Na ovogodišnjem Sajmu knjiga koji će u Beogradu početi u subotu, učestvovaće oko 400 izdavača iako niko od njih nije dobio novac od otkupa knjiga koji im uplaćuje Ministarstvo kulture.
Taj novac je jedina pomoć koju izdavači tokom godine dobijaju od države. I, kad se poštuju rokovi za otkup knjiga, stigne im počekom leta te ga mnogi od njih iskoriste da plate izlagački štand i ostalo za prezentaciju svoje godišnje produkcije na Sajmu knjiga.
Izdavači ostavljeni na cedilu
Ove godine sve u vezi otkupa je kasnilo, pa je tako spisak knjiga koje je komisija Ministarstva odabrala i koje je preporučila bibliotekama obnarodovan tek krajem avgusta, kad je novac već uveliko trebalo da bude na računima izdavača.
A ovog ponedeljka su saznali da će ga, u najboljem slučaju, dobiti krajem godine, da će Ministarstvo „učiniti sve“ da se tako desi. Pre ne može, jer im je tek pre nekoliko dana omogućeno da koristi novac opredeljen za otkup knjiga.
Do tad će da prođu i Sajam knjiga i godišnji izdavački plan. U praksi to znači kao da nisu ni dobili otkup za svoje knjige.
Bez brige, biće gore
Međutim, već sad se zna da iduće godine neće biti bolje, nego još gore: mnogi izdavači ne da neće dobiti ni dinara od otkupa, nego neće dobiti čak ni priliku da ga dobiju.
Naime, u konkursu Ministarstva kulture koji bi trebalo da bude objavljen početkom iduće godine, biće stavka o ćirilici. Biće to sito kojim će Ministarstvo odvajati one koji štampaju knjige na ćirilici od onih koji to čine na latinici. Knjige onih prvih Ministarstvo hoće da otkupi i prosledi ih bibliotekama, a knjige onih drugih neće.
Očekuje se da će se to vidno odraziti na izdavačku produkciju, na izdavače, čitaoce… i tako redom.
Ministarstvo kulture Srbije ne voli latinicu i neće da svoje pare troši na ono što ne voli. Ništa čudno: ako na pijaci svako od nas može da za svoje pare kupi peršun koji hoće, može i Ministarstvo da kupuje knjige koje mu više odgovaraju.
Radi se naravno o tome da knjige nisu samo roba, ali nećemo sad o tome, a i ne bi vredelo.
Kocka je bačena
Već je odlučeno šta je odlučno pa je 15. septembra ministar kulture Nikola Selaković na Vukovom saboru u Loznici simbolično saopštio da će ubuduće, a počevši od 1. januara 2025, država da otkupljuje isključivo ćirilička izdanja naših izdavača. Osim dvoazbučne tastature, biće to glavni korak koji ovo ministarstvo preduzima kako bi se u Srbiji ćirilica odbranila od latinice.
Zato po većinu ovdašnjih izdavača to znači da iduće godine neće moći ni da pomisle na otkup. Ovogodišnja produkcija, s kojom bi izdavači mogli da se prijave na sledeći konkurs, je već završena, knjige su manje-više objavljene, a među njima je mali procenat ćiriličnih.
Ministarstvo nije pristalo na kompromis koji su predlagali izdavači, da se odluka o otkupu ćiriličkih izdanja pomeri za 2026. kako bi oni koji to žele imali vremena tokom iduće godine da objave knjige štampane na ćirilici. To bi odgovaralo i jednima i drugima: em bi država dobila više ćiriličkih knjiga, em bi izdavači bili u prilici da učestvuju na otkupu.
Međutim, ministar je bio jasan i dosledan: država nema ništa protiv da izdavači izdaju i na drugom pismu, ali će biti otkupljivane samo one objavljene „prelepom Vukovom ćirilicom“. I to odmah. Zato što više nema cile-mile, ima da bude samo onako kako država misli da treba da bude.
Zbog ove odluke, kojom se isteruje potpuno pogrešna i savremenom svetu neprimerena ambicija za čistunstvom, stradaće izdavači, biblioteke i njihovi članovi, a država neće ostvariti zacrtanu nameru. Jer neće uspeti da preko biblioteka natera narod da se odrekne latinice, a ni ćirilici neće pomoći.
Ali, kao da je se bilo šta od toga suštinski tiče.