Aleksandar Šapić se ponovo kandiduje za gradonačelnika Beograda pa je, za slučaj da pobedi, najavio da će da pokrene inicijativu da se posmrtni ostaci Josipa Broza Tita premeste u Kumrovec. Odlično je što je otvorio dušu i blagovremeno ne samo još jednom pokazao stepen svoje nesposobnosti da dokuči neke stvari, već i potvrdio svoj politički stav.
Jasno je da spomenici predstavljaju simbole. Mada će posmrtni ostaci jednako trunuti pod mramornim blokom kao pod na brzinu sklepanim krstom, nadgrobni spomenici kao i mesto upokojavanja mogu da prenose određenu poruku.
A Tito je za celi svet, za Istok kao i za Zapad, pre svega bio simbol borbe protiv fašizma. Kogod se uvrstio u red onih koji su protivnici borbe protiv Hitlera, Musolinija, Hortija, Pavelića ili Ljotića i njihovih saveznika, stao je u red boraca protiv antifašista. Šta može da bude borac protiv antifašizma? Fašista? Neofašista?
Šta bi Šapić hteo da postigne ovom ekshumacijom? Da izvrši egzorcizam na Dedinju, okadi Beograd, protera komunističkog vampira? Ideja mu je otprilike na tom nivou, bistra kao i mnoge druge.
Svedočim da se širom sveta mislilo pre svega na Srbe kada se u pozitivnom svetlu i sa dozom divljenja govorilo o Jugoslaviji i posle Prvog, a pogotovu posle Drugog svetskog rata. Pravedno to nije bilo, zapostavljani su bili Slovenci, Hrvati, Crnogorci, Makedonci i ostali narodi i kasnije narodnosti koji su učestvovali u ratovima bilo kraljevine ili socijalističke Jugoslavije, ali bilo je tako. Većina partizanskih boraca pod Titovom komandom bili su Srbi.
Kuća cveća u kojoj je sahranjen Josip Broz zbog toga je simbol veličanstvene pobede i srpskih boraca protiv najvećeg zla koje je zapretilo čovečanstvu tokom prošlog stoleća.
Đorđe Petrović koga su nazivali crnim, pretprošlog veka dobrovoljno se bio javio u austrijsku vojsku, odlično se pokazao, ubrzo bio unapređen za kaplara, pa u još viši čin – stražmeštera. Vojne veštine i iskustvo u ratovanju koje je stekao iskoristio je da povede Prvi srpski ustanak.
Josip Broz se prošlog veka nije dobrovoljno javio u austrijsku vojsku, nego je bio mobilisan kao građanin tadašnje Austrougarske, a pošto je bio odličan mačevalac dobio srebrnu medalju na takmičenju pobedivši mnoge oficire, pa je unapređen za kaplara. Vojne veštine i iskustvo koje je stekao, iskoristio je da povede Narodnooslobilačku borbu u Drugom svetskom ratu.
Miloš Crnjanski, nesumnijivo značajan srpski rodoljub, bio je oficir austrougarske vojske, delio je sudbina Srba koji su se zatekli kao građani te zemlje.
Poštovaoci Titove borbe, ideje samoupravljanja i nesvrstanosti, ostaće to čak i ako ne budu mogli da posete Kuću Cveća na Dedinju kao njegovu grobnicu. Ne znam da li bi pohrlili u Kumrovec, ali zašto da ne? Nije to bitno.
Za nas je bitno ko će biti sledeći gradonačelnik Beograda. Po mom mišljenju glavni grad Srbije nije zaslužio da na njegovom čelu bude bilo ko, ko zastupa stavove Aleksandra Šapića.
A hteo bih da znam i da li se ovde radi o nekom njegovom na brzinu i nepromišljeno iznetom idejnom biseru, ili je to stav i Srpske napredne stranke čije je potpredsednik.
