Šah–mat: Vučić na nebu i zemlji
Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, na promotivnom letu za Abu Dabi, na visini od deset hiljada metara, pobedio je novinare sa tri prema nula u šahu. Kad je to čuo Aleksandar Tijanić je rešio da napusti ovaj svet.
Pojma nemam ko je nastupao za novinarski tim, niti me, pravo da vam kažem, zanima. Moj kolega Miloš Vasić inače ima tezu da redakcije u kojima se po tabli pomeraju drvca propadaju same od sebe.
Ali, eto nama velemajstora koji ne zna za poraz. Da je igrao i protiv Mlađe Dinikića, takođe putnika na ovom promotivnom letu, bilo bi pet prema nula za Vučića, jer bi prvopomenuti pristao da izgubi jednu partiju s dva poena razlike.
Vučić je, kako javljaju komercijalne televizije, na promotivnom letu o državnom trošku, pokazao da je nepobediv. Da je, ne daj Bože, pilotu pozlilo, on bi, u pauzi između „sicilijanke“ i „kraljevske indijske odbrane“ spustio avion i smireno i elegantno rekao: „Ko je pitao ima li pilota u avionu?“
Ja mislim da Vučić nije kriv što o njemu pišu, izveštavaju i prikazuju ga kao Velikog i Nepobedivog. Kriv je što mu to ne smeta i što pothranjuje takvu vrstu udvorištva.
Dok je bio u tim nebeskim visinama, pobeđujući novinare u šahu, ovde, na zemlji, u Srbiji, odigravala se i još se odigrava brutalna „topovska završnica“. Radnici pribojskog FAP-a, srodne kompanije i građani, nesretno raspoređeni na šahovskoj tabli u slepom crevu Srbije, blokirali su prugu Beograd–Bar i traže nekakve pare.
Ljudi su uplašeni posle najave da će preduzeća u takozvanom restrukturiranju biti dekonstruisana zauvek. S udobnog višeseda šeika, brata, iz Abu Dabija, Vučić je poslao poruku da će doći u Priboj ukoliko se ti nevoljnici srpske tranzicije sklone s pruge, ali ovi nemaju ništa drugo nego tu vrstu očaja i, kako stvari stoje, u trenutku nastajanja ovog teksta, neće da povuku „potez u iznudici“ i veruju da je njihov očaj jači od Vučićeve ucene.
Štrajkački odbor doneo je, javljaju mediji u utorak, odluku da će prvog potpredsednika vlade Aleksandra Vučića ipak sačekati na pruzi gde je započeo štrajk. To je izjavio Tanjugu predsednik štrajkačkog odbora Milorad Dragaš.
On je dodao da je većina donela takvu odluku i da će se ponašati u skladu sa njom.
Vučić je poručio radnicima da će, ukoliko obustave štrajk i odblokiraju prugu, u četvrtak doći u Priboj.
O tome su radnike obavestili Dragaš i predsednik pribojske opštine Lazar Rvović, koji je rekao štrajkačima da ga je iz Abu Dabija zvao Aleksandar Vučić i saopštio mu da će on doći u Priboj u četvrtak da odgovori na zahteve radnika FAP-a, ali samo pod uslovom da odmah prestane blokada pruge.
Rvović je radnicima rekao i da će podneti ostavku ako prvi potpredsednik vlade ne dođe u četvrtak u Priboj. Nije, u trenutku nastajanja ovog teksta, moguće predvideti ishod ovog šahovskog meča. Pribojska pobuna u ovom trenutku liči na ono narodno opažanje o čobaninu koji se naljutio na selo pa odsekao sebi onu stvar, ali bes, očaj, beda i neverica vode ka iznuđenim potezima i vlast će se opet naći u banalnoj dilemi – daj im neku crkavicu da ne crknu ili nek crknu dajući im neku crkavicu.
Uloga savetnika: Crkavica i socijalni mir
Tu ni od kakve pomoći nije savetnik ministra privrede Dušan Pavlović, koji je poručio radnicima FAP-a da izvrše pritisak na upravu da dostavi realnu ličnu kartu preduzeća Ministarstvu privrede.
„Oni su dostavili ličnu kartu, ali je to nedovoljno i ne odgovara stvarnom stanju. Tamo piše da FAP u zalihama ima šest milijardi dinara, što ne odgovara istini“, ukazao je Pavlović. Dodao je da će konačnu odluku doneti Vlada Srbije jer, kako je ocenio, „FAP je problem cele vlade, a ne samo Ministarstva“.
Pavlović je dodao i da Ministarstvo privrede i dalje ostaje čvrsto pri odluci da neće isplaćivati subvencije, jer „taj novac se ne drži u sanducima, to je novac poreskih obveznika“.
Upitan kako će odgovoriti na zahteve radnika da im država obezbedi posao, isplati zaostale zarade i overi zdravstvene knjižice, on je, gostujući na RTS-u, rekao da je prošlo vreme u kome je država obezbeđivala poslove za fabrike, i da je to bilo moguće, socijalizam nikada ne bi propao.
Najmanje što bi dušebrižni savetnik mogao da uradi jeste da podnese ostavku kad shvati da ovo nije pitanje socijalizma ili kapitalizma, odnosno da je u pitanju politika i da će pare poreskih obveznika otići u Priboj. Uostalom, ko njega pita i ko pita i njegovog šefa. Vlast kojoj je tako dobro krenulo neće hteti da slomi zube na Priboju. Toj sirotinji bilo je dovoljno 20 miliona dinara mesečno da ne blokira prugu, a to je mala cena za pobednika u svakoj društvenoj igri, tim pre što pare nisu njegove.
Savetnici, inače, služe da govore, kad ih puste to da rade, ono što niko iz sveta praktične politike ne bi nikada rekao.
Rođendan: Naše „Vreme“ tek dolazi
U danu kada je objavljeno da je umro Srđa Popović, ugledni pravnik i borac za ljudska prava, čovek s velikom reputacijom u domaćim i međunarodnim krugovima, jedan od osnivača i nekadašnji većinski vlasnik nedeljnika „Vreme“, tiho i skromno proslavljen je dvadeset treći rođendan „Vremena“.
Život i smrt ponekad se grubo poigraju, nameste nam zamku jeftine simbolike lakih paralela i, što je ovde uobičajeno, kratkoročnih prognoza o trajanju nečijeg ugleda i dela. Institucije, na sreću, ako vrede, preživljavaju tvorce i pokretače, pa i izvršioce s „prvoboračkim stažom.“ Ovi mladi kažu da nam nikad nije bilo teže, ali, verujte mi, oni pojma nemaju.
Nama je uvek bilo teško, ali smo iz povremenih gubitaka izlazili uvek jači.
