Šta govori slučaj Veselina Milića? Kako će se to odraziti na MUP i sam režim? Kakve tu veze sa svim ovim ima afera Jovanjica? I zašto je teško očekivati značajniju borbu protiv kriminala i korupcije u policiji
Sve liči na crno-bijeli noir film.
Počinje tako što šef policije glavnog grada organizira sastanak dvojice zavađenih mafijaša u elitnom restoranu, ispražnjenom za tu priliku. Prije nego što je do njega došlo, razmjenjuju se ozbiljne poruke, uvjeravanja, obećanja… Obojica ljudi se konsultiraju sa konsiljerijima i drugim suradnicima. Konačno, obojica pristaju – šef velegradske policije ima ogroman autoritet.
Neočekivano ili planirano, jedan od tih kriminalaca izvadio je pištolj i u bujici uvreda pucao u onog drugog. Ruše se stolovi, razbijaju čaše, miješaju vino i krv, dok svima zuji u ušima od ispaljenih hitaca u zatvorenom prostoru.
Što sad? Možda u šoku ili potpuno miran, policijski glavešina brzo sa svojim tjelohraniteljima – također službenim licima – kreće u pomoć počiniocu ubojstva. Možda ovako ništa nije planirano, ali nemaju izbora, svi prisutni zavise jedni od drugih, svima prijeti zatvor…
Čiste se zato tragovi krvi sa poda, kupe čaure koje je moguće naći bez zavlačenja u svaki ćošak, iznosi tijelo na sporedna vrata i trpa u gepek počinioca, zagleda niz ulicu, baca bar jedan telefon. Sve ovo traje u žurbi uz psovke, nervozu, napetost… Na kraju, još jednom prije razilaska – ništa nije bilo, sve je dobro, svi se izvlačimo. Policijski glavešina nije bilo tko, on će srediti čitav džumbus.
Da li je bilo ovako? Nije još poznato. Međutim, zna se da je u ovom kontekstu uhapšen Veselin Milić, načelnik beogradske policije i više drugih osoba. Svi oni su na ovaj ili onaj način povezani s nestankom Aleksandra Nešovića Baje za kojeg se sumnja da je likvidiran u restoranu „27“ na Senjaku. Uhapšen je i S.V. Boske – on je navodno počinilac ubojstva.
Što je točno bilo – kako se to već kaže – trebala bi pokazati istraga.
Krv, čaure i hapšenja na Senjaku: Nestanak Aleksandra Nešovića Baje
Veselin Milić je moćno ime u MUP-u. Od 2013. do 2018. nalazio se na čelu Policijske uprave Beograda, najvažnije i najbrojnije u zemlji. Tu se istako u aferi protivpravnog rušenja i maltretiranja građana u Savamali 2016. – uprkos brojnim pozivima Beograđana da se nalaze na meti nasilnika s fantomkama, policija pod Milićevom komandom nije izišla na teren i pružila im pomoć. Međutim, to mu nije pomoglo da ga tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović ne smijeni 2018. sa funkcije. Točnije – unaprijedi u pomoćnika direktora policije.
Od tada je dvije godine trajao otvoreni rat između Milića i Stefanovića. Tek kada je ministar politički zglajzao, Milić se 2020. vratio na mnogo važniju funkciju šefa beogradske policije.
Inače, poznat je po vještom političkom manevriranju unutar MUP-a, ali i van njega. Također je i dobro povezan sa različitim strukturama naprednjačkog režima. Koliko se tu vješto snalazio svjedoči i njegova stančina od 195 kvadrata u luksuznoj zgradi na Dedinju, najprije sagrađenoj, a onda bez po muke legaliziranoj. Cijena kvadrata je iznosila nešto više od 6.000 evra, a Milićeva plata je tada iznosila oko 177 000 dinara.
Kakva god da je njegova uloga u nestanku Nešovića, aktualna afera jasno pokazuje vezu između režima, policije i mafije. Nema tu nikakvih principa, ima samo para. Jasno je i još nešto. A to je da bez tih veza nikako ne bi mogli funkcionirati Ćacilend, batinaške legije, bogaćenja na raketni pogon, zataškavanja neopjevanih afera poput „Jovanjice“ i drugih „državnih poslova“. Pošteni policajci poput Slobodana Milenkovića i Dušana Mitića nakon otkrivanja najveće plantaže vutre u Evropi šikanirani su i strahuju za živote, a bogate se i napreduju oni sa prljavim značkama. Nije ovo ništa novo, ali nikad kao sada to nije ovako eksplodiralo u lice javnosti.
Milić je svakako lojalista, ali ne i superlojalista poput Marka Krička. Možda neki i smatraju da ga je Vučić posredno kritizirao tvrdeći da se prilikom impresivnog protesta 15. marta ’25. nije mogao osloniti na veći dio policije u Beogradu.
Uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić u vezi sa nestankom Nešovića na Senjaku
Ipak, Milić tu nije jedini policajac sa prljavom značkom, niti je samo on upleten u mafijaške pregovore i biznise. Pitanje zato glasi – da li je režim mogao i ovu aferu – od koje ima samo štetu – zadaviti u marku?
Izgleda da nije. Suviše ljudi je upleteno, a sam Milić ima brojne neprijatelje u MUP-u. To će reći da u policiji postoje brojne frakcije s posebnim interesima gdje svaka radi o glavi onoj drugoj. U tom kontekstu, već se stvorio red pretendenata na Milićevu funkciju.
Isto tako, ne treba očekivati iole značajniju borbu protiv kriminala i korupcije u policiji. Naprotiv – naveliko već traje kontrola štete. Njen tok će zavisiti od odnosa zavađenih policijskih frakcija i potreba Vučićevog režima. A kad je to u pitanju, naprednjaci se uvijek mogu prisjetiti da je ministar unutrašnjih poslova socijalista Ivica Dačić. Za sada treba očekivati brojne detalje iz policije o Miliću, ali nipošto suštinu.
A ona je u činjenici da korupcija ubija. Podjednako u novosadskoj tragediji i MUP-u Srbije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
