Oktobra prošle godine, posle 20 godina „rata protiv terorizma“, mora prolivene krvi i straćenih hiljada milijardi dolara, ceo Avganistan je predat nazad u ruke talibanima, uz Osamu bin Ladena drugom simbolu tog rata, a predat im je od strane onih koji su taj rat protiv njih vodili. Od tada su talibani, Avganistan, baš kao i Bin Laden, nestali iz udarnih vesti svetskih medija, kao da u njima nikada nisu ni bili
Na današnji dan, 2. maja 2011. godine, u gradu Abotabadu u Pakistanu američki specijalci ubili su Osamu bin Ladena, čoveka čije ime je od 11. septembra 2001. godine i napada Al Kaide na Ameriku bilo simbol zla, terorizma i rata protiv terorizma, koji su Sjedinjene Američke Države povele i predvodile posle tog 11. septembra.
Na desetu godišnjicu Bin Ladenove smrti, 2021. godine, još je i bila poneka objava o tome, mada je pandemija korona virusa skoro potrla sve druge vesti. Današnjeg 2. maja, deluje kao da Osama bin Laden nikada nije ni postojao, a za to postoje dva razloga. Prvi je što se svet zabavio novim ratom, onim u Ukrajini, koji potencijalom nuklearnog sukoba preti da pomrači sve što se na ratnom polju u svetu dešavalo u prošlom i ovom veku.
No, i da nije napada Rusije na Ukrajinu, teško da bi se neko od učesnika u likvidaciji Bin Ladena ove godine hvalio time kao velikim uspehom. Oktobra prošle godine, posle 20 godina rata protiv terorizma, mora prolivene krvi i straćenih hiljada milijardi dolara, ceo Avganistan je predat nazad u ruke talibanima, uz Osamu bin Ladena drugom simbolu tog rata, a predat im je od strane onih koji su taj rat protiv njih vodili. Od tada su talibani, Avganistan, baš kao i Bin Laden, nestali iz udarnih vesti svetskih medija, kao da u njima nikada nisu ni bili.
U tekstu „Simbol jednog rata“, objavljenom 5. maja 2011. godine u „Vremenu“ br. 1061, između ostalog je pisalo: „Bezbrojne grupe sa prefiksom Al Kaide u različitim zemljama imaju malo ili nimalo veza među sobom, i najjače vezivno tkivo im je teror koji koriste da bi namirivale mnoge račune. U te račune spadaju i obračun sa ‘nevernicima’ (a nevernika je, po njima, mnogo i među samim muslimanima), razračunavanja među različitim nacijama, decenijama stari plemenski i porodični sukobi, baš kao i klasična razbojništva. Po mnogim muslimanskim zemljama i velike svetske i regionalne sile namiruju svoje interese, a sve to daje eksplozivnu mešavinu u kojoj je Al Kaida jedan od sastojaka, pa ubistvo njenog lidera teško može ‘na terenu’ nešto korenito promeniti, čak i u zemljama za koje se najčešće vezuje ime Osame bin Ladena.
Bin Ladenova smrt biće medijska atrakcija još neko vreme, a zatim će utihnuti pred nekim drugim dramatičnim događajima koji se po muslimanskom svetu već nekoliko meseci svakodnevno dešavaju. Baš kao što je, pokrivena senzacionalnom vešću o ubistvu Bin Ladena, preko noći utihnula vest da su bombama NATO-a ubijeni troje Gadafijevih unučadi i njegov sin Seif al Arab.“
Bezbrojne žrtve terorističkih napada islamskih ekstremističkih grupa i žrtve „rata protiv terororizma“ u godinama posle 2. maja 2011, pokazuju da se ovim rečima ni danas ne bi imalo šta dodati.
Kompletne tekstove Miloša Vasića, Momira Turudića i Andreja Ivanjija posvećene ubistvu Osame bin Ladena možete čitati na linkovima:
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić kaže da će izbori biti raspisani kada Aleksandar Vučić odluči. Srpska napredna stranka razmatra da trenutnog predsednika Srbije kandiduje za premijera
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović objašnjava za „Vreme” kako koordinisano dejstvuju „policijske i parapolicijske strukture" i kakvu ulogu u kontekstu izbora ima Uprave kriminalističke policije na čijem je čelu Marko Kričak
Nerazjašnjena smrt devojke na Filozofskom fakultetu dovela je onde policiju koja uredno dotura sve što nađe Informeru. „Vreme“ u novom broju raspetljava slučaj koji je uvod u novi talas odmazde prema univerzitetu i „blokaderima“
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
