Komentar
Studentska pobuna: A od predsednika – stan
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Postalo je konačno jasno da u Savetu REM-a nema razloga da sedi niko osim predsednice Olivere Zekić, da su zakoni suvišni, da televizija Pink "poštuje sve zakonske i etičke norme" i da je upravo ova televizija "naučila ljude da tolerišu jedni druge", pa bi najjednosavnije bilo da Željko Mitrović dobije sve četiri nacionalne frekvencije koje su trenutno u opticaju. Mitrović je to sam i predložio
Kakav Exit, Guča, kakvi bakrači! Prva dva dana predstavljanja kandidata za nacionalne frekvencije pokazala su da bismo, sa samo malo mašte, u Srbiji lako mogli da izgradimo medijski Diznilend – mesto u kome ništa nije u koordinaciji s realnošću, gde se svi veoma lepo zabavljaju i gde za putovanje u virtuelne svetove nisu neophodna nikakva opojna sredstva.
Na ovom događaju praktično je demonstrirano da nam u medijskom Diznilendu nisu potrebni nikakvi zakoni i slične zanimacije, a da i vreme ovde teče drugačuje nego u belom svetu. Iako i zakoni uzimaju u obzir prošlost i dosadašnje ponašanje kandidata, predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić je odmah na početku kazala da svi imaju iste startne pozicije i da „ono što se dešavalo poslednjih 16 godina ne postoji“.
TV Pink, recimo, tako je postao medijska devica, besprekoran i odeven u belo; Vučić još nije došao na vlast, a svi mi smo deceniju i po mlađi. Živimo u 2006. i čini se da sve nekako ima smisla.
Niko, niko kao Olivera
Postalo je konačno jasno i da u Savetu REM-a nema razloga da sedi niko osim predsednice Olivere Zekić, koja bi se na toj funkciji nalazila do odlaska u penziju. Predsednica Zekić je praktično jedina razgovarala sa kandidatima, a kada je članica Saveta Judita Popović prigovorila da nema osnova da joj se oduzima reč, rečeno joj je da svoje mišljenje zadrži za sebe. Jer, samo je predsednica zadužena i sposobna da misli.
Da je to bar u nekim slučajevima tačno, pokazalo se i kada je članica Saveta Aleksandra Janković pohvalila TV Pink: po njoj, Pink „poštuje sve zakonske i etičke norme“ i da je (pazi sad!) upravo ova televizija „naučila ljude da tolerišu jedni druge“.
„Nestandardno akcentovanje“ Nove S i N1
Razgovor sa kandidatima dalje je pokazao i da je na najvišem institucionalnom nivou moguće zameniti činjenice i snoviđenja. Televizijama Nova S i N1 prigovoreno je da “nestandardno akcentuju reči”, a da “srpski jezik poznaje jedan standard Srpske akademije i umetnosti”.
Posle pokušaja predstavnika N1 da na to suvislo odgovore, Savet je ocenio: “Znači, ne interesuje vas SANU”. Inače, “Vremenu” je istog dana baš iz SANU potvrđeno da ne postoji nikakav jezički standard SANU. Što u prevodu znači da bi televizije trebalo da poštuju nešto što je izmaštano na licu mesta.
Emitovanje sreće i ljubavi
Potvrdu da će u našem budućem svetu vladati sreća, dala je predstavnica televizija Tanjug i K1 Manja Grčić. Ona se posle krajnje profesionalne prezentacije planova i ideja, odgovarajući na pitanje šta ih kvalifikuje za nacionalnu frekvenciju, upisala direktno u istoriju: „Radimo drugačije intervjue. Ističemo lepe priče o ljudima u regionu. Na terenu su loše vesti koje utiču na depresiju, ali mi se trudimo da proizvodimo pozitivan program”.
Četiri nacionalna Pinka
Bilo je tu još mnoštvo zanimljivih igrokaza koji pokazuju sav besmisao i svu bizarnost procesa dodele jednog nacionalnog dobra, ali o tome cenjeni publikum može da se obavesti na drugim mestima. Ono što još ovde valja zabeležiti, jeste da je možda najpametniju rečenicu tokom dvodnevnih razgovora izgovorio niko drugi do – Željko Mitrović.
„Nemamo nikakvu konkurenciju u ovom delu Evrope. Mislim da treba da dobijemo sve četiri frekvencije”, rekao je on.
I u pravu je čovek. Inovativan kao i obično, zapravo je dao rešenje svih naših nedoumica: osim što bismo Savet REM-a sveli na jednu osobu (i tako formalizovali faktičko stanje), osim što bismo ukinuli zakone (pošto ovi postojeći očigledno ne važe), osim što bismo se po potrebi pozivali na izmišljene standarde, hajde da pokušamo da svim odabranim, podobnim i jezički uglancanim televizijama istovremeno damo sve frekvencije: da na svim kanalima Sarapa i Jovana Jeremić budu zvezde Parova, Marić i još neko s Hepija da uđu u Zadrugu, da sve vesti na svim televizijama uređuje i vodi Gordana Uzelac, da se na svim kanalima emituje isti jutarnji i večernji program s istim gostima, i bar jedan dvosatni intervju sa Vučićem svaki drugi dan.
Pažljivo bi se pratilo da optimizam ne padne ispod Tanjugovih visokih standarda, a sve to bi nadgledala predsednica Zekić. Pošto očigledno ne poštuju jezičke standarde SANU, svi kablovski kanali bili bi ugašeni. A i šta će nam, kad ima ko da nam ponudi ono za šta ni sami nismo znali da nam je potrebno?
Sedneš, pritisneš jedino dugme na daljinskom i tu je svet kakav zaista jeste, a ne onakav kakvim ga ti možda percipiraš.
Svi problemi rešeni i bog da te vidi.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Da bi umirila srednjoškolce, koji su se studentima pridružili na ulicama, vlast im je produžila zimski raspust. Mera, ipak, nije urodila plodom, so obzirom na to da đaci Jovine gimnazije već najavljuju da u školi ostaju i tokom raspusta
Ogromno okupljanje na Slaviji simbol je sve većeg nezadovoljstva među građanima. Dok vlasti umanjuju broj učesnika, protesti dobijaju na značaju, otvarajući pitanja o političkoj artikulaciji i daljoj sudbini pokreta, ocenjuje DW
Arhiv javnih skupova utvrdio je da se na protestu, koji su organizovali studenti na Slaviji, okupilo između 100.000 i 102.000 ljudi
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve