Foto: iz privatne arhive
„Danas vrednoća i marljivost nisu na ceni, pa se Česi vraćaju u maticu, i to masovno, kao što su se nekad i doseljavali. Paradoksalno ili ne, u matici ti ljudi pate za zavičajem koji je u međuvremenu za njih postala Bela Crkva“
Ove nedelje se u Beogradu održava 15. Beldoks, Međunarodni festival dokumentarnog filma. Na primeru više od sto filmova iz celog sveta, posvećen je smelim, autentičnim i kreativnim filmovima koji podstiču na razmišljanje, zbližavaju ljude i inspirišu ih da veruju u promene.
Jedan od takvih prikazan je sinoć u programu Posebne projekcije, Pod našim prozorima, dugometražno-dokumentarni film u režiji Slobodanke Radun i Vladislave Vojnović, koja je i autor scenarija. Pod našim prozorima je priča o južnobanatskim Česima koji su se pre 200 godina doselili u Srbiju, a sad se vraćaju u maticu.
Vladislava Vojnović film opisuje kao ličnu priču o Beloj Crkvi u kojoj je rođena i u kojoj živi većina češke manjine, i kaže da je „to svet koji nezaustavljivo nestaje.“
„Kad su se doseljavali u ove krajeve u XIX veku, nije to bila Srbija. Bio je to južni deo Ugarske, nešto lakši za život nego planinski predeli iz kojih su dolazili. Bela Crkva je bila uređen, multinacionalni i multikonfesionalni grad u pitomoj kotlini na obroncima Karpata, u kome su Česi videli mogućnost prosperiteta i bolju budućnost za potomke. Većina stanovnika je bila nemačka, ali su elitu činili i Jevreji, Srbi, Cincari, a posle 1918. i beli Rusi. Rad se cenio, a Česi su bili, kao što su i ostali, vredni i marljivi, dakle cenjeni“ objašnjava Vladislava Vojnović.
Danas, vrednoća i marljivost nisu na ceni, kaže, „pa se Česi vraćaju u maticu, i to masovno, kao što su se nekad i doseljavali. Tamo rade mnogo više, a čini se da imaju manje slobodnog vremena. Paradoksalno ili ne, u matici ti ljudi pate za zavičajem koji je u međuvremenu za njih postala Bela Crkva“.
Jedna od njihovih upečatljivih rečenica u filmu glasi: „Bela Crkva je prelep grad koji više nije tu.“
Vladislava Vojnović u njoj vidi da je „zaboravnost i nemanje osećanja za tradiciju ono što briše sve. Prelepe štukature na fasadama ravnaju se, kibic-fensteri zamenjuju se aluminijumom i plastikom, selo se snabdeva u Lidlu, stari zanati se gase, a opšte mesto kulture postaju rijalitiji i jeftine TV-serije. Nije čak ni reč o ideologiji, pa da kažemo da narod K und K tradiciju ne oseća kao svoju, ne, reč je samo o neznanju i tuposti koji su dobili legitimitet.“
Čehe iz Bele Crkve Vojnović opisuje kao „oličenje očuvanosti strukture jednog smislenijeg vremena i načina postojanja. Bez obzira na lične istorije, na socijalne slojeve iz kojih dolaze i na nivo formalnog obrazovanja, ti ljudi koji su najčešće zanatlije i poljoprivrednici, uvek su tačni i pedantni, uvek s kućnim vaspitanjem koje iz njih prosijava, većina je muzički obrazovana. Njih nije dotakao proces lokalnog i globalnog uprostačenja, a nešto od toga preneli su i na potomke. Na licima starih Čehinja i Čeha može se videti starinska kultivisana marljivost. Ta dirljiva pristojnost krotkih i vrednih.“
Godinama unazad, belocrkvanski Česi se vraćaju u zemlju odakle su došli. Do pre 15 godina, Bela Crkva je imala 12.000 stanovnika a sad ima samo 4.000 i jedna je od najnerazvijenijih opština Vojvodine.
„I niko ništa ne čini da ti Česi ostanu, ali zato čine da iz Bele Crkve odu i Srbi i svi ostali“ kaže Vojnović i navodi primer iz filma, šustera koji od 1900. godine ima obućarsku radnju na istom mestu. „Umesto da od njegove radnje naprave muzej starog zanata, umesto da mu pomažu da što duže traje, nadležni ga opterećuju raznim nametima i pravilima.“
Stanovnici Bele Crkve neće videti film Pod našim prozorima u svom mestu, iako priča o njima i iako oni u njemu glume. Nema gde: bioskop je pretvoren u kineski tržni centar, a pozorište, današnji Kulturni centar, prokišnjava.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zbog toga što Srbija ne ispunjava svoje obaveze u sklopu evropskih integracija, Evropska unija je blizu odluke da zamrzne predviđenu pomoć od 1,5 milijardi evra. To bi bila prva konkretna mera Brisela zbog politike Aleksandra Vučića koja gazi po standardima EU
Portugalska investiciona grupa Alpak kapital pregovara oko kupovine N1 i drugih medija Junajted grupe, kažu izvori „Vremena“. Alpak kapital, čiji je čelnik blizak Viktoru Orbanu, drži Juronjuz i koristi ga kao „franšizu za autokrate“
Mnogi kažu da „znaju za jadac“ komentarišući Vučićeve izjave da će izbore možda raspisati ovog leta. Pojedini nisu ubeđeni da samo ispaljuje probne balone
Izbori na Medicinskom fakultetu u Beogradu odigrali su se uz „sektašku superiornost“ studenata u blokadi, izjavila je predsednika Skupštine Ana Brnabić u „Hit tvitu“. U nekoj drugoj zemlji ovo bi bila neverovatna vest
Evropska unija razmatra mogućnost zamrzavanja oko 1,5 milijardi evra finansijske pomoći Srbiji zbog zabrinutosti za stanje u pravosuđu i odnose Beograda sa Rusijom, objavio je Politico. U Briselu raste nezadovoljstvo tempom reformi i usklađivanjem spoljne politike Srbije sa EU
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
