Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Najpre mali uvod. Izvesni Džon Darvin prijavio se pre desetak dana policiji u Londonu pet godina nakon što je navodno nestao veslajući u kanuu na moru i bio proglašen mrtvim. Tvrdio je da se ne seća ničega unazad sedam godina. Njegova „udovica“ En, koja je naplatila novac od osiguranja, šest nedelja pre Džonovog „uskrsnuća“, prodala je kuću i mali hotel koji je vodila i preselila se u Panamu, u prilično velikoj žurbi. Suviše sumnjivih događaja navelo je policiju da privede Džona (koji se smestio kod jednog od dvojice sinova) i evo već danima ga ispituju, a slično očekuje i njegovu ženu koja se nakon premišljanja ipak vratila u Britaniju.
Mediji spekulišu, a istraga ne demantuje, da je u pitanju zanimljiva prevara, gde su Darvinovi od osiguranja i penzionog fonda naplatili između dvesta hiljada i milion funti u prethodne četiri godine. Kao ključni dokaz da štošta tu nije u redu poslužila je fotografija sa interneta, na kojoj se bračni par i panamski agent za nekretnine osmehuju nakon zaključenog posla. Fotografija je snimljena u leto 2006. kada je En najavila komšijama da razmišlja o selidbi u Panamu. Agent za nekretnine postavio ju je na svoj sajt ne bi li privukao i druge da kupuju od njega. Tu je fino ćutala do otvaranja afere, kada ju je otkrila jedna zbunjena čitateljka tabloida „Dejli miror“, inače samohrana majka (verovatno nebitno za ovu priču).
Ona je amaterski zaključila da u današnje doba niko ne može baš da nestane na pet godina i da iza sebe ne ostavi nikakav trag na internetu. Milioni nas pametnijih bi joj rekli da joj je ta teza nategnuta i naivna, jer, naravno da može. Ona je nastavlia po svome i u Gugl ukucala tri ključne reči kojih se nijedan detektiv na svetu ne bi setio, „Džon, En, Panama“, i, klik, izlete slika sa sve ukucanim datumom fotografisanja! Sliku je onda prosledila „Dejli miroru“ i zabezeknutoj policiji. Sada već stvarno ucveljena En kratko se lomila dok nije pukla i priznala da su to zaista oni, da su nameravali da se definitivno presele u Panamu i tamo započnu novi život i da njihovi sinovi ništa o tome nisu znali (kakav spomenik roditeljstvu!).
Zašto bi se neko slikao, ako se skriva? Pa, recimo, da ne bi bio sumnjiv onome ko mu prodaje stan i to mu predloži. U tom trenutku ne pada vam na pamet da je svaka danas snimljena slika na raspolaganju svima koji imaju internet, samo ako je autor tamo postavi. Po pravilu, takva slika obično nađe put do jedine osobe koja ne bi smela da je vidi. Internet evolucija definitivno je usmrtila tajnu i svakome omogućila da bude detektiv.
Ono što će biti možda još interesantnije saznati je kako je „mrtvi“ Džon Darvin putovao tamo amo po svetu u ovih pet godina, to jest čija je dokumenta koristio. Policija ga sada optužuje da je davao „lažne izjave“ kako bi se domogao pasoša. Svejedno, to je težak udarac sofisticiranoj elektronskoj administraciji Velike Britanije koja nije registrovala ništa neobično kada se on, mrtav ‘ladan, pojavljivao na graničnim prelazima.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve