski tržni centar, a pozorište, današnji Kulturni centar, prokišnjava.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Glavna tema Svetskog ekonomskog foruma u Davosu biće razuzdano ponašanje predsednika SAD Donalda Trampa. Prvi čovek Srbije ide na Alpe s drugačijom agendom
Na skupu u Novom Sadu „Šta znači pobeda“ govorilo se najviše o lustraciji i Zakonu o poreklu imovine, što treba shvatiti kao najavu prve dve programske tačke studenata
Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomera datume vanrednih izbora, studentski pokret i opozicija koriste vreme za jačanje logistike i terenski rad. Pitanje više nije da li će izbora biti, već kome odlaganje ide u korist
Studenti najavljuju protest u Novom Sadu kao uvod u novu fazu delovanja. Cilj im je da javnosti predstave konkretna rešenja i nastave pritisak na vlast za ispunjenje njihovih zahteva
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
