1. Gledao si „Utisak nedelje„, a? I?! Ko je pobedio, Vujošević ili Čović?
Evo pitanja koje ne zaslužuje odgovor, na koje je zapravo nemoguće odgovoriti, ono će nas voditi ka drugim, isto tako blesavim pitanjima koja, gle, listom imaju gramatički pravilan izgled upitne rečenice. Surevnjivosti i nadmetanja među gostima je bez sumnje bilo (nisam gledao), ali nema merila da se ustanovi pobednik. Ako su bili i gladijatorski nastrojeni, ipak borba nije bila na život i smrt, nije bilo nokauta, ni sudija koji bi bodovali pojedine udarce ili poente, niko nije zbog preteranih faulova i kršenja pravila diskvalifikovan, nije voditeljka na kraju jednome dala zlatnu medalju.
2. Kome država lično i državna preduzeća treba da daju više novaca: „Zvezdi“ ili „Partizanu?“ Čim se upusti u upoređivanje dva sportska kolektiva, dva naša sportska giganta, pitani je na stramputici bez povratka. Ko je imao više međunarodnog uspeha, ko je odgajio više sportskih legendi – to je zamka i greška. Onome ko pita treba uzvratiti pitanjem: ko kaže i ko jamči da bi im išta (više) trebalo dati?! Kako ko jamči, pa nije li se budući predsednik Vlade još posle prve pobede svoje nove stranke zavetovao da država nikad neće dozvoliti da „Zvezda“ propadne? Jeste se zakleo, ali je pogrešio. „Zvezda“ i „Partizan“ su društvene navike, kao što je pušenje navika. Privichka na večiti derbi i na vacelo prvenstvo škodljiva je, čini više štete nego što donosi radosti, naše fudbalsko prvenstvo samo je lokalni, priručni lebensborn, gde se pokušava odnegovati nekoliko igrača više rase/klase radi prodaje inostranim klubovima iza kojih stoji pravi kapitalizam. Daj, pa i druge države pomažu sportska društva koja pronose slavu tih država… Najpre: ne mislim da sve države postupaju istovetno, ali čak i kad bi to bilo istina, ja se ni sa svim državama ne slažem. Protivim se da je ijedan moj dinar ide na reklamiranje države, nemam potrebu ni za jednim ambasadorom naše kulture bilo gde, držim bandoglavo da svak predstavlja sebe i da država može predstaviti sebe jedino sama sobom, čitavim svojim ustrojstvom, načinom na koji njeno stanovništvo, njena elita i njene manjine žive: za predstavljanje bilo nacije bilo države ne može niko biti posebno obučen, ovlašćen i plaćen.
Bio sam rad da navedem desetak netačnih pitanja, uvredljivih zbog svega što podrazumevaju, a što nije ničim potkrepljeno, pa dete od tri godine pogleda vas kao budalu ako ga pitate koga više voli, tatu ili mamu? U slučaju Čeka Anđoljerija (hvala Crnjanskom što nas je upoznao sa njim) nijedan od ponuđenih odgovora nije tačan: „Da sam smrt, najpre bih potražio svoju majku/Isto bih učinio i svome babajku…“ U pitanju koga država treba više voli „Partizan“ ili „Zvezdu“ tavore mrtve, mumificirane ili posve raspadnute vrednosti, koje su to vrednote i ne zaslužuju li možda i one da budu preispitane i nanovo ocenjene. Neke sam pomenuo: to su slava i veličina, nema jake Srbije bez jake „Zvezde“: naša je elita (ali i njen tužni, bledi i ispijeni domaćin tj. stanovništvo!) gladna uspeha, priznanja, medalja, aplauza.
Ne govorim dakako o onima koji neposredno parazitiraju na ostacima nekadašnjih socijalističkih sportskih društava, oni dakako sebe smatraju neophodnima i kamče od države i državnih preduzeća što god se daje iskamčiti, govorim o lenjosti uma onih koji niti igraju za ove klubove, niti odlaze na dosadne utakmice, a opet mozgaju koga treba iz bankrotstva da čupa EPS, koga Telekom, a koga Vlada Srbije.
Nikoga.
To je odgovor.
Slobodno sagovornika salećite pitanjima bi li život bio moguć bez „Zvezde“ i „Partizana“, bi li izgubio svaki smisao, bi li se išta promenilo u sagovornikovom životu? Naravno da bi došlo do društvenih promena, hiljade navijača našle bi se na brisanom prostoru, u jebote, šta ćemo sad, ali je krajnje vreme da sebe to upitaju, šta pod milim bogom znači biti navijač, nije li to nedostojno i kao hobi, a kamoli kao zanimanje?
3. Treba li akademski dodatak da se poveća 200.000 din.? Hoćemo li pre ulaska u EU imati hiljadu akademika, može li Srbija po broju nadljudi da nadmaši Francusku? Odgovor: dodatka nikakvog ne treba da bude, SANU je, baš kao i „Zvezda“, puka navika, izrasla na problematičnoj ideji hijerarhije, na veri u trajno napredovanje elite od kojeg će i nišči imati koristi, zasnovana je na ideji progresa koji se nakonec mora ovaplotiti na jednome rajskom mestu. Šta bi se desilo da od sutra nemamo Akademiju? Društvo bi odahnulo, akademici bi mutirali u obične penzionere, to su sve okretni likovi sposobni da prežive itekako!
4. Nacionalnu penziju vezati za evro ili za švajcarski franak? Još jedna podvala! Ministar maestro direktor Filharmonije bi da se ta ujdurma popravi, da se usavrši, a radi se o teškom, bezočnom bezobrazluku države gde se po mutnim merilima izuzetnosti olimpijskim umetničkim i naučnim veličinama pune džepovi nauštrb onih koji su radili po četrdeset godinama u fabrikama, bolnicama, njivama, ciglanama i drugde, Uh ovo mora da se nastavi! Tekst, hoću reći, a ne diskriminacija!
