Foto: Alekandar Anđić
Kao i 12. marta 2003, Zvezdan Jovanović i njegove pristalice imaju istu metu: uoči dvadesetogodišnjice smrti Zorana Đinđića svedočimo o još jednom ubistvu ove istinske istorijske ličnosti i njegovog dela. Onda je to bio snajper, sada su knjiga i tabloid
„Informer“ je slavodobitno obnarodovao da će objavljivati ekskluzivne dijelove knjige Vučije staze Zvezdana Jovanovića, zvanog Zmija. Tu čovjek osuđen na 40 godina zatvora zbog mučkog ubojstva Zorana Đinđića „razotkriva pravu istinu“ i obračunava se sa „ogavnim serijalima tipa Insajder, Dosije, Jedinica i slično iz Soroš – (Veran) Matić produkcije“.
Kao autor Jedinice, moram reći da me ne zanima ni jedno jedino Jovanovićevo slovo. Između ostalog i zato što je taj čovjek najprije priznao ubojstvo prvog demokratski izabranog premijera u Srbiji da bi potom ćutao kao zaliven tokom čitavog suđenja ne pokazujući ni minimum moralne kuraži da se suoči sa svojim nedjelom, a kamoli da izrazi kajanje.
Iziđe li Jovanovićeva knjiga praćena „ekskluzivama“ u „Informeru“, imam i jedan prijedlog. A to je da režim koji stoji iza ovoga tabloida umjesto spomenika Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu podigne spomenik njegovom ubojici sa sve snajperskom puškom „hekler i koh G-3”. I da se ne lažemo više – neka čitava Srbija vidi što je ostalo od vrijednosti za koje je Đinđić dao život.
Konačno, ako u ovom režimskom tabloidu iziđe Jovanovićeva knjiga, svako onaj tko ima i mrvicu vlasti, trebao bi staviti prst na čelo. Konkretno: neka razmisli kuda vodi promocija i afirmacija ubojice premijera u zemlji gdje prvi ljudi režima i njihovi mediji stalno govore o pripremanju atentata na njenog predsjednika… Kakvu atmosferu stvaraju? Da li se time šalje poruka o velikoj razlici između Aleksandra Vučića i Zorana Đinđića – da je prvi ugrožen kao pravi Srbin i patriota, a da je drugi odrod i izdajnik koji je dobio ono što je zaslužio? Ili neko možda koristi Jovanovića i „Informer“ radi jedva skrivene prijetnje aktualnom predsjedniku Srbije?
Kako smo dovde došli? Zar je rešešeljizacije naprednjaka stigla do točke kada se njeni promoteri više nisu u stanju suspregnuti? Da li su u ovoj partiji reafirmirane Šešeljeve bljuvotine? Žali li njeno članstvo što Vučić više ne preljepljuje preko table „Bulevar Zorana Đinđića“ natpis „Bulevar Ratka Mladića“? Jer sve što Zvezdan Jovanović može napisati, samo je povampirenje te stare politike zajedno sa svim njenim posljedicama.
Ne mogu govoriti u ime kolega sa nekadašnjeg B92, Insajdera i Dosjea… Mislim da Jovanoviću i njegovim pristalicama ipak mi nismo prava meta, već je ona ista kao i 12. marta 2003: uoči dvadesetogodišnjice smrti Zorana Đinđića, na djelu je još jedno ubojstvo ove istinske istorijske ličnosti i njenog djela. Onda je to bio snajper, sada su knjiga i tabloid.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Veliki protest studenata i građana održan je danas i u Nišu, solidarno sa protestom na Slaviji koji je počeo u isto vreme. Studenti kažu da je ovo najmasovniji protest u Nišu do sada i poručili da će ih biti sve više
Nakon što je sa prijateljima u Predsedništvu okitio jelku, predsednik Srbije je izjavio da je održan „izuzetno veliki skup“, da su „ti ljudi opoziciono orjentisani“ i da je „uvek spreman da čuje šta misle“. Nekoliko sati pre toga, za opoziciju je rekao da su magarci
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Magarci, zgubidani i dokoni ljudi koji pričaju gluposti – tim rečima se predsednik Srbije obratio članovima opozicije. „Nećete, majčini sinovi, dok sam živ, prelaznu vladu nećete imati“, rekao je Vučić
„Sumanuto je da se uđe u parlament i da se održi sednica kao da je sve u redu, a ništa nije u redu. Ako se blokira, dajte sve da blokiramo. To je pitanje doslednosti i efikasnosti“, kaže lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
"Jedinica je uvek postojala – da li formalno, da li neformalno, da li je brojala petnaest ljudi ili, na kraju, trista ljudi", kaže u dokumentarnom serijalu "Jedinica" Kapetan Dragan Vasiljković. "U jednom periodu ja sam imao komandu nad Jedinicom, u drugom periodu Frenki, u trećem Legija... Ali, Jedinica je uvek postojala"
Ovaj tekst koji potpisuje ekipa izveštača „Vremena“ je nastao neposredno posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. On je autentičan dokument trenutka u kome je Srbija gurnuta u ponor iz koga se iznedrio Alekandar Vučić. Metak koji je pogodio Đinđića zaustavio je Srbiju, čijim se građanima do danas nisu vratili demokratski polet i nada koji su ih onda nosili - makar jednom delu građana. Oni drugi, tada u opoziciji, ratni izdanci 1999-tih, danas su na vlasti sa prebezima koji su bili i koji će ostati nebitni za istoriju ove zemlje
Još malo pa će neko snimiti domaću verziju onog filma Olivera Stouna, koja će se zvati "Z. Đ". Prvo je neko pustio intrigu da je premijera Đinđića "ubio neko iz Vlade"; onda je Milan Veruović na Radiju B92 glasno ispričao ono što se među policajcima tiho šapuće još od 12. marta. Vladi Srbije, ionako o svom jadu zabavljenoj, samo je još ta priča trebala
