„Jesi čula da je Velja Ilić uputio apel direktorima da malo prikoče sa svojim platama?“
„Onaj iz ŽTP-a ima valjda sto osamdeset hiljada, sa dodacima kažu izađe i na trista…“
„Ja sve gledam spolja, koliko su oronule željezničke stanice, koliko su vozovi prljavi… Sad shvataš da je reč o zdravom gigantu!“
„Naravno! Zato Vlada direktorima i ne može zapravo ništa! Velja im se obratio čisto hrišćanski, da ne podlegnu pohlepi…“
„Najstroža kazna za gramzivce – ukor Velje Ilića…“
„Pa neka Velja onda ukori i onoga Uskokovića…“
„Ovog što je preko advokata jednu kuću ponudio državi kao jemstvo da neće pobeći!“
„Neće pobeći, a stalno je pobegnut, drugo, jure ga za sedam-osam kuća, on nudi jednu…“
„To je kao – ja opljačkam banku, zna se da sam ja, i odnekud poručujem državi da bih joj ustupio deset posto plena, samo da me ne stavlja iza rešetaka u društvo koje bi me još više iskvarilo i učvrstilo na mom ionako pogrešnom putu!“
„E zato Velja i opominje sadašnje direktore: ako budu toliko zarađivali, pre ili kasnije baciće se na kupovinu nekretnina, a znaš kakvi smo mi, razbolimo se kad vidimo da nekome dobro ide…“
„Stvarno smo prokleti, evo, Irinej blagoslovio Maju Gojković, osveštao joj ofis, nama i to smeta…“
„Hteo je da podvuče koliko mu je Maja milija nego Kobasicijada u Turiji, drugo, ako su radikali pomalo i čistili Vojvodinu od nesrpskih natruha, blagoslov im je utoliko potrebniji, imam utisak da je i njima samima pomalo neprijatno što su to radili…“
„Ma moral je čudo! Radikali se sad navrzli na Tadića…“
„Koji se bajdvej popravio, ako ovako nastavi, zbogom kožne jakne…“
„Krši Ustav jer nije zamrzao partijsku funkciju kad je postao predsednik…“
„Pa onda bi bio kao Sloba! Nikako da kupim Ustav i da ga pročešljam, ali Sloba jedini nije kršio Ustav, on je prestao da rukovodi SPS-om i podjednako voleo sve partije…“
„Ali Slobek je bio i ostao tata! Šta Tadić da radi, da kaže: ‘Čedo, bi li pripazio na Partiju dok sam ja predsednik!?’ Jedva je isplivao na vrh i to putem ispovedanja tuđih grehova i grešaka…“
„O kojima je bio neobavešten još malo pa kao Koštunica…“
„Zamisli ovo, deesesovci, hej, koštunićanci napadaju Tadića što nije razdvojio partijsku i državnu funkciju, istakao se onaj Aligrudić…“
„Taj se zarumeni kao maturant…“
„Smatra da je ponašanje Tadića i nezakonito i nemoralno…“
„Nemoralno! Vidi, boga ti! Kad je Koštunica radio to isto onda je bilo legalno i uzvišeno!“
„Pa to ti kažem! Dođe mi da pošaljem anonimno pismo DSS-u: šef poslaničkog kluba usled prevelike revnosti upada u protivurečnost koja šteti ugledu sadašnjeg premijera…“
„Pa to je juče bilo! Koštunica je o razdvajanju državničke i partijske funkcije govorio kao o komunističkom licemerju i nije mu padalo na pamet da rukovođenje DSS-a napusti…“
„Nema jake Srbije bez jakog DSS-a…“
„Nego, šta bi sa onim Vinkom, proneo se glas te da se predao u Republici Srpskoj, te da će se predati našima, te da se neće nikome predati…“
„Čovek raspisao tender, upoređuje kovertirane ponude, naša vlada posle velikog uspeha sa Bearom i generalom Miloševićem vreba koga bi još od bosanske bratije isporučila…“
„Koliko da neman u Hagu zavara glad…“
