Da je u Srbiji sasvim prosečno stanje demokratije i parlamenatarizma ne bi se postavljalo pitanje faovorita na ovim predsedničkim izborima. Dovoljno bi bilo samo uporediti minuli rad kandidata
Apstrahirajmo političku atmosferu u Srbiji, izborne uvjete, medijsku pomračinu i ostalo, pa zamislimo sasvim prosječno stanje demokracija i parlamenatarizma. Među kandidatima za predsjednika države su Zdravko Ponoš i Aleksandar Vučić. Usporedimo ih kroz nekoliko bazičnih kategorija.
1. Lični integritet. Kada je kao Načelnik generalštaba Vojske Srbije bio suočen sa napadom na profesionalnu autonomiju, Ponoš se jasno i glasno usprotivo, potpuno svjestan da će ga to koštati postavljenja. Na drugoj strani, nije zabilježen slučaj da je Vučić pokušao izaći iz sjene šovinističkih i prostačkih ispada Vojislava Šešelja sve do druge polovine haške karijere Vojvode.
2. Kompetentnost i iskustvo. Ponoš se afirmirao u struci za koju je obrazovan u zemlji i inostranstvu napredujući redovnim putem, bez prečica i stranačkih stepenica. Tako je postigao najviše zvanje svakog profesionalnog vojnika. Kasnije, po napuštanju vojske, uspješno je obavljao diplomatske i druge poslove… A Vučić? Prvo pravo radno mjesto bivšeg dugodišnjeg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke bila je funkcija potpredsjednika Vlade i ministra obrane.
3. Ozbiljnost i sigurnost. Javni nastupi Zdravka Ponoša svjedoče o ozbiljnosti i promišljenosti. Jasno i koncizno govori ono što zna, bez prenemaganja priznaje kada nešto ne zna. Ne glumata, niti skreće pažnju na sebe jeftinom rijaliti emotivnošću. Njegova djela su u skaldu sa riječima, ništa tu nije nepredvidivo.
Što li reći o Vučiću? Na primjer, o njegovim višesatnim televizijskim monolozima o svemu i svačemu? Ili o hiperemotivnoj šmiri? O pokretnoj traci obećanja „aviona i kamiona“ kojih se ni sam za nekoliko dana ne sjeća i, najbleže rečeno, izvrtanju sasvim provjerljivih podataka? Ali, prvenstveno, Vučić je nepredvidiv. Danas se može tvrditi jedno, sutra uraditi drugo – nikad čovjek nije načisto s njim.
4. Čista prošlost. Ponoš nije bio ratni huškač. Naprotiv, časno je obavljao svoju službu u vremenima ogromnih izazova. Ne postoje skandali ili afere koje bacaju mrlju na njegovu cjelokupnu karijeru. Također, ne mora kriti svoje izjave iz bilo kog perioda života – sada kao i onda može mirno stajati iza njih.
U slučaju Vučića sve je obrnuto. Zbog uloge u ratnohuškačoj politici, na devedesete je nametnuo amneziju. Isto i na stan dobijen tokom NATO bombardovanja. Često poriče šovinističke i brutalne izjave o ljudima date do dolaska na vlast ili ih, kada nema kud, bagatelizira kao neozbiljno mladenačko lutanje. Osim ovoga, tu je i čitav niz afera i skandala vezanih njegov način vršenja vlasti…
I da ne nabrajamo dalje. Jasno je tko je autentičan i uliva pouzdanje. Zato se u svakoj zemlji sa prosječnim stanjem demokracije i parlamenatarizma ne bi postavljalo pitanje faovorita na predsjedničkim izborima.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Aleksandar Vučić za RTS o ostavkama, odgovornosti i sestrinskim televizijama - tužilaštvo je odradilo „nadrealno brzo veštačenje“, kaže predsednik Srbije
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
