Foto: AP Photo/Jae C. Hong
Cene goriva u Nemačkoj prešle su pshihološku barijeru od dva evra po litru i to bi mogao da bude tek početak udara na džep vozača. Ruska agresija na Ukrajinu i prateće sankcije poskupeće i grejanje. Alternative ruskim energentima su skupe i daleke. Ali to je, kako se sada govori, „cena slobode“
Za Vreme iz Bona
Iz ugla nemačkih vozača protekli ponedeljak je istorijski dan. Svo gorivo na pumpama koštalo je u proseku nekoliko centi više od dva evra za litar. Dizel je bio skuplji od benzina, premda se oporezuje sa 33 centa manje po litru.
I pre rata u Ukrajini su cene bile rekordne, a sada su probile psihološku granicu jer ispred zareza stoji dvojka. Ne tako davno, kada je globalna ekonomija zamrla na početku pandemije, dešavalo se da nemački vozači ispred zareza vide i nulu.
Cena slobode
„Točite sada, jer biće još skuplje“, upozorava magazin Fokus svoje čitaoce. Barel sirove nafte je već na oko 130 dolara. Zapadni stručnjaci izmislili su krilaticu „cena slobode“ – to je, kažu, ako svet više ne bi koristio rusku naftu, pa bi barel koštao do 200 dolara.
„U ekstremnom slučaju možda ćemo plaćati do tri evra po litru goriva“, kaže ekspertkinja za sirovine u nemačkoj Dekabanci Gabrijele Vidman.
Stručnjaci kažu da, osim straha od prestanka uvoza ruskih energenata, na poskupljenje utiče i novi dil Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC), kartela koji praktično diktira cene.
Dodatno, u Nemačkoj su ljudi koji se greju na lož-ulje požurili da napune rezervoare za iduću zimu, a sa tom rastućom potražnjom i cene odlaze dođavola. „To nije tipično za ovaj period godine, ali očito mnogi ljudi kupuju lož-ulje jer ne znaju kako će biti iduće zime“, naveo je automobilski klub ADAC. U Nemačkoj se preko osam miliona domaćinstava greje na naftu – to je oko četvrtina svih domaćinstava.
Auto je svetinja
Tako su ruska agresija i odgovor Zapada u vidu sankcija ekspresno došli do džepa nemačkih potrošača, posebno najnezgodnije kategorije među njima – vozača. U zemlji sa skoro pedeset miliona privatnih automobila svako poskupljenje goriva izaziva gunđanje, a to uvek može biti nevolja za političare.
Vladajuća koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala se tako nije usudila da uvede opšte ograničenje brzine pa Nemačka ostaje jedina zemlja u Evropi gde na većem delu autoputeva može da se juri neograničenom brzinom. Kad je uvođen strogi lokdaun zbog korone gotovo sve je bilo zatvoreno, radile su benzinske pumpe i – autoperionice.
Poslovne veze sa Rusijom
Demohrišćanski premijer Sarske oblasti Tobijas Hans koristi priliku da traži „kočnicu“ za cene goriva, to jest da Vlada zakuca maskimalne cene preko kojih niko ne sme da ide. Tom zahtevu se pridružuju mnogi.
Ekonomisti procenjuju da će zbog rata i režima sankcija inflacija u Nemačkoj ove godine preći šest odsto. Direktno će poskupeti gorivo i grejanje, indirektno i hrana.
Nemačka je os svih velikih zapadnih ekonomija ubedljivo najviše pogođena ekonomskim ratom sa Rusijom. Prema navodima Nemačke industrijske i trgovinske komore oko 40.000 nemačkih firmi ima poslovne veze sa Rusijom, 3.650 je aktivno u toj zemlji. Ukupan izvoz u Rusiju je iznosio 26,6 milijardi godišnje, a oko 250.000 radnih mesta u Nemačkoj povezano je sa tim izvozom.
Doduše, u dosadašnjim paketima sankcija vodilo se računa da ne budu dirnute one banke i firme preko kojih se kupuje ruski gas. Dok bombe padaju na Mariupolj, Kijev i Harkov, kao i uvek teče ka Nemačkoj.
Posledice havarije u Fukušimi
Vlada u Berlinu odoleva najradikalnijim kritičarima koji traže da se prestane sa punjenjem „Putinove ratne kase“. Jedan od takvih je poznati komičar Jan Bemerman. „Ispričaj porodicama, starcima i deci koji upravo peške pokušavaju da pobegnu iz Kijeva kako se plašiš jer ćeš možda u martu morati da odeneš džemper u svom stanu u starogradnji“, napisao je on cinično na Tviteru.
Nemačka iz Rusije uvozi više od polovine potrebnog gasa, polovinu uglja i oko trećinu nafte. Potraga za alternativama je grozničava, ali ne obećava previše. Na naplatu dolazi populistička odluka Angele Merkel od pre deset godina, kada je nakon havarije u Fukušimi rešila da ugasi sve nemačke nuklearne reaktore. Poslednji se gase krajem godine.
Kako stvari stoje, Nemačka će na kratki rok moći da nadomesti ruski gas jedino ako za masne pare uveze tečni, recimo iz Katara i SAD. Terminali za prijem tečnog gasa (LNG) užurbano se planiraju, a prva dva bi mogla da budu gotova tek 2025. godine.
Preko granice po jeftiniji benzin
A vozači? Ako žive blizu granice, mogu da toče u Austriji, Poljskoj ili već negde izvan Nemačke. Tako štede najmanje 30 centi po litru, često i više.
Drugi će se osloniti na popularne aplikacije koje upoređuju cene goriva na pumpama u blizini. Natočiti jeftinije je i inače prava umetnost u Nemačkoj, gde svaka pumpa u proseku pet puta dnevno menja cene i gleda da zaradi više pred vikend, u vreme odmora, ili ponedeljkom ujutru, kad ljudi kreću u radnu sedmicu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Širom Srbije, u čak 34 grada, u nedelju, 1. juna održani su protesti „Vostani Serbije“, koji su završeni odavanjem 16-minutne pošte poginulima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Iz svih gradova upućena je ista poruka: da građani žele raspisivanje izbora da neće odustati od borbe
BIRODI je podneo prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije i Savetu za borbu protiv korupcije zbog mogućeg kršenja Zakona o sprečavanju korupcije predsednika Vučića
Studentkinja Mila Jovanović rekla je da su studenti „jedinstveni u zahtevima", ali da „nema jednoumlja“ i da ima mnogo proevropskih, ali i studenta koji su razvili antievropski sentiment
Blokada Gazele i Brankovog mosta su „maltretiranje građana bez smisla i cilja, ogoljeno nasilje i teor nad običnim građanima“, smatra predsednica Skupštine Ana Brnabić
Zgrada Železničke stanice u Novom Sadu ostaje u statusu kvo bez mogućnosti ulaska i provere kompletne statike zgrade „dok se ne reše sva pitanja“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
