Protekle nedelje je najveću medijsku pažnju izazvao seks-skandal u Briselu.
Jožef Štajer, jedan od najbližih saradnika mađarskog predsednika Viktora Orbana, jedan od osnivača vladajuće partije Fides, čovek koji je učestvovao u pisanju Ustava iz 2012. koji štiti brak kao isključivu zajednicu muškarca i žene, uhapšen je tokom policijske racije. On je zajedno sa 25 muškaraca tokom policijskog časa prisustvovao gej zabavi punoj alkohola i droge, nakon čega je priznao krivicu i nedugo zatim dao ostavku na mesto poslanika u Evropskom parlamentu.
Policijski čas u Belgiji traje od 22 do 6 sati ujutru, a luda žurka je bila u stanu iznad gej bara „Le Detour“ u samom centru Brisela. Mediji su svakodnevno objavljivali nove detalje hapšenja. Među privedenima su navodno bile još dve osobe koje su se pozvale na diplomatski imunitet, a nesrećni Štajer je gologuz pokušao da pobegne spuštajući se niz oluk i tom prilikom se lakše povredio. Organizator žurke je takođe zanimljivo opisao situaciju, iznevši recimo detalj da su dve dame, bolničarke, kontrolisale temperaturu gostima na ulazu, a zatim je opisivao tok orgija, kao manje-više običnu žurku, na kojoj gosti pijuckaju, đuskaju, razgovaraju i u pauzama imaju seks. Kazna za kršenje epidemioloških mera u Belgiji iznosi 250 evra, što je, kako su novinari izračunali, dnevnica jednog prosečnog evroparlamentarca.
SEĆANJE NA JERGA HAJDERA
Očigledno je politička karijera ovog Mađara otišla niz oluk, on se izvinio svojoj porodici, kolegama i biračima, a njegova vlada se ogradila od svake odgovornosti za skandal. Stvari su ipak malo komplikovanije, kako na ličnom tako i na širem političkom planu.
Bilo čija, pa i seksualna orijentacija Jožefa Štajera, je lična stvar, zagarantovana slobodom izbora, priznata i zaštićena zakonima EU. U tom smislu je besmislena zluradost tabloida koji pišu o „pederima“ i njihovim „orgijama“ raspaljujući maštu gledalaca i čitalaca. Na ličnom planu, ovde je mnogo zanimljivija politička mimikrija ovog desničara. On je bio stipendista Soroševog fonda, čijeg osnivača danas njegovi partijski drugovi iz Fidesa porede sa Hitlerom. Kako je moguće da tako vatren borac za tradicionalne vrednosti godinama krije svoju prirodu i zastupa stavove koji u društvu ograničavaju prava pripadnika LGBT zajednice?
Ovo nije prvi put da pripadnik jedne hrišćansko-konzervativne partije praktično vodi dvostruki život. Ovdašnji mediji su sličan primer imali pre oko godinu dana, kada je Žolt Borkai, prvi čovek grada Đera, uhvaćen na jahti u okolini Dubrovnika kako orgija sa prostitutkama. Ovaj skandal je direktno uticao na rezultate lokalnih izbora, jer je Borkai srećno oženjen otac dvoje dece, olimpijski prvak u gimnastici i saradnik Viktora Orbana. Tada je u pitanju bila hetero-žurka, a među iznajmljenim prostitutkama bila je i jedna od starleta iz Pinkovog rijalitja „Zadruga“, koja je detaljno opisivala aktivnosti tokom zabave. Ovakvi događaji po pravilu izazivaju veliku medijsku pažnju, ali jednako brzo bivaju zataškani i pokriveni zaverom ćutanja.
Drastičan primer ove prakse je slučaj veoma popularnog austrijskog političara Jerga Hajdera, lidera konzervativne Slobodarske partije koji je 2008. nastradao u automobilskoj nesreći. U medijima se posle pogibije pojavio čovek koji je tvrdio da je bio višegodišnji ljubavnik ovog konzervativnog političara, supruga i oca, a nedugo zatim sud u Austriji je odredio i propisao kaznu od 100.000 evra za svakog ko bude tvrdio da je Jerg Hajder homoseksualac i/ili biseksualac i da je imao ljubavnika. Time se, navodno, posthumno ugrožavaju ugled i privatnost pokojnika.
Slični skandali su se među konzervativcima dešavali širom Evrope, naročito su mediji pratili afere među torijevcima u Britaniji, gde su se pripadnici LGBT populacije, ili preciznije gej političari, među prvima politički javno deklarisali i organizovali.
