Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
U julu je potpisnik ovih redova sasvim slučajno boravio sa bulumentom režimskih novinara i snimatelja koji su „ovekovečavali“ veliki naprednjačko-vučićevski graditeljski poduhvat – renoviranje Železničke stanice u Novom Sadu.
Bilo je to dok se išlo u susret otvaranju superbrze pruge koja će Beograd i Novi Sad povezati sa Suboticom, a onda, nekada u budućnosti, i sa Budimpeštom, sa pogledom na Vladivostok.
Svi su bili srećni i ponosni. Čuo sam jednog beogradskog novinara kako u vozu uredniku telefonom pojašnjava da stanica izgleda „kao da je u Stokholmu“.
Problematični projekti
Nije prvi put da se ova stanica za naprednjačkog vakta renovira, nešto su oko nje „čeprkali“ i pre nekoliko godina. Projekti vlasti su, kao i uvek, problematični, pogotovo oni graditeljski. I kada je cena u pitanju, i kada su izvođači radova u pitanju, i kada je reč o kvalitetu izgradnje. Sve je pod velom tajne, i visokokoruptivno, što iz tajnosti logički proizlazi.
Pad nadstrešnice Železničke stanice sa tragičnim posledicama naravno da ne treba politički zloupotrebljavati. Ali istovremeno bi bilo neodgovorno, zarad javnog interesa, ne podsetiti kako je život u državi kojom vlada korupcija, u kojoj su sve institucije, uključujući i one najosetljivije i najvažnije, rasturene, poslušne i „razekspertizovane“ – opasan po život!
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno se ovakva tragedija ne bi desila. Tragedija u kojoj su ljudi nastradali, neki od njih, prema u trenutku pisanja ovog teksta dostupnim informacijama, i život izgubili.
Ostaje nam da se plašimo, svakim danom sve više, kako će protokom vremena izgledati silna Potemkinova sela koje vučićevci grade. Stručnjaci kažu – ne daj bože ozbiljnog zemljotresa.
A ako se desi tako što, kao što se recimo desilo u Turskoj, kada su gomilje ljudi izgubile život zbog korupcije, bezakonja i pohlepe graditelja, ko će biti kriv? Hoće li opet biti kriva bivša, „nenarodna“ vlast?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve