Dok Aleksandar Vučić i Ana Brnabić sipaju drvlje i kamenje po građanima Srbije koji se usude da letuju ili rade u "neprijateljskoj" Hrvatskoj, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović u Zagrebu ima biznis koji nije prijavila kod kuće sve dok ga novinari nisu otkrili
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović suvlasnica je 35 odsto udela u hrvatskoj kompaniji „Kulturistria“ iz Zagreba, nominalne vrednosti 101.340 evra, što je zvanično prijavila Agenciji za sprečavanje korupcije tek 8. juna 2026. godine, nakon što su mediji otkrili njen biznis.
Prema hrvatskom sudskom registru, ona je suvlasnica ove firme od 6. decembra 2022. godine. Taj podatak nije bio naveden u njenim ranijim imovinskim izveštajima, preneo je portal N1.
U ranije datoj zvaničnoj izjavi Đedović Handanović, kompanija „Kulturistria“ nema poslovne aktivnosti, nema zaposlene niti ostvaruje dobit, a njenu jedinu imovinu čini zemljište kupljeno pre nego što je stupila na ministarsku funkciju, preneo je portal „Danas“.
Hrvatski portal „Teleskop“ navodi da su suvlasnici kompanije „Kulturistria“ hrvatski glumac Goran Bogdan i sarajevski arhitekta i muzičar, član benda Letu štuke, Nedžad Mulaomerović.
Podaci o tome javno su dostupni na portalu companywall.hr. Tamo je navedeno i da je Bogdan zastupnik kompanije.
Podaci tog portala pokazuju i da je firma registrovana pod šifrom 5510 za „Hoteli i sličan smeštaj“, da je veličina firme kategorisana kao mikro preduzetnik sa aktivnim statusom.
Tokom 2025. godine firma je zabeležila gubitak od 176 evra (prihod 750 evra, veći rashodi), dok je u 2024. godini minus iznosio 9.997 evra (uz prihod od 15.350 evra).
Iako firma praktično nema zaposlene i prihode, prema pisanju portala Nova, „Kulturistria“ raspolaže vrednom dugotrajnom materijalnom imovinom procenjenom na 283.900 evra. Reč je o velikom zemljištu površine oko 22.000 kvadratnih metara koje se nalazi u Istri, u mestu Žminj.
Hrvatski mediji naglašavaju da to što strani državljani i političari poseduju firme ili kupuju atraktivno zemljište u Istri pravno nije sporno, jer dve države imaju redovnu ekonomsku saradnju.
„Međutim, problem nastaje kada se ta činjenica posmatra u kontekstu političke retorike koja dolazi iz Beograda. Godinama se hrvatska obala, hrvatska politika i hrvatsko društvo prikazuju kao nešto problematično ili neprijateljsko, dok se istovremeno među ljudima iz samog vrha vlasti mogu pronaći poslovne veze upravo s Hrvatskom“, piše hrvatski portal Teleskop.
Isti portal ističe da je posebno zanimljivo što su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivša premijerka Ana Brnabić više puta kritikovali građane Srbije zbog odlaska na letovanje u Hrvatsku ili su komentarisali hrvatski turizam u negativnom kontekstu.
„Takve poruke stvaraju dojam da je svaka povezanost s Hrvatskom politički nepoželjna. No, kada se pokaže da članovi Vlade imaju kompanije, zemljišta ili druge interese u Hrvatskoj, tada se kriterijumi očito menjaju“, piše portal Teleskop.
Glavni fokus javnosti u Srbiji usmeren je na činjenicu da je Đedović Handanović ušla u taj biznis u periodu između septembra i decembru 2022. godine, dakle u vreme kada je stupila na funkciju u Vladi Srbije, a da svoj udeo od 101.340 evra zvanično nije prijavila u Srbiji sve dok opozicija i domaći istraživački mediji nisu pokrenuli aferu.
Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić naglašava da je Đedović Handanović prekršila Zakon o sprečavanju korupcije, jer je imala obavezu da podatke o vlasništvu u preduzeću iz Hrvatske blagovremeno prijavi, pošto je na javnoj funkciji još od 2022. godine.
Nenadić je u izjavi FoNetu rekao da bi, prema odredbama Zakona o sprečavanju korupcije, neprijavljivanje imovine moglo predstavljati prekršaj, uz napomenu da zakon predviđa novčanu kaznu od 100.000 do 150.000 dinara za podnošenje netačnih ili nepotpunih izveštaja o imovini i prihodima.
Kako je napomenuo, u konkretnom slučaju podaci o vlasništvu nisu bili navedeni u više izveštaja podnetih od 2022. do maja 2026. godine.
„Ukoliko je imovina postojala i pre stupanja na funkciju, postojala je obaveza njenog blagovremenog prijavljivanja“, rekao je Nenadić.
Dodao je da isti zakon predviđa i krivičnu odgovornost u slučaju kada funkcioner izostavi neki podatak o svojoj imovini u nameri prikrivanja.
Javni tužilac bi trebalo da dokaže postojanje takve namere, da bi došlo do krivične osude koja povlači za sobom kaznu zatvora od šest meseci do pet godina.
Nenadić je ocenio da je rano prognozirati da li će uopšte biti pokrenut krivični postupak, ili samo prekršajni, budući da nema dovoljno podataka o dosadašnjoj praksi u sličnim slučajevima.
Prema njegovim rečima, prvi korak trebalo bi da bude postupanje Agencije za sprečavanje korupcije, koja bi najpre trebalo da se obrati tužilaštvu radi procene postojanja elemenata krivične odgovornosti, a tek ukoliko ne bude pokrenut krivični postupak, mogao bi da usledi prekršajni.
„Redosled je važan jer je bilo slučajeva da se prekršajna odluka kasnije tretira kao presuđena stvar, što može uticati na mogućnost vođenja krivičnog postupka po istom činjeničnom osnovu“, rekao je Nenadić.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zameniku urednika Nova.rs od menadžmenta je stigao spisak imena režimskih novinara iz „Aloa" i „Večernjih novosti" koji bi trebalo da budu angažovani na ovom portalu. Novinari i zaposleni na Nova.rs veruju da novi menadžement želi da „neutrališe" njihov kritički stav i istraživački rad
Radnici Robnih kuća „Beograd" najavljuju protest zbog neisplaćenih otpremnina u iznosu od 4,7 miliona evra za preko tri hiljade radnika
Aleksandar Vučić nikako ne može da nađe zlatnu nišu kampanje. Posle šatri i terevenki, pa potkupljivanja birača njihovim novcima, sada je u centar svoje bitke stavio - žene. Ali to radi uz korišćenje najnižih kvazipsiholoških stereotipa
Za studente koji kampanju vode na ulici, granica između političkog marketinga i rizika po ličnu bezbednost postala je prilično tanka. U nekim slučajevima kao da su se obreli „na frontu“
Povodom smrti Biljane Plavšić, „Vreme“ objavljuje tekst Tamare Skrozze „Apsolutni prijatelji“ iz 2009. godine, nastao u vreme kada je Plavšić, posle izdržane kazne, puštena iz švedskog zatvora i vratila se u Beograd
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