„Meni ovo Vinko malo vuče na Vinkovce, možda nam je polubrat, ako već moramo nekoga da pošaljemo, bolje njega… Ovde se busaš kako ne daš nikog, onda namamiš nekog drugoligaša da ti se kao preda i šalješ ga tamo u pratnji ministra pravde…“
„Stojković je išao u Hag da podupre puštanje Jovice i Frenkija, a znaš ko se gospodski izmakao na četiri godine? Marši! Kaže da je na briljantan način iscrpio svoj talenat za unutrašnju politiku, Srbiji je dao maksimum, na redu je međunarodna zajednica…“
„Pa koliko je Pešićka to bila u Meksiku, je li njeno tamo završeno? Ili je skoknula do Srbije koliko da formira frakciju, s korablia na bal?“
„Ne znam, ali je GSS opet najmodernija partija, koja stranka ima na čelu dve žene? Mićićka nije isterala Pešićku kao DS Čedu…“
„Pa nemaju oni baš toliko članova da primenjuju najstrožu partijsku kaznu…“
„Koga je briga ima li članstva?! Članstvo je relikt prošlih vremena, evo ti G17, ni manjeg članstva ni veće moći za rukovodioce…“
„Nemoj sad i ti, svi ste toliko nakostrešeni kad su eksperti u pitanju… Ima tamo divnih ljudi…“
„Davinić na primer. Na Božu Prelevića ostavio je tako dobar utisak da mu je Boža preko radija ponudio kumstvo! Da ne bi specijalne komisije, kaže Boženko, ne bih znao koliko je Prvoslav zapravo simpatičan, duhovit i šarmantan, dušmani su razglasili da smo kumovi, što je bila bolesna izmišljotina, ali sada, kad je posao komisije završen i kad više nema konflikta interesa, ne bih imao ništa protiv da imam takvog kuma!“
„To je baš lepa metafora – iz nemilog događaja niče cvet novog prijateljstva, mogućeg kumstva…“
„E, sad si ti zlica, ti si tabloid na dve noge, odmah se hvataš za nešto privatno, a potpuno sporedno, ne umeš da nazdraviš istini…“
„Kojoj istini?!“
„Pa da nije istina ono što smo svojim očima gledali u filmu Zavisne komisije, bio je još neko ko je pucao, božinci su od vojske iskali DNK haških begunaca, vojska se kune da nema, inače bi rado izašla u susret…“
„Ma to je lažni trag, haške begunce u Srbiji niko ne juri, zašto bi oni, kako to radikali lepo kažu, ubijali našu decu…“
„To će da utvrdi civilni sud…“
„Civilni sud! Pa civilni sud ništa ne može dželatima i atentatorima koji su pohvatani, kako će da sudi kad ne zna kome?“
„Lepo! N.N. lice u odsustvu osuđeno toliko i toliko, službeno dodeljeni branilac se žalio, ali je drugostepeni sud prvostepenu presudu potvrdio, advokatu preostaje još da sroči molbu za pomilovanje…“
„Ne bi li bilo humanije pričekati koju godinu da se ubica sam preda kad ga nečista savest bude priterala?“
„Pa bilo bi čovečnije, ali ne znamo imovno stanje počinioca, ako nema kućerinu koju bi državi ponudio kao kauciju, verovatno bi se obreo u pritvoru…“
„A, to ne, to bi bilo kršenje ljudskih prava, Sablja II, to bi nas udaljilo od evropskih integracija… Ja sam za to da ubica dobije ukor…“
„I ja sam za, sve što ide na sud razvlači se, ukor je momentalan i ume da boli više nego sudska presuda, ubici je muka već od toga što je uradio, kad čuje da je i javnost kroz usta nekog funkcionera to osudila, presešće mu taj njegov zločin i drugi put će debelo promisliti pre nego što povuče dugme za rafalnu paljbu.“
