Foto: AP
Oktobra prošle godine, posle 20 godina „rata protiv terorizma“, mora prolivene krvi i straćenih hiljada milijardi dolara, ceo Avganistan je predat nazad u ruke talibanima, uz Osamu bin Ladena drugom simbolu tog rata, a predat im je od strane onih koji su taj rat protiv njih vodili. Od tada su talibani, Avganistan, baš kao i Bin Laden, nestali iz udarnih vesti svetskih medija, kao da u njima nikada nisu ni bili
Na današnji dan, 2. maja 2011. godine, u gradu Abotabadu u Pakistanu američki specijalci ubili su Osamu bin Ladena, čoveka čije ime je od 11. septembra 2001. godine i napada Al Kaide na Ameriku bilo simbol zla, terorizma i rata protiv terorizma, koji su Sjedinjene Američke Države povele i predvodile posle tog 11. septembra.
Na desetu godišnjicu Bin Ladenove smrti, 2021. godine, još je i bila poneka objava o tome, mada je pandemija korona virusa skoro potrla sve druge vesti. Današnjeg 2. maja, deluje kao da Osama bin Laden nikada nije ni postojao, a za to postoje dva razloga. Prvi je što se svet zabavio novim ratom, onim u Ukrajini, koji potencijalom nuklearnog sukoba preti da pomrači sve što se na ratnom polju u svetu dešavalo u prošlom i ovom veku.
No, i da nije napada Rusije na Ukrajinu, teško da bi se neko od učesnika u likvidaciji Bin Ladena ove godine hvalio time kao velikim uspehom. Oktobra prošle godine, posle 20 godina rata protiv terorizma, mora prolivene krvi i straćenih hiljada milijardi dolara, ceo Avganistan je predat nazad u ruke talibanima, uz Osamu bin Ladena drugom simbolu tog rata, a predat im je od strane onih koji su taj rat protiv njih vodili. Od tada su talibani, Avganistan, baš kao i Bin Laden, nestali iz udarnih vesti svetskih medija, kao da u njima nikada nisu ni bili.
U tekstu „Simbol jednog rata“, objavljenom 5. maja 2011. godine u „Vremenu“ br. 1061, između ostalog je pisalo: „Bezbrojne grupe sa prefiksom Al Kaide u različitim zemljama imaju malo ili nimalo veza među sobom, i najjače vezivno tkivo im je teror koji koriste da bi namirivale mnoge račune. U te račune spadaju i obračun sa ‘nevernicima’ (a nevernika je, po njima, mnogo i među samim muslimanima), razračunavanja među različitim nacijama, decenijama stari plemenski i porodični sukobi, baš kao i klasična razbojništva. Po mnogim muslimanskim zemljama i velike svetske i regionalne sile namiruju svoje interese, a sve to daje eksplozivnu mešavinu u kojoj je Al Kaida jedan od sastojaka, pa ubistvo njenog lidera teško može ‘na terenu’ nešto korenito promeniti, čak i u zemljama za koje se najčešće vezuje ime Osame bin Ladena.
Bin Ladenova smrt biće medijska atrakcija još neko vreme, a zatim će utihnuti pred nekim drugim dramatičnim događajima koji se po muslimanskom svetu već nekoliko meseci svakodnevno dešavaju. Baš kao što je, pokrivena senzacionalnom vešću o ubistvu Bin Ladena, preko noći utihnula vest da su bombama NATO-a ubijeni troje Gadafijevih unučadi i njegov sin Seif al Arab.“
Bezbrojne žrtve terorističkih napada islamskih ekstremističkih grupa i žrtve „rata protiv terororizma“ u godinama posle 2. maja 2011, pokazuju da se ovim rečima ni danas ne bi imalo šta dodati.
Kompletne tekstove Miloša Vasića, Momira Turudića i Andreja Ivanjija posvećene ubistvu Osame bin Ladena možete čitati na linkovima:
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Odluka prosvetnih sindikata da stupe u štrajk u znak solidarnosti sa učenicima dodatno je osnažila proteste u Srbiji, a pobunjeni studenti dobijaju podršku sa svih strana, od akademske zajednice do umetničkog sveta, ocenjuje britanski list
„Skup na Slaviji bio je u rangu, ako ne i masovniji od skupa 5. Oktobra. To je uplašilo našu vlast. Vučić se plaši da bi prelazna Vlada ispunila svoju misiju - organizovanje izbora pod normalnim uslovima”, kaže za “Vreme” politikolog Cvijetin Milivojević
Satelitska internet mreža Starlink, koju je razvio američki milijarder Ilon Mask, od sada je dostupna na Kosovu. Prema nezvaničnim najavama, Srbija bi Starlink trebala da doboje sledeće godine
Reprezentativni prosvetni sindikati saopštili su da zbog nametnutog, prevremenog školskog raspusta nije moguće zaključiti ocene i da će zaposleni u prosveti nakon 20. Januara glasati o potpunoj obustavi rada
„U Srbiji može da se čuje – svi nas mrze, niko nas ne voli. Jedino nas sada Mađari vole. Ne vole nas muslimani, Bugari, ovi, oni. I na kraju, uvek se nađe – ne voli nas Vatikan. Uvek se nađe neki razlog“, kaže kardinal Ladislav Nemet
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
