To da Fejsbuk uvek nešto muti i nije neka novost, ali novost je kad god se konkretno sazna šta i koliko muti. Prošle nedelje „Vol strit džurnal“ objavio je poveći izveštaj o novijim mućkama kompanije vredne više od milijardu dolara i to sada prenose vodeći mediji u svetu.
Tako smo saznali da su poznati političari i aktivisti bili u režimu unakrsne provere sadržaja koje postuju. To znači da je korisnicima koji stvaraju veći saobraćaj bilo dozvoljeno da objave i ono što drugima nije, uključujući tu antivakserske teorije i sumnje da kovid uopšte postoji. Kažu da je takvih naloga bilo 6 miliona i njih su nadgledali živi ljudi u Fejsbuku. Preostalih 2,8 milijardi korisnika izloženo je automatizovanom sistemu koji bi ukidao ono što su objavili čim algoritam otkrije da se nešto ne uklapa u politiku kuće.
Istovremeno su zaposleni u Fejsbuku signalizirali da se platforma koristi za kriminalne aktivnosti poput trgovine drogom i ljudima, ali je rukovodstvo to ignorisalo. Sve dok Epl nije nadigao dževu i zapretio kako će da skine sve fejsbukove aplikacije sa svoje prodavnice ako ne uklone sadržaje za koje se utvrdi da se koriste za kriminalne aktivnosti.
Otkrilo se i da su ušli u ozbiljan sukob sa delom deoničara kompanije koji su posumnjali da je Fejsbuk preplatio kaznu regulatornom telu samo da bi izbegao da se kao krivac imenuje osnivač kompanije Mark Zakerberg. Pošto se radilo o milijardama dolara, deoničari smatraju da su time oštećeni. Za to vreme, kompanija je gurala korisnicima pozitivne priče o sebi skrivajući da se radi o promotivnom sadržaju što bi moralo da bude vidljivo naglašeno.
Možda i najgore od svega je to što je kompanija uradila sopstveno istraživanje o Instagramu, društvenoj mreži koja je u vlasništvu Fejsbuka, a koje je pokazalo da ta mreža loše utiče na psihu tinejdžera. Čak trećina tinejdžerki koje imaju problem sa prihvatanjem svog izgleda navelo je da se oseća još gore zbog primera koje im nameće Instagram. Kompanija je izveštaj čiji je zaključak bio da je Instagram „otrovan“ za tinejdžere jednostavno skrajnula i ignorisala.
Fejsbuk je na nišanu mnogih posle skandala sa Kembridž analitikom kada je otkriveno da je postovima moguće manipulisati tako da direktno utiču na javno mnjenje i posredno na izborne rezultate.
Tu se sada češemo malo i o domaći teren. Korišćenje društvenih medija već godinama unazad obavezno je u svakoj marketing kampanji, bilo da prodajete margarin ili politički program to jest kandidata. Srpski političari masovno se oglašavaju na društvenim mrežama, a u poslednje vreme hit su Instagram i Tik-tok kao najatraktivnije i naseljene najmlađim biračima koji su tek stekli pravo glasa te se mogu smatrati neopredeljenima.
Mnogi savetuju političare kako da nastupaju na društvenim mrežama odnosno medijima, šta „prolazi“ i slično, ali sva ta pamet je tanka ako se ne kombinuje sa analitikom koja precizno pokazuje kako na koji post publika reaguje i koja je to publika. Veliki broj lajkova nije tu od prevelike pomoći, to je tek jedan trend koji može da bude varljiv ako se ne gleda unakrsno.
Da bi se dobila dobra slika, mora se znati malo više o korisniku, ali i njegovim navikama. Gde je bio pre nego što je kliknuo na sadržaj koji nas zanima, gde je bio još pre toga, pa još pre toga, u nekoliko koraka. Onda se gleda koga sve prati i šta lajkuje i tako redom. Tek takvom analizom dobija se odgovor o kvalitetu njegove posete, da li se na korisnika može računati na izborima i da li se koleba. Sve ono što je radila Kembridž analitika. I što klijentu donosi često nedostižnu izbornu prednost.
Jer sav strah od Fejsbuka u SAD ne počiva toliko na tome da li žmuri na kriminal negde u svetu, čak ni na tome koliko je Instagram loš za mlade koliko na tome da nas navodi da donosimo odluke, najpre one političke. Teško je zažmuriti pred svim tim slasnim podacima, a kada vidite šta sve rade, imate previše razloga za sumnju da žmure.
