Znate li šta je bio dobar i jeftin poklon za Novu godinu? Čitač kartica. Priključuje se na kompjuter ili mobilni telefon (ima i takvih) i očitava podatke sa vaše lične karte, saobraćajne dozvole, zdravstvene legitimacije ili platne kartice. Ako na ličnoj karti imate sertifikovan elektronski potpis, pomoću ovog uređaja možete da završavate sve više administrativnih poslova gde god da se zateknete i u bilo koje vreme.
Ovo samo po sebi nije novost, čitači postoje već dvadesetak godina, a ni elektronski potpisi u Srbiji nisu od juče. Ono što jeste novo je da od 1. januara na sajtu Poreske uprave možete da proverite sopstvenu poresku zaduženost i podnosite poreske prijave, kao fizičko lice ili preduzetnik. Preciznije, za proveru stanja nije vam potrebna čak ni sertifikovana lična karta odnosno elektronski potpis, dovoljno je da kreirate korisničko ime i pasvord.
Rano je za ocenu uspešnosti, ali bila bi velika stvar ako bismo na ovaj način dobijali sve podatke o svojim poreskim obavezama. To znači da više ne bi smelo da se desi da posle nekoliko godina saznate za neki skriveni poreski dug koji je u međuvremenu narastao. Ako ga nema u ovoj bazi, onda ne postoji, to bi trebalo da postane pravilo i za poresku upravu da bi ovaj servis imao smisla.
Jer mogućnost da bez odlaska na šalter nešto proverimo samo je poslednja stepenica u velikom poslu stavljanja svih podataka pod jednu kapu, baš kao i kod onlajn bankarstva. Nebitno je da li koristite tu uslugu, bitno je da i vi i šalterski službenik vidite isto, kada pogledate.
Gotovo istovremeno objavljeno je i da su podaci o državljanima objedinjeni u jednu dostupnu bazu. To znači da mnogi od nas neće više morati da idu u opštinu očevog rođenja, pa još u seosku kancelariju koja radi jednom nedeljno ne bi li od države dobili potvrdu da su građani te države jer im država tu potvrdu traži. Što je dobar primer administrativnog reketiranja, budući da se izdavanje potvrde uglavnom naplaćivalo. Dodatna vrednost je i što se svaki ulazak u bazu beleži što otežava zloupotrebu ličnih podataka i smanjuje privilegije državnih službenika koji su mogli po potrebi da gvirnu u vaša dokumenta, pa da nešto dojave, zature ili pronađu.
Ako ostavimo malo po strani to što je digitalizacija države postala tema političkog nadgornjavanja postaće nam jasno koliko je to veoma važan proces za napredovanje društva. Sužava prostor korupciji, ukida besmislene administrativne radnje, šetanje po šalterima, spušta troškove države, a što je najvažnije daje nam na uvid naše podatke. Još bolje bi bilo da nam omogućava kontrolu nad njima, ali to je već sledeći nivo svesti koji kao društvo nismo dostigli. Tako da ćemo to, verovatno, prepustiti nekoj direktivi iz Brisela.
Srbija je daleko od Estonije, najbolje digitalizovane države na svetu, ali već i ovi servisi koje imamo dovoljan su motiv da sertifikujete svoju ličnu kartu, to jest da joj dodate elektronski potpis u MUP-u, što je jednostavan postupak. Ne može da šteti, a može da vam olakša mnoge poslove.
Ne treba potceniti otpore ovom procesu. Podsetimo se da je pre nekoliko godina ozbiljna debata vođena oko čipovanja ličnih karti što su neki videli kao oblik državne kontrole građana. Oprez nije na odmet, posebno kada je država u pitanju, ali treba imati u vidu da progres onima koji kasne zaračunava visoke kamate.
