Da je u Srbiji sasvim prosečno stanje demokratije i parlamenatarizma ne bi se postavljalo pitanje faovorita na ovim predsedničkim izborima. Dovoljno bi bilo samo uporediti minuli rad kandidata
Apstrahirajmo političku atmosferu u Srbiji, izborne uvjete, medijsku pomračinu i ostalo, pa zamislimo sasvim prosječno stanje demokracija i parlamenatarizma. Među kandidatima za predsjednika države su Zdravko Ponoš i Aleksandar Vučić. Usporedimo ih kroz nekoliko bazičnih kategorija.
1. Lični integritet. Kada je kao Načelnik generalštaba Vojske Srbije bio suočen sa napadom na profesionalnu autonomiju, Ponoš se jasno i glasno usprotivo, potpuno svjestan da će ga to koštati postavljenja. Na drugoj strani, nije zabilježen slučaj da je Vučić pokušao izaći iz sjene šovinističkih i prostačkih ispada Vojislava Šešelja sve do druge polovine haške karijere Vojvode.
2. Kompetentnost i iskustvo. Ponoš se afirmirao u struci za koju je obrazovan u zemlji i inostranstvu napredujući redovnim putem, bez prečica i stranačkih stepenica. Tako je postigao najviše zvanje svakog profesionalnog vojnika. Kasnije, po napuštanju vojske, uspješno je obavljao diplomatske i druge poslove… A Vučić? Prvo pravo radno mjesto bivšeg dugodišnjeg generalnog sekretara Srpske radikalne stranke bila je funkcija potpredsjednika Vlade i ministra obrane.
3. Ozbiljnost i sigurnost. Javni nastupi Zdravka Ponoša svjedoče o ozbiljnosti i promišljenosti. Jasno i koncizno govori ono što zna, bez prenemaganja priznaje kada nešto ne zna. Ne glumata, niti skreće pažnju na sebe jeftinom rijaliti emotivnošću. Njegova djela su u skaldu sa riječima, ništa tu nije nepredvidivo.
Što li reći o Vučiću? Na primjer, o njegovim višesatnim televizijskim monolozima o svemu i svačemu? Ili o hiperemotivnoj šmiri? O pokretnoj traci obećanja „aviona i kamiona“ kojih se ni sam za nekoliko dana ne sjeća i, najbleže rečeno, izvrtanju sasvim provjerljivih podataka? Ali, prvenstveno, Vučić je nepredvidiv. Danas se može tvrditi jedno, sutra uraditi drugo – nikad čovjek nije načisto s njim.
4. Čista prošlost. Ponoš nije bio ratni huškač. Naprotiv, časno je obavljao svoju službu u vremenima ogromnih izazova. Ne postoje skandali ili afere koje bacaju mrlju na njegovu cjelokupnu karijeru. Također, ne mora kriti svoje izjave iz bilo kog perioda života – sada kao i onda može mirno stajati iza njih.
U slučaju Vučića sve je obrnuto. Zbog uloge u ratnohuškačoj politici, na devedesete je nametnuo amneziju. Isto i na stan dobijen tokom NATO bombardovanja. Često poriče šovinističke i brutalne izjave o ljudima date do dolaska na vlast ili ih, kada nema kud, bagatelizira kao neozbiljno mladenačko lutanje. Osim ovoga, tu je i čitav niz afera i skandala vezanih njegov način vršenja vlasti…
I da ne nabrajamo dalje. Jasno je tko je autentičan i uliva pouzdanje. Zato se u svakoj zemlji sa prosječnim stanjem demokracije i parlamenatarizma ne bi postavljalo pitanje faovorita na predsjedničkim izborima.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Mlatili su studente palicama, studentkinji su polomili vilicu, za predsednika Srbije Aleksandra Vučića su “junaci”, a za sud su od ponedeljka momci kojima nije mesto u zatvoru. Istog dana prebijena je profesorka na Pravnog fakulteta u Beogradu
Ako ćaci-vratare uhvatite učmale, možete se ušetati u zabranjeni kamp u Pionirskom parku. Ako vas upozore da ne smete biti tu, prosto ih oterate dođavola
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je „Studente koji žele da uče“ da ne započinju najavljeni štrajk glađu. Oni su ga, gle čuda, poslušali
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi i izbori 2026. ili 2027. godine bili neizvesni zbog navodnog istinskog državnog udara
Đaci su iz Prokuplja krenuli su na ekskurziju u Sokobanju, ali su stigli samo do Krivog Vira pošto im se autobus zapalio i pretvorio se u izgorelu olupinu
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
