Foto: Nebojša Babić
Neko drugi bi se lako zaneo televizijskom slavom, ali Branko Cvejić je odlično razumeo ono što jeste suština rada, pa ako hoćete, i života u pozorištu: prepoznati i razumeti trenutak, razumeti koji je tvoj zadatak ovde i sada, delovati u skladu sa tim tako da pomeriš granice očekivanog
Preminuo je Branko Cvejić (1946–2022) glumac i jedan od trojice direktora Jugoslovenskog dramskog pozorišta sa najdužim stažom i najdubljim tragom u istoriji ove značajne institucije kulture.
Cvejića je u JDP doveo osnivač ovog pozorišta, Bojan Stupica, zajedno sa čitavom generacijom tada mladih, novih glumaca. Te takozvane „Bojanove bebe“ su trajno izmenile JDP, a sa njim i naše razumevanje šta je to pozorište i kako se glumi u pozorištu. U toj novoj generaciji Branko Cvejić je imao posebno mesto.
Njegova glumačka karijera odvijala se na dva koloseka. S jedne strane, vrlo brzo je postao TV zvezda zahvaljujući sjajnoj ulozi u čuvenoj seriji Grlom u jagode reditelja Srđana Karanovića. Cvejićev Bane Bumbar je bio simbol nove generacije, rođene posle Drugog svetskog rata, koja raskida sa iluzijama prethodne generacije i žurno stvara nove vrednosti za drugačiji svet. S druge strane, bio je član jednog velikog, uhodanog pozorišnog mehanizma (kakav je bio glumački ansambl JDP-a) koji nije mnogo mario za uzlete svojih članova van njihovog kruga.
Neko drugi bi se lako zaneo televizijskom slavom, ali Branko Cvejić je već tada pokazao da odlično razume ono što jeste suština rada, pa ako hoćete, i života u pozorištu: prepoznati i razumeti trenutak, razumeti koji je tvoj zadatak ovde i sada, delovati u skladu sa tim tako da pomeriš granice očekivanog.
Zahvaljujući toj sposobnosti i strasnoj ljubavi prema pozorištu, Branko Cvejić je bio izvrstan u sasvim različitim ulogama kao što su Petrunjela u Belovićevoj postavci Dunda Maroja, Stanković u Pučini i Kumić Mita u Mrešćenju šarana reditelja Dejana Mijača – bez obzira na to koliko lik ima teksta, on ostavlja snažan utisak na publiku zahvaljujući izrazitoj scenskoj prisutnosti ovog markantnog glumca.
Cvejićev dar da razume trenutak i da se strastveno i potpuno preda projektu prepoznao je njegov kolega i prijatelj Dejan Mijač. Njih dvojica su zajedno stvoriti niz izuzetno značajnih predstava za istoriju srpskog teatra.
Jovan Ćirilov, tadašnji upravnik JDP-a, pozvao je Cvejića da bude pomoćnik direktora pozorišta 1986. godine i od tada pa do kraja Jovanovog mandata njih dvojica će tesno sarađivati. U to vreme on je u JDP-u i glumac i pomoćnik upravnika i značajno je doprinosio stvaranju tzv. „drugog zlatnog doba“ ovog pozorišta kada Dejan Mijač režira Rodoljupce, Putujuće pozorište Šopalović. Mizantropa, Slobodan Unkovski Pozorišne iluzije i Bure baruta. Haris Pašović Buđenje proleća i Ptice…
Kada je izgorela velika scena i nastupilo zlo doba za JDP, Branko Cvejić je dobio težak zadatak da ispred pozorišta nadzire izgradnju nove zgrade. I ovaj projekat je završio uspešno – JDP se uselio u novu zgradu maja 2003 godine. U međuvremenu logično i očekivano ponuđeno mu je mesto direktora pozorišta. Na ovu funkciju je došao 2002. i na njoj ostao do 2011. godine. Sa velikim žarom se posvetio ovom zadatku.
Za vreme njegovog mandata izvođene su praizvedbe komada Milene Marković, Biljane Srbljanović, Uglješe Šajtinca. Najprestižniji reditelji iz zemlje i regiona režirali su na novoj, velikoj sceni, dok su Scena Studio i „Bojan Stupica“ bili poligon na kome su svoje pozorišne karijere započeli reditelji i rediteljke koji danas kreiraju pozorišni život Srbije i regiona.
Za vreme kada je Cvejić bio direktor, predstave Jugoslovenskog dramskog pozorišta osvajaju brojne prestižne nagrade i pozorište gostuje širom sveta. Značaj JDP-a je tada potvrđen i članstvom u Evropskoj pozorišnoj konvenciji, a zatim i pozivom za članstvo u najznačajnijoj pozorišnoj asocijaciji kontinenta – Uniji teatara Evrope. Za svoj producentski rad dobio je priznanja internacionalnog ranga – Zlatni lovorov vijenac na MESS-u u Sarajevu, Nagrade za pozorišno stvaralaštvo „Grad teatar“ festivala Grad teatar Budva, nagrade festivala Dani Sarajeva i jedinstvene nagrade nacionalnog značaja, „Nikola–Peca Petrović“ Pozorišnog maratona u Somboru. Godine 1989. dobija Specijalno priznanje Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Na Sterijinom pozorju, dobio je glumačke nagrade lista Večernje novosti za ulogu Nikole u predstavi Nahod Simeon, 1981. i nagradu lista Glas omladine za ulogu Petrunjele u Dundu Maroju, 1977. godine.
Branko Cvejić nas je fizički napustio ali njegovo delo ostaje ugrađeno u temelje i zidove njegovog Jugoslovenskog dramskog pozorišta i živeće dokle god ono postoji.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
