Foto: Tanjug
Što Vučićev portparol za specijalne operacije želi postići svojim ispadima? Izgleda da je naprednjački režim uplašen promenama u Evropi izazvanim ruskim napadom na Ukrajinu, pa poseže za istim sredstvom kao i Milošević posle pada Berlinskog zida – raspirivanjem nacionalne histerije
Postoji li istup Aleksandra Vulina koji neće izazvati mučninu? Ako ga i ima, to nije onaj sa obilježavanje osamdesetogodišnjice Bitke na Kozari. Prvi Srbin vlastitog „Srpskog sveta“ još jednom je vilenio kao da je ljeto 1991, a ne 2022. Drugim riječima – vatreno je zagovarao povratak u devedesete godine prošlog stoljeća, sasvim u duhu prošlonedjeljnog obraćanja javnosti Aleksandra Vučića.
Ukratko, to što je Vulin izgovorio primjer je ukrštene patetike Mire Markovića i šovinizma vojvode Šešelja. Nigdje on ne pokazuje mrvicu pijeteta za trideset hiljada stradalih civila srpske nacionalnosti, niti za Prvi i Drugi krajiški partizanski odred, te Prvu krajišku udarnu brigadu – izgubili su gotovo pola sastava pokušavajući obraniti taj narod. Naprotiv, Vulinu je malo krvi pa lupeta da „gde Srbi nemaju svoju državu nema ni pravde za srpski narod“. Odnosi li se to i na Njemačku? Naime, tamo je više Srba nego u Hrvatskoj ili Crnoj Gori.
Jasno je da Vulin ipak misli na bivšu Jugoslaviju. Zato povezuje Jasenovac i „Oluju“, obećava da Srbija neće zaboraviti Srbe „gde god živeli, već će ih čuvati, paziti i braniti“.
Nema smisla ukazivati da je srpski narod teško postradao gdje god su ga Vulin i njemu slični branili. Još manje da je opstao uprkos njihovoj brizi, nipošto zahvaljujući njoj. Također i da – kako je primjetio Zdravko Ponoš – poslije svake „vulinijade“ starice u Kninskoj krajini dane provode zaključavši se u svoje kuće.
Ali što ovaj Vučićev portparol za specijalne operacije želi postići ovakvim ispadima? Izgleda da je naprednjački režim poprilično uplašen promjenama u Evropi izazvanim ruskim napadom na Ukrajinu, pa pribjegava istom sredstvu kao i Milošević poslije pada Berlinskog zida – raspirivanju mržnje između naroda koje toliko mnogo toga spaja, a tako malo dijeli. Bar se u ovo i te kako razumiju.
Zbog toga nije slučajno da Vulin na Kozari niti jednom jedinom rječju ne spominje pomirenje i zajednički život. Umjesto toga on zaziva kolektivnu odgovornost prozivajući druge pitanjem „koliko Srba treba da bude pobijeno i poklano da bi neko došao i zatražio oprost?“
Ima li Aleksandar Vulin išta nalik na obraz? Teško. Jer da ima, znao bi da je „Stojanku majku Knežopoljku“ o užasu Kozare napisao Bošnjak Skender Kulenović, a „Jamu“o pokoljima Srba – Ivan Goran Kovačić, Hrvat. Obojica partizani.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Srbiji treba prelazna vlada, ocenio je predsednik stranke SRCE Zdravko Ponoš. Jer, vlast ne zna šta će sa dešavanjima na ulici, a ona nose rizike
Dok prosvetni radnici ove nedelje odlučuju šta će dalje, ministarka prosvete Slavica Đukić-Dejanović ispovedila je na televiziji da je predsednik Aleksandar Vučić s pravom bio ljut na nju
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
