Foto: AP
Oktobra prošle godine, posle 20 godina „rata protiv terorizma“, mora prolivene krvi i straćenih hiljada milijardi dolara, ceo Avganistan je predat nazad u ruke talibanima, uz Osamu bin Ladena drugom simbolu tog rata, a predat im je od strane onih koji su taj rat protiv njih vodili. Od tada su talibani, Avganistan, baš kao i Bin Laden, nestali iz udarnih vesti svetskih medija, kao da u njima nikada nisu ni bili
Na današnji dan, 2. maja 2011. godine, u gradu Abotabadu u Pakistanu američki specijalci ubili su Osamu bin Ladena, čoveka čije ime je od 11. septembra 2001. godine i napada Al Kaide na Ameriku bilo simbol zla, terorizma i rata protiv terorizma, koji su Sjedinjene Američke Države povele i predvodile posle tog 11. septembra.
Na desetu godišnjicu Bin Ladenove smrti, 2021. godine, još je i bila poneka objava o tome, mada je pandemija korona virusa skoro potrla sve druge vesti. Današnjeg 2. maja, deluje kao da Osama bin Laden nikada nije ni postojao, a za to postoje dva razloga. Prvi je što se svet zabavio novim ratom, onim u Ukrajini, koji potencijalom nuklearnog sukoba preti da pomrači sve što se na ratnom polju u svetu dešavalo u prošlom i ovom veku.
No, i da nije napada Rusije na Ukrajinu, teško da bi se neko od učesnika u likvidaciji Bin Ladena ove godine hvalio time kao velikim uspehom. Oktobra prošle godine, posle 20 godina rata protiv terorizma, mora prolivene krvi i straćenih hiljada milijardi dolara, ceo Avganistan je predat nazad u ruke talibanima, uz Osamu bin Ladena drugom simbolu tog rata, a predat im je od strane onih koji su taj rat protiv njih vodili. Od tada su talibani, Avganistan, baš kao i Bin Laden, nestali iz udarnih vesti svetskih medija, kao da u njima nikada nisu ni bili.
U tekstu „Simbol jednog rata“, objavljenom 5. maja 2011. godine u „Vremenu“ br. 1061, između ostalog je pisalo: „Bezbrojne grupe sa prefiksom Al Kaide u različitim zemljama imaju malo ili nimalo veza među sobom, i najjače vezivno tkivo im je teror koji koriste da bi namirivale mnoge račune. U te račune spadaju i obračun sa ‘nevernicima’ (a nevernika je, po njima, mnogo i među samim muslimanima), razračunavanja među različitim nacijama, decenijama stari plemenski i porodični sukobi, baš kao i klasična razbojništva. Po mnogim muslimanskim zemljama i velike svetske i regionalne sile namiruju svoje interese, a sve to daje eksplozivnu mešavinu u kojoj je Al Kaida jedan od sastojaka, pa ubistvo njenog lidera teško može ‘na terenu’ nešto korenito promeniti, čak i u zemljama za koje se najčešće vezuje ime Osame bin Ladena.
Bin Ladenova smrt biće medijska atrakcija još neko vreme, a zatim će utihnuti pred nekim drugim dramatičnim događajima koji se po muslimanskom svetu već nekoliko meseci svakodnevno dešavaju. Baš kao što je, pokrivena senzacionalnom vešću o ubistvu Bin Ladena, preko noći utihnula vest da su bombama NATO-a ubijeni troje Gadafijevih unučadi i njegov sin Seif al Arab.“
Bezbrojne žrtve terorističkih napada islamskih ekstremističkih grupa i žrtve „rata protiv terororizma“ u godinama posle 2. maja 2011, pokazuju da se ovim rečima ni danas ne bi imalo šta dodati.
Kompletne tekstove Miloša Vasića, Momira Turudića i Andreja Ivanjija posvećene ubistvu Osame bin Ladena možete čitati na linkovima:
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
SNS mobilizuje hiljade građana za veliki miting u Jagodini, a informacije o kvotama, pretnjama i novčanim stimulacijama otkrivaju pozadinu organizacije ovog događaja. Javni pritisak raste dok se poziva na građansku neposlušnost
Već postoje pozivi da cela Srbija stane, ali se vodeći sindikati za sada na to nisu odvažili
Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović smatra da je slučaj bivše državne sekretarke MUP-a od početka vođen tako da izbegne ozbiljne optužbe, a da dokazi o umešanosti Dijane Hrkalović u kriminalne aktivnosti nisu nikada postali deo zvanične optužnice
Učesnice radionica organizacije „Erste Stiftung“ proterane su iz Srbije uz obrazloženje da ugrožavaju bezbednost države i građana
Bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović osuđena je u Specijalnom sudu u Beogradu zbog trgovine uticajem. Sud je utvrdio da je zloupotrebila svoju funkciju kako bi uticala na policijske zvaničnike, ometala istrage i kršila zakon
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Tema broja: Srbija pred generalnim štrajkom
Pokušaj ubistva u produženom trajanju Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