SOCIJALNI KONZERVATIVIZAM
Izgleda da je iza nas vreme kada su prava i slobode ovih građana bili vezani za levi spektar političke scene. Borba za LGBT prava je nekada (prvenstveno u Americi i Zapadnoj Evropi) bila agenda političkih organizacija levice u okviru bitke za univerzalna ljudska prava. Međutim, od devedesetih godina prošlog veka, unutar konzervativnih partija širom Evrope nastaju organizacije koje zastupaju interese i koje vode ljudi iz LGBT zajednice. Tako je nastao pojam „socijalni konzervativizam“ kojim se opisuje stav pripadnika LGBT zajednice koji pripadaju različitim evropskim konzervativnim ili demohrišćanskim partijama. To praktično znači prihvatanje tradicionalnih vrednosti, što je započelo sa erom tačerizma u Britaniji. Kako kažu politički analitičari, mnogi gej torijevci priznaju da je gospodin Kameron zgodan muškarac, ali je njih privukla harizma Margaret Tačer, koja je svojevrsna ikona gej konzervativizma.
Danas ćete relativno često čuti da su konzervativni političari otvoreno gej orijentacije, što smo nedavno imali priliku da vidimo u slučaju specijalnog izaslanika Donalda Trampa za naše prostore, gospodina Ričarda Grenela.
Odličnu priču o odnosu politike, porodice i LGBT imidža možete ovih dana videti u HBO filmu o političkoj karijeri Dika Čejnija, čija je ćerka, takođe aktivna u Republikanskoj partiji, homoseksualne orijentacije.
Veoma je zanimljiva statistika o gej konzervativcima u Francuskoj. Među anketiranim biračima iz LGBT zajednice u nekoliko izbornih ciklusa primećuje se da se smanjuje podrška levici i povećava podrška tradicionalistima (degolistima) i Nacionalnom frontu. Ovaj prelazak je značajniji u odnosu na prosek u opštoj populaciji.
PROŠLO JE VREME LORENSA OD ARABIJE
Kako se onda objašnjava činjenica da pripadnici LGBT grupacije, koji su po pravilu informisaniji, obrazovaniji, iz urbanijih sredina, podržavaju konzervativnu desnicu?
Prema definiciji, ove stranke pokazuju potrebu za suverenizmom, kritikuju „evropsku birokratiju“, a tu su i antiglobalizam, protekcionizam i „šovinizam blagostanja“ koji želi da sačuva idiličnu hrišćansku Evropu sa nasmejanom i sitom belom decom, ma kakve seksualne orijentacije ona bila. Sve im je dozvoljeno osim braka.
Objašnjenje koje se dobija u istraživanjima o ovoj temi vezuje se za antiimigracionu politiku konzervativaca. Naime, konzervativni LGBT ljudi vide strance kao pretnju, bilo za radna mesta ili način života, a posebno je izražen strah od islamizacije društva. Nema više romantičnih predstava o Lorensu od Arabije, koji je u prošlom veku bio gej ikona. Danas su konzervativci viđeni kao štit za „hrišćansku civilizaciju“ ali i vrednosti Evropske unije, pred naletom islamskih fundamentalista, koji ne prihvataju evropske vrednosti i odbijaju da se integrišu.
Mora se takođe reći da je ovo razmišljanje velikog broja heteroseksualnih birača širom Evrope, što je dovelo do uspona desnice. Zavisno od države, LGBT zajednica uspela je da se u većoj ili manjoj meri izbori za svoja prava kroz konzervativne stranke, ali je takođe važno znati da ekstremna desnica i dalje ne prihvata LGBT prava. Ukratko, ultradesničari širom Evrope i dalje mrze pedere.
OROČENA PREVARA
Na kraju, u trenutku dok pišem ovaj tekst, počela je vakcinacija u Velikoj Britaniji, koja u Briselu završava mučne pregovore o Bregzitu. Takođe, danas je poslednji dan kada konzervativne vlade Poljske i Mađarske imaju rok da povuku svoj zajednički veto na usvajanje budžeta EU. Zato ovaj gej seks-skandal dolazi u najgorem trenutku za Viktora Orbana, baš kao što su u Poljskoj žene žestoko napale vladu zbog restriktivnih zakona o abortusu, inspirisanih upravo ideologijom hrišćanskog konzervativizma. Zato su sve glasnije kritike konzervativnog populizma u Istočnoj Evropi koji dolazi u sukob sa institucijama EU, jer postoji politička mimikrija članica koje formalno prihvataju demokratske vrednosti EU, ali se ponašaju upravo suprotno.
Zato je lična mimikrija gej desničara samo deo šire slike, koju možemo opisati rečima Boba Marlija: možete varati neke ljude neko vreme, ali ne možete varati sve ljude sve vreme!
