Savet: Pozitivno s negativnim efektima
Neko je savetovao vodeće stranke opozicije pred ove beogradske martovske izbore da vode pozitivnu kampanju, a one su taj savet poslušale, ali nije im rekao da bi to trebalo da važi i za uzajamne odnose.
Mislim, uzgred da napišem, da je pozitivna kampanja čista floskula, jer kao u onoj reklami – ili jesi ili nisi lav. Obećanja o besplatnim udžbenicima, besplatnom gradskom prevozu i ovome i onome ne piju vodu. Građani znaju da ništa nije besplatno i da će to na kraju neko da plati, pa im sve to liči na zamajavanje.
Beograd vrvi od otkrivenih i još neotkrivenih afera, gradom se upravlja mešetarski, nekako rođački, strancima se poklanjaju zemlja i pravo na višedecenijske dividende, gotovo svake noći dogodi se neko ubistvo prepoznatljivo po mafijaškom rukopisu, aktuelna vlast pravi haos u gradskom i železničkom prevozu, govori o obnovi fasada a jedva su ih okrečili i prve aprilske kiše spraće tu šminku, Beograd se getoizira razvijajući centre „društvene podobnosti“ otvaranjem objekata u kojima nije predviđena poseta običnog sveta, gradi besmislenu i skupu fontanu na Slaviji, cinično tvrdeći da je to bio projekat Đilasove gradske uprave i ne pominjući da je taj projekat podrazumevao podzemne prolaze za pešake… Ovo je daleko od konačnog spiska.
I u takvim okolnostima opozicija bi da vodi pozitivnu kampanju još u uslovima medijske satanizacije… Probali su dva, tri puta da izvedu ljude na neke proteste pa su se pokunjili kada su videli da je slaba poseta i brže-bolje odustali od okupljanja na otvorenom.
Konfuzija: Tužakanja, olajavanja i pretnje
Ali, sad je kasno za radikalni zaokret, i to ne samo zato što je do izbora ostalo devet, deset dana nego najpre zato što su se opozicione stranke uplele u negativnu kampanju jedna protiv drugih, uzajamno se tužakaju, olajavaju i prete. To su idealni uslovi da ih ovi što su na vlasti, a i dalje bi, sasvim prirodno, da ostanu još na vlasti – nemanjićevski rečeno – definitivno pričvrlje.
Nije moje – niti istražujem javno mnjenje, niti imam kladionicu – da predviđam ko će kako tu da prođe. Kad me neko pita za prognozu, najčešće citiram nekog Brku, šofera u užičkoj „Raketi“, koji je na pitanje zašto ne igra sportsku prognozu odgovorio da on nije pogodio ni 1941. kad je igrao samo jedan par.
Ali je opšti utisak, što se najbolje vidi u završnim danima beogradske kampanje, da se ovde među glavnim opozicionim strankama najpre vodi čićardžijska borba za opstanak i pozicioniranje na političkoj sceni pred neke naredne izbore, za koje slutim da će biti već na jesen i preko kojih će Vučić tražiti podršku za politiku prema Kosovu, što mu je manji rizik nego da ide na referendum.
Izgleda mi da će ovi beogradski izbori označiti završni trenutak za smenu generacija na srpskoj političkoj sceni. Stari kadrovi i stranke nemaju više šansi, osim Dragana Đilasa u slučaju solidnog izbornog rezultata i ako se odluči da posle ovih izbora ostane u politici. Aleksandar Vučić ih je pomeo s javne scene i tu ocenu ne menja činjenica da li će napabirčiti nešto preko cenzusa.
Dobro, reći će neko, pa zar Aleksandar Vučić nije stari kadar, znamo ga kao zlu paru još od devedesetih.
Nije. On je, kao što sam već pisao, najnoviji model, gotovo hibridni: radi i na benzin i na bateriju. Od godina raspleta sa Šešeljevim radikalima veće transformacije nije bilo ni u Diznijevoj „Lepotici i zveri“.
Na stranu što je političke afinitete okrenuo naglavačke, nego se i on sam prepodobio, ukrstio prste, natakao naočare, ne oblizuje usne posle svake rečenice, pokazuje dobro tempiranu blagost i oštrinu, i narod je lepo rekao: ovoga odnekud znamo, al’ je, bre, ganc nov.
Od tog uverenja da je „ovaj stari, pljunuti novi“ krenula je i nada da bi neko nešto mogao i da promeni jer svi drugi su pljunuti stari i više su pokvarili nego što su popravili.
Ispostaviće se, međutim, u slučaju da Vučić ubedljivo dobije izbore u Beogradu, da on preteruje u pobedama. Onog dana kada se završi prebrojavanje, odbrojavanje je počelo. U odbrojavanju će da izgubi. Velika moć je i velika slabost.
Što bi rekao Beli: Zinulo mu dupe da pobedi
Svaka naplavina, bilo koje brvno ili govno doneto maticom politike, ostaće na njegovom kućnom pragu. Nema više druge adrese za srpske muke. Tome je u dobroj meri sam kumovao, pa i poturanjem svog autoriteta na lokalnim izborima, uključujući tu i beogradske.
Predsednik Srbije i lider Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić inače je izjavio da njegovo učešće u predizbornoj kampanji nije u suprotnosti sa Ustavom Srbije, dodajući da je učestvovao na četiri skupa i da u narednih devet, deset dana kampanje neće moći mnogo da pomogne stranačkim kolegama.
„Ja sam predsednik svih građana i sve ih tretiram na jednak način, ali to ne znači da ne treba da se bavim politikom“, rekao je Vučić u emisiji „Ćirilica“ televizije Hepi. Ova izjava mi je nejasna kao i priča kako se dokopati bitkoina. Kao da briga o svim građanima nije politika nego neka vrsta humanitarnog rada ili ova izjava demistifikuje i otkriva Vučićevo shvatanje politike svedeno na prostu formulu – pobedi na izborima pa ih pričvrlji.
On je najavio i da će još neko vreme biti lider SNS-a, maksimalno godinu dana, do novog kongresa stranke, ali da će do tada biti spreman da prihvata udarce i odgovara na „neistine, laži i licemerje“.
„Nema igre oko demokratije, pobede li nas iste večeri, ja im u pola deset, deset čestitam na pobedi, ali nemira i nereda neće biti“, poručio je on i pozvao sve na apsolutni mir uoči beogradskih izbora 4. marta.
Interes stranke koju vodi i Srbije jeste da „imamo apsolutni mir, da ljudi olovkama pokažu koga biraju na izborima“, rekao je Vučić.
Što bi rekao onaj Beli Preletačević, istina za jednog drugog političara, „zinulo mu dupe da pobedi“.
