Godišnja trgovinska razmena između Srbije i Rusije iznosi između 2,5 i 3 milijarde dolara. Srbija u Rusiju izvozi robu u vrednosti od oko jedne milijarde dolara, najviše jabuke i automobilske gume, a najviše uvozi gas i naftu. Srbija Rusiji nije uvela sankcije, ali su putevi presečeni. Srpske kamiondžije su od početka rata zaglavljene na raznim granicama.
Desetak dana od početka ruske invazije na Ukrajinu u pojedinim prodavnicama u Srbiji je bilo razgrabljeno brašno, gužve su se napravile na benzinskim pumpama jer su pojedini trgovci ograničili količinu goriva koju jedan kupac može da kupi, u menjačnicama po Beogradu je odjednom zavladala nestašica evra, a kurs je u nekima od njih izašao iz okvira koji propisuje Narodna banka. Vaš izveštač je lično video kurs od 116/121 dinar za evro u jednoj i 118/121,2 u drugoj menjačnici. Panici je znatno doprineo predsednik države Aleksandar Vučić svojim dramatičnim obraćanjima javnosti.
Sve ovo se događa u trenucima kada inflacija u Srbiji hita dvocifrenom iznosu, kada je Vlada, i pre rata u Ukrajini, bila ograničila cene osnovnih namirnica, goriva, gasa i struje za privredu. Htela to ova vlast ili ne, ponovo se, naravno u daleko manjem obimu nego za vreme vlasti socijalista, radikala i JUL-a 1990-tih, govori o nestašicama, inflaciji, zamrzavanju cena, rastu deviznog kursa i ratu.
Situacija verovatno ne bi bila toliko dramatična da nije bilo niza obraćanja predsednika države u kojima je u ukupnom trajanju od više sati plašio građane aktuelnom situacijom, zaključujući da će se on truditi da očuva mir i da u skladištima ima svega i svačega, koliko duša ište, mada je bilo „užasno teško“ sve to nabaviti.
Ima dosta građana koji se sećaju kako je 1990-tih državna televizija snimala vreće sa novcem u trezoru Dafiment banke kao “dokaz” da banka nije propala. Sličan efekat izazvao je i predsednik Vučić mašući fotografijama punih skladišta. Opravdano nepoverenje ljudi u institucije – nakon što su ih te iste institucije decenijama lagale o svemu – uz slike praznih rafova po društvenim mrežama dovelo je do neželjenog efekta blage panike.
Ni trgovcima koji prodaju robu sa zamrznutim cenama nije po volji: maloprodajna (zamrznuta) cena goriva na pumpama je, zbog neprestanog rasta cena nafte i derivata, postala niža od veleprodajne, čak i za avansno plaćanje, tako da trgovci gube na svakom prodatom litru. Otud i ograničenja i posledične gužve na pumpama.
U subotu je ministarka trgovine Tatjana Matić izjavila da će od 13. marta, nakon mesec dana zamrznutih cena, morati da dođe “do izvesne korekcije cenovnika naftnih derivata”, odnosno poskupljenja, uz opasku da će to i dalje da bude “zaštićena” cena.
Život se, dakle, neumoljivo probija kroz fasade Vučićeve lakirane stvarnosti. On čini sve da svaku rupu zapuši na bilo koji način – otud zamrzavanje cena hrane i energenata – bar do izbora. A nakon izbora, ko god da pobedi, najverovatnije Vučić i SNS, suočiće se sa daljim pritiscima na cene, kako goriva, tako i hrane.
Valja podsetiti da je Rusija najveći svetski izvoznik veštačkog đubriva i da je još 2. februara, pre napada na Ukrajinu, suspendovala izvoz amonijum nitrata na dva meseca, da bi 4. marta rusko Ministarstvo industrije i trgovine predložilo prekid izvoza svih veštačkih đubriva do normalizacije transportnog saobraćaja Rusije i ostatka sveta.
U prevodu, i ovako preskupa, hrana bi mogla još dosta da poskupi.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
