Kada čovek koji vodi neku veliku svetsku kompaniju najavi povlačenje, onda to obično izazove kolebanje na berzi, pad akcija i uopšte jednu nervozu koju može eventualno da neutrališe tek otkrivanje ko će da ga nasledi. Sasvim suprotno se dogodilo krajem prošle nedelje kada je povlačenje najavio prvi čovek Majkrosofta Stiv Balmer. Akcije su momentalno skočile za šest odsto, da bi se taj skok u narednih par dana uvećao na čak devet. Tržište je očigledno pomislilo da će naslednik morati da trgne iz kreativne letargije kompaniju o čijoj se neizvesnoj budućnosti već poduže priča u pola glasa, mada sve glasnije.
Stiv Balmer je u Majkrosoftu već trideset godina, zaposlen je kao trideseti čovek u kompaniji i jedan je od najvećih akcionara, što znači da je od odluke da ode bukvalno profitirao. On je bio lični izbor Bila Gejtsa za naslednika, kao čovek koji će umeti da nastavi ono što je Gejts započeo. Što je bila greška, naravno. Jer IT industrija ne trpi one koji nastavljaju „Gejtsovim putem“ bez skretanja (ili Džobsovim, svejedno) već traži da svaki novi lider bude revolucionar.
U Eplu su tu lekciju naučili devedesetih, kada je Džobsa nasilno zamenio bivši direktor Pepsija, dakle vešt menadžer koji ne razume industriju. Sa Balmerom je drugačije, on je uz Majkrosoft postao menadžer, ali je ipak došao iz prodaje, a ne sa kompjuteraške strane. Zbog toga tokom njegovog mandata kompanija nije izbacila nijedan proizvod po kojem će se pamtiti, ako ne računamo nove verzije Officea i Windowsa.
Ne bi se moglo sada reći da je Balmer bio neuspešan, daleko od toga. Profiti Majkrosofta su bili veći nego ikada, ali temelj za taj uspeh postavljen je sa Windowsom 95, dakle pre gotovo dve decenije. Njegove zasluge za uspeh na tržištu serverskog softvera su značajne, ali je imao previše promašaja od kojih su neki vrlo aktuelni.
Recimo, Majkrosoft je još 2002. izašao na tržište sa tablet računarom (u saradnji sa HP-om i Dellom) koji je slavno propao jer je u suštini predstavljao laptop sa ekranom koji može da se rotira i po kojem se piše specijalnim perom, dakle nespretnu primenu već poznate tehnologije, pritom loše dizajniranu. Uspeh ajpoda pokušali su da pomrače sopstvenim plejerom Zun (2006), ali se ta sprava relativno slabo prodavala i pre dve godine su je ukinuli. Prošle jeseni izašao je njihov pandan ajpedu, MS Surface, ali sa daleko slabijom podrškom i znatno neatraktivniji da bi bio iole ozbiljna konkurencija. Treba li dodati pretraživač Bing, koji malo ko koristi iako se nudi u svakom Majkrosoft softverskom paketu kao preporučeni pretraživač. Ima toga još, ali ideja je jasna. Majkrosoft jednostavno nikoga više ne ostavlja bez daha, mada će zli eplovci reći da nikada i nije.
Pravi problemi za kompaniju koja se obogatila na softveru su, nećete verovati, hardverski. Uređaji koji se danas masovno prodaju, tableti i mobilni telefoni, dolaze obavezno sa operativnim sistemom i to je retko kada Windows. Pritom, bez problema mogu da učitavaju fajlove iz Officea te ne morate brinuti da li su kompatibilni sa vašim ranijim radovima. To znači da sve manje proizvođača traži da ugradi Majkrosoftov najvažniji proizvod, jer android mogu da postave besplatno i još da se ogrebu o milione spremnih aplikacija.
Majkrosoft se uspavao na lovorikama, presudio je ovih dana Stiv Voznijak, jedan od dva osnivača Epla, praktično poručujući da je ovoj kompaniji profit, a ne inovacije, predugo bio osnovni pokretač.
Izmena na čelu Majkrosofta, očekuje se, biće krupan obrt u celom IT svetu, promena filozofije koja bi trebalo da se odrazi na sve nas. Ukoliko nađu pravog lidera, vizionara sa harizmom, mogli bi da se vrate na sve naše ekrane gde su i bili do pre pet-šest godina.
Recimo, Bil Gejts. Nema još šezdeset godina, samo je pitanje koliko su mu sveže ideje.
