Uklanjanje Pavla Petrovića: Bio jednom jedan Fiskalni savet

Do sada se znalo: ako Fiskalni savet nešto napiše – to je tako.

Fiskalni savet nije ćutao. Niti se bavio politikom. Bio je valjda jedina preostala institucija sa kičmom, a samo je radio svoj posao – ocenjivao predloge budžeta, rebalansa, fiskalnih strategija, pisao istraživačke radove, predloge Vladi Srbije i analize.

Te hladne, precizne, opširne, ali konzicne i pitke analize, sa pohvalama radu nadležnih tamo gde im je mesto, sa mnogo češćim kritikama, takođe samo tamo gde je kritika bila potrebna, bile su apsolutno blago za svakog novinara i za zainteresovanu javnost.

Količina znanja i informacija koje je ekonomski novinar mogao da izvuče iz radova Fiskalnog saveta bila je neverovatna.

Verni čitaoci “izdanja” Fiskalnog saveta, makar se nikad ne bavili bilo kojom ekonomskom temom, mogli su steći sasvim solidno znanje, ne samo o tome šta valja u budžetu, a šta ne valja, već i iz najrazličitijih – a bolnih – ekonomskih pitanja: u šta to mi ulažemo novac, a šta nam u isto vreme zjapi kao provalija (hint: obrazovanje, životna sredina), zašto nam privreda ne raste koliko bi mogla (hint: korupcija), kuda ide EPS, kuda ide Er Srbija, otkud u nas viša nejednakost nego u Evropi, na šta smo mogli da potrošimo uludo bačene dve milijarde evra tokom kovida…

Nego, čemu ovoliki uvod? I čemu upotreba prošlog vremena?

Odgovor na ova dva pitanja je jednostavan. Ovo je bio Fiskalni savet do sada, dok je njegov predsednik bio prof. Pavle Petrović. A to – sva je prilika – neće biti od sada, jer je prof. Petrović, iako mu je istekao mandat, nakon 13 godina de facto dobio otkaz. I to direktno od Vučića.

Predsednik države, naime, bira predsednika Fiskalnog saveta. A Vučić je odabrao da ne izabere Pavla Petrovića. Priča se – a potvrdu ćemo dobiti u četvrtak – da je za predsednika Fiskalnog saveta izabrao nekoga ko se u svom profesionalnom radu uglavnom nije bavio makroekonomijom.

U Fiskalnom savetu su ostali sjajni stručnjaci. Ali, ova, jedna od poslednjih preostalih funkcionišućih institucija, ostaće bez onoliko autoriteta i kvaliteta koliko se razlikuju autoritet i biografija Pavla Petrovića od novog predsednika.

Deluje, nažalost, da će ta razlika biti ogromna.